Intervju sa Frederikom Mondolonijem, ambasadorom Francuske u Republici Srbiji, vođen u kontekstu moguće posete predsednika Emanuela Makrona Beogradu i njegovom navodnom protivljenju skorijem proširenju Evropske unije.
European Western Balkans: Sastanak predsednika Makrona sa predsednikom Vučićem u Parizu jula ove godine, samo nekoliko meseci nakon posete ministra Žana Iva le Drijana, pokazuje obnovljeno interesovanje Francuske za Srbiju i region Zapadnog Balkana. Kako Vi vidite ove odnose?
Frederik Mondoloni: Kao što znate, Francuska i Srbija imaju istorijske odnose koje datiraju od našeg savezništva u Prvom svetskom ratu – ali idu čak i dalje, sve do srednjeg veka.
Međutim, u pravu ste kada pominjete da se veza produbila u toku prethodne godine, putem posete predsednika Vučića Parizu, druga dva sastanka naša dva predsednika, kao i međusobnih poseta ministara spoljnih poslova prestonicama. Ova godina je jasan znak da su politički odnosi učvršćeni, pogotovo u kontekstu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, što Francuska podržava.
Ovi odnosi su takođe ekonomski učvršćeni putem rastućih francuskih investicija u Srbiji, kao što je investicija Vansija u Beogradski aerodrom ili Sueza u deponiju u Vinči. Kada posmatramo širu sliku, vidimo da je Francuska sedmi strani investitor u Srbiji i da naša trgovina iznosi više od milijarde evra svake godine. Oko 100 francuskih kompanije su aktivne u Srbiji i zapošljavaju oko 11 hiljada ljudi. Aktivno radimo na produbljivanju ovih pozitivnih rezultata.
EWB: Ipak, izjava predsednika Makrona na Samitu u Sofiji da se Unija neće više širiti zbog unutrašnjih reformi izazvala je lavinu negativnih komentara. Kako vidite ovu izjavu u svetlu evropskih integracija Zapadnog Balkana?
FM: Ove kritike su rezultat činjenice da mnogi komentari nisu objasnili zašto je predsednik Makron pomenuo neiphodnost reformi EU pre novog proširenja. Predsednik Makron je vrlo svestan da se EU mora reformisati kako bi prevazišla teškoće sa kojima se suočava poslednjih godina: bez takvih reformi, novo pristupanje će samo doneti nove teškoće, kako samoj Uniji, tako i novim članicama. U tom smislu, neophodno je da se EU reformiše pre novog proširenja. Međutim, predsednik Makron je zamislio da se te reforme sprovedu pre završetka njegovog trenutnog mandata 2022. godine, kao i da reforme i proces proširenja treba da se odvijaju paralelno. Ovo znači da, ako Srbija bude uspela da sprovede potrebne reforme u tom periodu, pristupanje do 2025. ostaje na stolu.
EWB: U kojoj je meri regionalna stabilnost prioritet za Francusku? Šta vidite kao najveće izazove regiona i kako Francuska može da doprinese njihovom rešavanju?
FM: Francuska je snažno posvećena obezbeđivanju stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Ovo je od velike važnosti za EU, Francusku i region. Zaista, svesni smo koliko tenzije u ovom regionu mogu da naškode Evropi. A znamo i koliko su ratovi devedesetih uticali na ekonomsku situaciju regiona. Zapadni Balkan neće uspeti da poboljša svoj ekonomski razvoj ako se potencijalni investitori budu plašili tenzija. U tom smislu, glavni izazov za region nije neka konkretna tema, već bilo šta što može da spreči rešavanje tih izazova – na primer, mogu da spomenem zapaljivu retoriku, posebno u medijima.
Francuska je u potpunosti posvećena podršci rešavanju otvorenih pitanja. Nemamo unapred zadata rešenja i naš stav je da treba ohrabriti strane da postignu međusobno zadovoljavajuće opcije. Mislimo, doduše, da je naša uloga da pružimo podsticaj stranama da se uključe u ozbiljne razgovore kako bi rešile ove probleme. A nakon što je dogovor postignut, zadatak cele međunarodne zajednice – uključujući Francusku – biće da se on adekvatno primeni.
EWB: Dijalog Beograda i Prištine je namenjen postizanju ostvarivog rešenja za odnose Srbije i Kosova. Uprkos namerama, prošlo je već pet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, koji uglavnom nije primenjen. Trenutno su sve jači glasovi i u Beogradu i u Prištini koji pominju potencijalnu podelu Kosova ili razmenu teritorija. Kako Vi vidite ovaj proces?
FM: Francuska od 2013. konstatno zagovara primenu potpisanog sporazuma. U tom svetlu nastavljamo da pozivamo i Beograd i Prištinu da primene ono na šta su se obavezale i da se uzdrže od ponašanja koje bi moglo da ugrozi rešavanje kosovskog pitanja. Iako znamo da to nije lako, obe strane moraju da ispregovaraju uzajamno prihvatljivo i trajno rešenje. Ovaj zadatak je dodatno težak pošto moraju da uzmu u obzir moguće posledice njihovih izbora na ceo region. Iako nijedno rešenje ne treba da bude unapred zadato, pregovori treba da sadrže definiciju dovoljnih mera predostrožnosti koje bi garantovale da rešavanje slučaja Kosova neće negde drugde stvoriti probleme.
EWB: Mnogi smatraju da je vladavina prava glavno pitanje u procesu pristupanja Srbije Evropkoj uniji. Kako ocenjujete stanje vladavine prava u Srbiji i koji su glavni izazovi u ovoj sferi?
FM: Vladavina prava je jedan od glavnih aspekata pregovora o pristupanju zato što uključuje mnoge teške i vrlo tehničke reforme kao i stalne napore – njihovu težinu ne treba umanjivati. Tokom poslednjih godina, srpske vlasti konstantno ponavljaju svoju želju da dosegnu evropske standarde, uključujući i oblast vladavine prava. Znamo da se mnoge od ovih reformi preduzimaju (ustavna reforma pravosuđa, zakonodavstvo o korupciji, medijska strategija itd.) U svakom aspektu vladavine prava EU će oceniti sadržaj ovh reformi, ali iznad svega praktične posledice koje one imaju. Francuska će pažljivo pratiti stvarne rezultate u oblastima nezavisnosti sudstva, slobode medija, poštovanja političkog pluralizma i slično.
EWB: Francuska bez sumnje pojačava prisustvo u regionu. Ne jačaju samo tradicionalni kulturni, već i ekonomski odnosi. Na primer, delegacija MEDEF-a susrela se sa visokim srpskim zvaničnicima, nedavno je Vansi kupio Beogradski aerodrom, francuske kompanije su uključene u planove o izgradnji metroa u Beogradu… Pošto je Francuska jedan od glavnih ekonomskih partnera Srbije, šta su prioriteti Vašeg ambasadorskog mandata?
FM: Već smo pomenuli veći broj tema, ali da bih bio jezgrovit, pomenući tri glavne osovine budućeg rada.
Prva je dalje produbljenje odnosa između dveju zemalja. Poslednja poseta predsednika Vučića Parizu trebalo bi da pomogne u organizaciji posete predsednika Makrona Beogradu. Ovo je u principu potvrđeno, i cela ambasada je angažovana u pronalaženju datuma za posetu i njenu najbolju moguću organizaciju. Opštije, Francuska želi da bude aktivnija povodom tema od opšteg značaja, kao što je pristupanje Srbije EU i rešavanje kosovskog pitanja na koje smo se osvrnuli.
Druga značajna tema je ekonomska saradnja. Naše dve države već su ojačale svoje ekonomske odnose, ali još toga treba uraditi. Pomenuli ste beogradski metro, što je zaista tema koja budi interesovanje. Takođe bih dodao važne aspekte kao što su tehnološke inovacije, projekte za “pametne” gradove, razvoj zelene energije itd. Moramo da podignemo nivo trgovinske razmene na mnogo viši nivo od milijardu evra godišnje.
Poslednja osovina našeg rada koju bih spomenuo je kulturna saradnja. Institut za kulturu je već uradio mnogo na promociji studentske razmene, širenju učenja francuskog jezika ili promovisanju poseta francuskih umetnika Srbiji. Period između septembra i decembra 2018. biće veoma prigodan za ovu svrhu zbog stogodišnjice pobede u Prvom svetskom ratu: ovo će nam omogućiti da predložimo sveobuhvatni kultnurni program koji će pokrivati naučnu analizu istorije, muzičke događaje, memorijalne izložbe itd. Već planiramo proslavljanje 180 godina diplomatskih odnosa Francuske i Srbije sledeće godine.
EWB: Srbija će obeležiti 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Predsednik Vučić najavio je da su predviđene posete mnogih svetskih lidera Beogradu, uključujući i predsednika Makrona. Možete li da potvrdite ovu informaciju? Šta bi ta potencijalna poseta značila francusko-srpskim odnosima?
FM: Poseta predsednika Makrona Srbiji planira se od početka godine: predsednik ju je sam u principu potvrdio, a na nama je da pronađemo datum za ovu posetu. Stogodišnjica kraja Prvog svetskog rata i oslobođenja Srbije od strane srpsko-francuske armije je pravo vreme za ovu posetu. Nadamo se da će to biti prilika za formalnu inauguraciju Spomenika zahvalnosti Francuskoj, koji je obnovljen zahvaljujući srpskom i francuskom finansiranju. A i povrh ovog simboličnog aspekta, poseta predsednika Makrona Srbiji biće prilika da dve države daju zamajac saradnji oko političkih i ekonomskih pitanja koje sam prethodno pomenuo – posebno pristupanja Srbije EU, rada na kosovskom pitanju i jačanju ekonomske saradnje.
Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.