PRIŠTINA – Dok se španski ministar spoljnih poslova Đuzep Borelj sprema da postane sledeći Visoki predstavnik za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, imaće ozbiljan nedostatak u odnosu na svoje prethodnike: po prvi put, on neće moći da obeća članstvo u EU kao podsticaj nekoj od strana, piše Petrit Seljimi, bivši ministar spoljnih poslova Kosova.
U svom komentaru za Evropski savet za spoljne odnose (European Council on Foreign Relations) Seljimi objašnjava da iako Španija podržava proširenje EU, Francuska i mnoge druge države članice EU će blokirati bilo kakve značajne pregovore o članstvu u godinama koje dolaze.
„Kosovo i Srbija će morati da postignu mir, radi mira“, piše Seljimi.
On ističe da je Srbija sprovela kampanju kako bi ubedila zemlje da ne priznaju nezavisnost Kosova, uz pomoć Rusije, dok je kao odgovor Kosovo uvelo takse na uvoz robe iz Srbije.
Seljimi kaže da je ovaj potez naterao Srbiju da obustavi svoj dijalog sa Kosovom i kao rezultat toga, čak se i Mogerini pridružila grupi lidera koji su predviđali povratak u sukob.
Pošto je Španija jedna od zemalja EU koja nije priznala Kosovo, ostaje da se vidi kakav će biti stav Borelja o dijalogu Beograda i Prištine.
„Borelj će naslediti duboko podeljenu Kvintu, koja se sastoji od Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i Sjedinjenih Država. Ovih pet zemalja učestvovalo je u balkanskim mirovnim naporima od izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji. Oni se slažu sa osnovnom pretpostavkom budućeg dogovora: Kosovo mora postati deo Ujedinjenih nacija i Srbiji mora biti dozvoljeno da napreduje u EU integracijama“, napominje bivši ministar spoljnih poslova Kosova.
On dodaje i da je Boreljev stav po tom pitanju i dalje nejasan, jer je ponekad nagoveštavao da će „Španija prihvatiti konačno rešenje između Kosova i Srbije, čak i ako to uključuje neki oblik teritorijalne razmene“, dok je u drugim prilikama, objašnjava Seljimi, rekao da se protivi teritorijalnoj razmeni.
S druge strane, Seljimi u komentaru za ECFR objašnjava da je predsednik Kosova Hašim Thač u pregovorima sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem nagovestio da će podržati proces razgraničenja kao deo sveobuhvatnog dogovora, dok se Ramuš Haradinaj, koji nedavno je podneo ostavku na mesto kosovskog premijera, usprotivio se tom potezu.
„I u Prištini i u Beogradu postoje akteri koji razumeju da, posle decenije otvorenog neprijateljstva i rata, moraju da prekinu sukob ako žele da napreduju u svojim naporima na izgradnji nacije. Zemlje Zapadnog Balkana sada moraju shvatiti da, čak i ako su integracije u EU dalje nego ikad, blok nikada neće dovesti zemlje sa otvorenim bilateralnim pitanjima – uključujući nerešeno razgraničavanje”, piše Seljimi.
Međutim, on veruje da će se, nakon postizanja kompromisa između Kosova i Srbije, kompromisi kodifikovati u konačnom sporazumu i da će ih države sprovesti koristeći kredibilne mehanizme.
„Na kraju, Kosovo i Srbija moraju da se uključe u fokusiran, intenzivan proces koji uključuje EU i ima podršku SAD, kao i prećutno odobravanje Rusije. Da bi se ovo olakšalo, Borelj bi trebalo – kako je Makron predložio – da doda dubinu svom timu za dijalog u Evropskoj službi za spoljne poslove imenovanjem snažnog specijalnog izaslanika koga podržava Kvinta i koji će zadržati ravnomerni pristup pregovorima između Kosova i Srbije”, zaključuje Seljimi.