BEOGRAD — Evropska komisija objavila je strategiju nove transatlantske agende odnosa između EU i SAD, u kojoj se spominje Zapadni Balkan, te naglašava da je bliska koordinacija EU i SAD-a važna kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine kojim posreduje EU, prenosi Glas Amerike.
Dokumentom su definisani prioriteti budućih zajedničkih akcija u oblasti borbe protiv pandemije COVID-19, zaštite planete i saradnje u oblasti tehnologije, trgovine i standarda, kao i saradnje za bezbedniji i demokratski svet.
Kako navode sagovornici Glasa Amerike, ova strategija bi trebalo da redefiniše odnose EU i SAD nakon politike Donalda Trampa.
“Oni hoće da se pripreme za novu Bajdenovu administraciju i da postave važne stvari od početka. Od januara kad Bajdenova administracije preuzme Belu kuću i američku vladu, znači Stejt department, od tog trenutka oni žele da resetuju te odnose. S tim što se odnosi objektivno neće vratiti na nivo iz 2016. godine. Ali, uzimajući u obzir šta se dogodilo u protekle četiri godine – da pokušaju da obnove tu transatlantsku sponu”, izjavio je Đorđe Bojović, ekspert za spoljnu politiku.
Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji potvrdila u razgovoru za Glas Amerike da se u dokumentu radi o redefinisanju odnosa Amerike i Evrope koje je u ovom momentu neophodno.
“Ovde su se javile mnoge teme, pa i nove teme – pre svega kovid pandemija kao vrlo važna tema koja je na prvom mestu”, ističe Minić.
Deo dokumenta koji se odnosi na borbu za demokratski svet sadrži spisak tema koje bi Brisel i Vašington trebalo zajedno da rešavaju, te se Zapadni Balkan, a pre svega dijalog Beograda i Prištine, spominje kao važna tačka.
“To što je pomenuto – ja lično mislim da je to dobro. Ali to uopšte ovde nije razrađeno, to je prosto lista namera, lista ponuda Evropske unije Sjedinjenim Državama. Da ne bismo imali situaciju kao što je bila za vreme Trampove administracije, da se onaj sporazum koji je potpisan u Vašingtonu priprema, a da Evropska unija ne zna ništa o detaljima”, kaže Minić.
Bojović je izjavio da će Evropa sada trasirati put prema Zapadnom Balkanu, a da će Amerika stajati iza tog pristupa.
“Ključno jeste Srbija-Kosovo, sve drugo je manje važno, manje značajno, čak i pitanje Bosne koje se u kontekstu 25 godina posle Dejtona spominje i aktuelizuje. Ne mislim da je to zavredelo toliku spoljnopolitičku pažnju ni Evrope, ni Amerike – još uvek, sve dok je pitanje pregovora Srbije i Kosova još uvek otvoreno”, izjavio je Bojović.
On je dodao da Bajdenova administracija vrlo dobro poznaje Balkan i da misli da je problematično što ljudi u Srbiji i dalje povezuju demokrate sa devedesetim godinama i konfliktima koji su se dešavali na prostoru Balkana.
“Ja sam duboko uveren da to neće biti tako – Srbija je drugačija nego što je bila devedesetih, Amerika i svet su drugačiji nego devedesetih, i ono što će zapravo biti politika, kako ja to vidim – podržavati ono što Evropa radi na Zapadnom Balkanu”, ističe Bojović.
Prema mišljenju Jelice Minić, neophodno je da se politika SAD-a prema Zapadnom Balkanu promeni kako bi odgovarala sadašnjem stanju stvari.
“Ne bi bilo dobro da se politika koju je imala Klintonova administracija, u manjim meri Obamina administracija, da se ta politika prosto vrati iz pepela i da se bezrezervno odigrava po istim parametrima. Situacija se ipak puno promenila i bilo bi dobro da i ta politika Sjedinjenih Država bude preispitana”, zaključila je Minić za Glas Amerike.