BRISEL – “Kada je reč o usklađivanju Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, trenutna situacija nije zadovoljavajuća, to svi primećujemo, ali očekujemo da se vremenom poboljša kako bi se ispunili važni kriterijumi”, poručio je Gert Jan Kopman, generalni direktor Direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR), govoreći o uslovima za dobijanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan. Kopman se obratio učesnicima jučerašnje zajedničke sednice Odbora za spoljne poslove i Odbora za budžet Evropskog parlamenta, na čijem je dnevnom redu bio Plan rasta.
U odgovoru na pitanje poslanika u EP koji se odnosio na nedovoljan stepen usklađivanja Srbije u domenu spoljne i bezbednosne politike Unije, on je istakao da Plan rasta podrazumeva preduzimanje određenih koraka, ali ti koraci ne “pokrivaju” zadovoljenje svih konkretnih ciljeva “odjednom” jer bi u tom slučaju navedeni instrument bio “nesprovodiv”.
“Od država Zapadnog Balkana se traži progresivno usklađivanje sa zajedničkim pozicijama EU, i to ćemo striktno nadzirati kako vreme bude prolazilo, da bismo se uverili da se to usklađivanje događa, što je, naravno, komplementarno i sa procesom pristupanja Uniji, gde je to jedan od važnih kriterijuma”, precizirao je Kopman.
Komentarišući primenu Plana rasta za Zapadni Balkan, usvojenog novembra prošle godine, u vrednosti od šest mijardi evra (dve milijarde evra bespovratne pomoći i četiri milijarde evra povoljnih kredita), on je rekao da se svih šest lidera regiona sastaje na svaka tri meseca kako bi diskutovali o tome. Dodao je da bi Evropska komisija ubrzo trebalo da za pet zemalja odobri reformske agende, koje predstavljaju sastavni deo ovog instrumenta Evropske komisije.
“Optimista sam da će se isplata prvih sredstava koje podrazumeva Plan rasta desiti do kraja godine. BiH je jedina država koja još nije dostavila konačnu verziju Reformske agende, ali mi predano radimo da se i to ostvari”, kazao je Kopman.
On je precizirao da je Direktorat Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju uputio reformske agende koje je dostavilo pet država Zapadnog Balkana savetodavnom odboru država članica EU na usvajanje, nakon čega bi trebalo da ovim zemljama bude isplaćeno prvih sedam odsto sredstava iz Plana rasta. Kako je naglasio, sastanak savetodavnog odbora zakazan je za 2. oktobar.
Prema Kopmanovom mišljenju, reformske agende koje su dostavili Albanija, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija, “veoma su ambiciozne i pokrivaju sve važne oblasti, sve što je značajno za društveno-ekonomsku divergenciju”.
Kopman je napomenuo da su predviđeni “strogi uslovi” za dobijanje sredstava iz Plana rasta, kao i da će se sprovoditi nezavisne kontrole načina na koji se upotrebljavaju ta sredstva.
“Cilj koji se odnosi na to da u narednih deset godina bude dvostruko uvećana ekonomija Zapadnog Balkana čini se dostižnim”, istakao je Kopman, uz podsećanja da će proces pristupanja EU i dalje biti zasnovan na zaslugama, odnosno da će se svaka pojedinačna država pojedinačno ocenjivati.
Kopman je u toku rasprave ocenio da je u poslednje vreme vidljivo ubrzanje tempa sprovođenja reformi u državama Zapadnog Balkana, ističući da očekuje da će “u narednih nekoliko meseci biti zatvoreno više pregovaračkih poglavlja nego u protekloj deceniji”.
U tom kontekstu, naglasio je da se se sve zemlje regiona kreću u pravcu dobijanja članstva u Jedinstvom području plaćanja u evrima (SEPA), te da su u proteklih osam meseci tri države “umnogome ispunile taj zadatak”.
“Očekujem da prva država Zapadnog Balkana postane članica SEPA 1. januara 2025, to je Crna Gora, da joj se Albanija i Severna Makedonija ubrzo pridruže u tome, dok su Srbija i Kosovo takođe veoma zainteresovani za članstvo, a, nadajmo se, neće proći ni mnogo vremena pre nego što Bosna i Hercegovina postanu deo SEPA. Sve navedeno predstavlja svedočanstvo jednog novog zamajca na Zapadnom Balkanu”, konstatovao je Kopman.