BEOGRAD – Formiranje Zajedničkog regionalnog tržišta doneće brojne ekonomske koristi i ubrzaće proces pristupanja država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, poručeno je na današnjoj panel diskusiji Unapređenje regionalne saradnje: “Put ka Zajedničkom regionalnom tržištu (CRM) i evropske integracije Zapadnog Balkana“. Ovaj skup, održan u Evropskoj kući u Beogradu, organizovali su Centar savremene politike iz Beograda i Institut za saradnju i razvoj iz Tirane.
Podsetimo, Zajedničko regionalno tržište podrazumeva ekonomsku integraciju zemalja regiona koja je zasnovana na pravilima i standardima Evropske unije. Cilj ove inicijative je integracija regiona kao korak ka integraciji u Jedinstveno tržište EU. Premijeri država Zapadnog Balkana potpisali su 14. oktobra u Berlinu Deklaraciju o podršci Akcionom planu za Zajedničko regionalno tržište period od 2025-2028. godine.
U uvodnom obraćanju Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike i glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, napomenuo je da je Zajedničko regionalno tržište značajna tema o kojoj se malo priča u domaćim medijima.
“Zajedničko regionalno tržište važno je ne samo za Zapadni Balkan, već i kao priprema da se Zapadni Balkan uključi u Jedinstveno tržište Evropske unije”, rekao je Štiplija, ističući da je panel diskusija u Beogradu deo serije događaja koji se organizuju u svakom glavnom gradu Zapadnog Balkana pod pokroviteljstvom Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane i uz podršku Saveznog ministarstva spoljnih poslova Nemačke.
Ocenjujući domete nedavno održanog liderskog samita Berlinskog procesa, na kojem su premijeri Zapadnobalkanske šestorke podržali Akcioni plan 2025-2028. za Zajedničko regionalno tržište, Valeska Eš, savetnica specijalnog predstavnika Vlade Nemačke za Zapadni Balkan Manuela Zaracina, ukazala je da je postignut veliki napredak.
“Sporazumi koji su postignuti, poput onog koji se odnosi na visoko obrazovanje i skrining investicija na Zapadnog Balkanu, biće od koristi za građane ovog regiona”, istakla je Valeska Eš.
Govoreći o vezi između Zajedničkog regionalnog tržišta i Plana rasta EU za Zapadni Balkan, Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije Srbije, precizirala je da Zajedničko regionalno tržište predstvlja “ono što se naziva drugi stub Plana rasta”, što je i preduslov za ubrzanu integraciju regiona u Jedinstveno tržište Evropske unije”.
“Mnoge inicijative, kao što su pristupanje Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), usklađivanje kvaliteta i kontrole robe sa standardima koji postoje u EU, kao i takozvani zeleni koridori došli su u fokus javnosti uz pomoć Berlinskog procesa”, naglasila je Tanja Mišćević.
Ministarka Miščević je takođe konstatovala da je regionalna saradnja jedan od uslova za napredak “svakoga od nas na Zapadnom Balkanu” na putu ka pristupanju EU, i da ne predstavlja zamenu za proces proširenja.
“Regionalna saradnja došla je do nivoa bez presedana, samit Berlinskog procesa je to pokazao. Čini se da su svi shvatili da je to na korist svakoga od nas, a ne zarad ispunjavanja uslova Evropske unije… Dakle, to su koristi za svakog građana, poput ukidanja rominga, putovanj samo sa ličnim kartama, međusobnog priznanja diploma i kvalifikacija, mogućnosti zapošljavanja”, naglasila je Tanja Miščević.
U sličnom tonu, Andrea Hokhuber, šefica sektora za evropske integracije i ekonomska pitanja u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, napomenula je da Evropska unija vidi Berlinski proces i Zajedničko regionalno tržište kao “most između regiona Zapadnog Balkana i Jedinstvenog tržišta Evropske unije”.
“Zajedničko regionalno tržište pomoći će i Zapadnom Balkanu da povuče sredstva iz Plana rasta EU. Podsetiću, Srbija bi iz Plana rasta, vrednog šest milijardi evra, trebalo da dobije nešto više od 1,5 milijardi evra”, kazala je Andrea Hokhuber.
Prema rečima Marka Mandića, trgovinskog eksperta i predstavnika CEFTA, dosadašnja postignuća ostvarena u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta već su donela koristi.
“Već se vide efekti Zajedničkog regionalnog tržišta u trgovini roba i usluga, što podrazumeva i smanjenje troškova. Zajedničko regionalno tržište takođe će predstavljati način da se kompanije sa Zapadnog Balkana pripreme za ukjučenje u Jedinstveno tržište EU, da postanu konkurentnije”, kazao je Mandić.
Govoreći na iste teme, Dragana Đurića, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, ocenila je da je nedavno usvojen Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište veoma ozbiljan, budući da su se partneri sa Zapadnog Balkana obavezali i na neke teme “za koje nisu želeli da čuju 2019”, kao što je skrining investicija.
“Civilno društvo ima važnu ulogu u okviru Berlinskog procesa, uključujući formiranje Zajedničkog regionalnog tržišta, pre svega jer će pratii primenu reformi i njihov uticaj na poslovanje i ubuduće”, rekla je Dragana Đurica.
Ardian Hačkaj, direktor istraživanja Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane, ukazao je na ogroman doprinos civilnog društva Berlinskom procesu u protekloj deceniji, uključujuči davanje preporuka za novi Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište, kao i monitoring implementacije Zajedničkog regionalnog tržišta.
“Civilno društvo bi trebalo da bude i još više uključeno u Berlinski proces, kako bi značajnije uticalo na donosioce odluka”, ocenio je Hačkaj.