BRISEL / BEOGRAD – U skladu sa trenutno dostupnim informacijama koje ima Evropska komisija, Srbija verovatno neće iskoristiti sva sredstva iz IPARD II programa (Instrument za pretpristupnu pomoć EU u oblasti ruralnog razvoja), kažu za EWB u Generalnom direktoratu Evropske komisije za poljoprivredu i ruralni razvoj, komentarišući nedavna saznanja našeg portala da Srbija rizikuje da izgubi do 74 miliona evra iz navedenog instrumenta namenjenog podršci za različite vrste investicija u oblasti poljoprivrede. Govoreći na istu temu, u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, navode da ”do sada nisu iskorišćena sredstva koja su bila opredeljena za prve godine programa, iz razloga što je broj realizovanih projekata i zahteva korisnika za isplatu sredstava bio mali, dok se sami korisnici, ali i administracija nisu prilagodili novom sistemu i načinu ostvarivanja prava na podsticaj”.
Prema našim nezvaničnim saznanjima, sredstva koja bi mogla da budu izgubljena odnose se na program IPARD II, usvojen za period 2014- 2020. Vrednost navedenog programa iznosila je 175 miliona evra. Ta sredstva bila su Srbiji na raspolaganju još četiri godine, odnosno do kraja 2024. U međuvremenu, na snagu je našoj državi stupio i IPARD III program, za period 2021-2027, sa podrškom EU od 288 miliona evra.
Kao jedan od uzroka gubitka sredstava iz IPARD-a stručnjaci su do sada navodili slab odziv poljoprivrednika na javne pozive resornog Ministarstva, jer se korišćenjem IPARD sredstava gubi pravo na državne subvencije u toj godini, ali i “smanjene kapacitete” Uprave za agrarna plaćanja (takozvana “IPARD agencija”), preko koje se u Srbiji realizuje IPARD program. Tvrdilo se da su postojala kašnjenja u procesu obrade zahteva za investicije, kao i u isplatama sredstava iz IPARD fondova.
U Generalnom direktoratu EK za poljoprivredu i ruralni razvoj (DG AGRI) za European Western Balkans napominju da “nije moguće predvideti tačnu cifru” koju bi Srbija mogla da izgubi kada je reč o sredstvima iz IPARD II programa, “jer je implementacija u toku”.
“Evropska komisija je apelovala na srpske vlasti da povećaju prikladno korišćenje IPARD sredstava, jer sredstva Evropske unije omogućavaju da se pomogne srpskim poljoprivrednicima, poljoprivrednim gazdinstvima, i seoskim područjima da investiraju i modernizuju se”, objašnjavaju u DG AGRI, uz podsećanje da na snazi i IPARD III program, “za koje su vlasti u Srbije raspisale otvorene pozive za predlog projekata za investicije u poljoprivredi”.
Kako ističu u DG AGRI, tokom primene programa IPARD III “biće date dodatne šanse” poljoprivrednicima u Srbiji da iskoriste ova sredstva EU.
Ministarstvo poljoprivrede: Do sada nisu iskorišćena sredstva koja su bila opredeljena za prve godine programa
Govoreći o korišćenju sredstava iz pretpristupne pomoći EU našoj državi namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju, u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za EWB podsećaju da je “ukupan budžet IPARD II programa je 175 miliona evra iz budžeta EU i on je raspoređen po godinama i akreditovanim merama”.
“Sredstva se povlače po takozvanom pravilu N plus 3, koje propisuje da se sredstva moraju povući za tri godine od godine u kojoj su alocirana (opredeljena). Do sada nisu iskorišćena sredstva koja su bila opredeljena za prve godine programa, iz razloga što je broj realizovanih projekata i zahteva korisnika za isplatu sredstava bio mali, dok se sami korisnici, ali i administracija nisu prilagodili novom sistemu i načinu ostvarivanja prava na podsticaj. Identična su iskustva svih zemalja koje su sprovodile program”, navodi Ministarstvo.
Kako se precizira u pisanom odgovoru Ministarstva: “Ukupno u ovom programskom ciklusu (IPARD II) raspisano je 15 javnih poziva, u okviru kojih je stiglo 3.180 zahteva korisnika. Od toga je odobreno 1.556 projekta, čija je ukupna vrednost oko 197 miliona evra podsticaja, od čega je 148 miliona evra iz budžeta EU. Do sada je isplaćeno oko 116 miliona evra, od čega 87 miliona evra iz evropskog budžeta, a u procesu odobravanja prava na isplatu je oko 20 miliona evra, odnosno 14,7 miliona evra iz budžeta EU”.
Ministarstvo takođe ističe da se “paralelno sa aktivnostima realizacije zahteva podnetih u okviru IPARD II pograma, radi se na implementaciji i IPARD III programskog cikusa, u okviru kog nam je na raspolaganju 288 miliona evra iz budžeta EU”.
“Već su raspisana dva javna poziva u okviru Mere 1 (IPARD III) – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, od kojih je prvi namenjen izgradnji i opremanju objekata za primarnu poljoprivrednu proizvodnju i podizanje zasada voća i matičnih zasada grožđa, a drugi je namenjen nabavci novog traktora. Na prvi javni poziv pristiglo je 389 zahteva sa procenjenim iznosom podsticaja od oko 152 miliona evra, što govori u prilog tome da je nastavljen trend dobrog odziva poljoprivrednih proizvođača, dok je drugi javni poziv u toku i traje do 8. novembra ove godine”, ističe Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Ministarstvo napominje da je “uspostavljanje politike zadržavanja i razvoja kadrova važna karika u funkcionisanju IPARD agencije, zbog čega intenzivno radi na razvoju kadrovskih kapaciteta, kroz kontinuirano sprovođenje javnih konkursa za zapošljavanje i obuku novoprimljenih kadrova”.
“Tokom programskog ciklusa IPARD II realizovano je 8 konkursa za zapošljavanje 265 izvršilaca. Trenutno je za potrebe programskog ciklusa IPARD III i u cilju sprovođenja novih mera u toku funkcionalna analiza postojeće organizacije i sistematizacija radnih mesta, čime se stvaraju uslovi za pokretanje postupka prijema novih radnika krajem ove i početkom naredne godine, a sve u cilju daljeg jačanja kapaciteta i unapređenja ukupne efikasnosti rada. Pored toga, Agencija IPARD je u stalnom procesu unapređenja sistema, kako bi omogućila maksimalnu apsorpciju sredstava, skratila period administrativne i terenske kontrole, uz poštovanje propisanih i dogovorenih normi EU”, zaključuju u resornom Ministarstvu.
Podsetimo, Evropska komisija je u godišnjim izveštajima o Srbiji takođe napominjala da je “neophodno obezbediti kapacitet ljudskih resursa” Uprave za agrarna plaćanja, te da postoji “kontinuirano kašnjenje u usvajanju pravnih propisa o šemama kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, što ometa razvoj sektora”.