„Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova…Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih gradjevina i ne služe ničem što je tajno i zlo..“

„Svi su oni u suštini jedno i podjednako vredni naše pažnje, jer pokazuju mesto na kome je čovek naišao na zapreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu, i prilikama kojima je bio okružen..“

Ozbiljnost i značenje simbola koje je opisao Ivo Andrić, prvi dobitnik Nobelove nagrade sa Balkana, nisu izgubili ni jedan deo svog kredibiliteta. Danas imaju nove dimenzije i značenja koja su važna za budućnost čitavog regiona i Evrope.

Politički lideri i građani Zapadnog Balkana sada imaju istorijski značajan zadatak da prevaziđu prepreke i izgrade most do svoje uspešne budućnosti, koja je u Evropskoj uniji. Ne postoji druga alternativa. Ovo je budućnost Unije, jer bez Zapadnog Balkana naš zajednički projekat neće biti u potpunosti završen, a Evropa neće biti kontinent koji je dovoljno stabilan i siguran.

Trajna ekonomska i politička stabilizacija i garantovani demokratski razvoj zemalja u regionu su dugoročni ciljevi koje smo u EU postavili za sadašnjost i verujem da su i politički lideri na Balkanu to isto učinili.

Bugarska ulaže u sigurnu, prosperitetnu, održivu i socijalnu Evropu. Zato evropska perspektiva za Zapadni Balkan nije samo glavni prioritet bugarskog predsedavanja Savetu EU, već predstavlja i  našu trajnu posvećenost u oblasti spoljne politike. U poslednjih osam meseci smo naporno radili da vratimo ovu temu na evropsku agendu – i uspeli smo. 15 godina nakon sastanka u Solunu, lideri EU, kao i zemlje iz regiona, okupiće se u maju u Sofiji, kako bismo zajedno brže stigli do našeg zajedničkog cilja.

Sada je vreme za akciju. Sada je vreme da svih šest zemalja ubrza svoje reforme i izgradi dobrosusedske odnose. Strategija Komisije za Zapadni Balkan ne samo da prepoznaje strateški značaj regiona za Evropu, već takođe daje jasan horizont i verodostojnu perspektivu da se zemlje mogu pridružiti EU kada su spremne. Neke od zemalja u regionu su u naprednijoj fazi, dok su druge na početku, ali je EU jasno izrazila spremnost da pruži dodatnu pomoć za ubrzanje reformi i poboljšanje života ljudi u regionu. Ova pomoć treba da obezbedi dodatnu motivaciju. 2025 je ambiciozni cilj, a njegovo ispunjenje se oslanja na velike reforme u ključnim političkim, ekonomskim i socijalnim aspektima. Zemljama u regionu je bio potreban jasan politički signal da će vrata Evropske unije ostati otvorena za njih. A sada, njihove političke elite treba da se fokusiraju na nastavak reformi, što bi ih dovelo do pridruživanja porodici u kojoj pripadaju.

Dok je u poslednjih nekoliko godina EU bila posvećena rešavanju drugih izazova i vanrednih situacija u vezi s njenom budućnošću, 2017. godine je na glavno mesto postavila neke pozitivne trendove kako za Uniju, tako i za region Zapadnog Balkana. Evroskepticizam gubi tlo. Postoje dobre dinamike u odnosima zemalja Zapadnog Balkana.

Jedna od najvećih primera toga je sporazum o prijateljstvu između Sofije i Skoplja. To je pozitivan primer kako zemlje iz našeg regiona mogu rešiti svoje sporove i mogu pomoći u jačanju političke stabilnosti u regionu.

Sada je pravi trenutak da lideri u regionu pokažu odgovornost i uključe se u ostvarivanje potrebnih reformi, kao i rešavanje određenih regionalnih problema, da steknu poverenje u svoju politiku i da pošalju pozitivan signal liderima Evropske unije. Kriterijumi su jasni i uslovi moraju biti ispunjeni. Bez davanja lažnih nada, verujemo da zajedno možemo uraditi dosta stvari.

Evropska komisija je pokazala spremnost da podrži zemlje Zapadnog Balkana u šest novih inicijativa – za jačanje vladavine prava, bezbednost i migracije, socio-ekonomski razvoj, transportnu i energetsku povezanost, digitalne agende i smanjenje roaming tarifa , kao i izgradnju dobrosusedskih odnosa. Ovo je ključ za budućnost regiona.

Ekonomski razvoj je izuzetno važan. U nekim zemljama u regionu nezaposlenost mladih je iznad 60%. Bez perspektive pridruživanja EU i stabilnog ekonomskog rasta, mnogo mladih će napustiti svoje zemlje, a oni su glavna pokretačka snaga razvoja svakog društva.

Podsticanje javnih i privatnih investicija je ključni element u izgradnji dugoročnog ekonomskog rasta. Izgradnja puteva je jednako važna kao i razvoj prekograničnih energetskih veza. Transportna, komunikaciona i energetska infrastruktura je od izuzetnog značaja za zemlje u regionu.

Bugarska može pomoći zemljama u regionu oko ideja i projekta, što će biti od velike koristi građanima regiona. Zbog toga se fokusiramo na temu povezivanja u svim njenim dimenzijama – infrastrukture, transporta, digitalne, energetske i socijalne dimenzije. Ovo je ključni faktor za podsticanje investicija u regionu i poboljšanje odnosa između suseda na Balkanu, kao i sa zemljama EU. Ovo će takođe imati značajan uticaj na ekonomski rast i na stvaranje novih radnih mesta u regionu.

Uklanjanje trgovinskih barijera, podsticanje saradnje između preduzeća i razvoj sektora malih i srednjih preduzeća u regionu, privlačeći pažnju potencijalnih investitora i podstičući kontakte među mladima, značajno će doprineti pozitivnoj percepciji Zapadnog Balkana u EU.

Evropska unija je najveći ekonomski partner Zapadnog Balkana. Obim trgovine za 2016. godinu iznosi više od 40 milijardi evra. Između 2007. i 2017. godine EU je uložila gotovo 9 milijardi evra u zemlje ovog regiona putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). U 2018. godini za ove zemlje će biti izdvojeno dodatnih 1,7 milijardi evra.

Kao što je Andrić dobro znao, putevi i mostovi izgrađuju se ne samo u svrhu prenošenja robe, već prevashodno za razmenu ideja i vrednosti. Danas razgovaramo o partnerskim odnosima i rešavamo zajedničke probleme. U našem zajedničkom interesu u EU je da Zapadni Balkan bude region stabilnosti, prosperiteta i bezbednosti, gde se poštuju sve vrednosti i pravila evropske zajednice.

Zbog svega ovoga – neka nas ne sprečavaju nikakve prepreke današnjice; umesto toga – gradimo mostove. Zato što je naša budućnost zajednička.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.