I ako reši pitanje Kosova, Srbiju će sačekati problemi demokratije

Moderator Filip Lukić, Sonja Liht, Raša Nedeljkov, Boban Stojanović i Nikola Burazer; Foto: BCBP

BEOGRAD – Država koja ima probleme sa demokratijom ne može da postane članica EU čak i ako reši bilateralne sporove, zaključak je panela konferencije o prvih pet godina pregovora Srbije sa EU. Učesnici su se složili da je dobro što se razgovor vlasti i opozicije uopšte organizovao, ali da takođe nije pokazana dovoljna politička volja da se preporuke zaista i primene.

„Srbija nije demokratija, i ako nismo demokratija ne možemo biti članica EU. I kada se reši pitanje Kosova, mi ćemo se suočiti sa time da smo godinama iza Evropske unije“, izjavio je politikolog i doktorand na Fakultetu političkih nauka Boban Stojanović.

Sličnan stav izneo je i Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans, koji u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i Kraljevinom Švedskom organizovao konferenciju.

Burazer je naglasio da Crna Gora, koja je već članica NATO-a i nema otvorena bilateralna pitanja sa susedima, sporo napreduje ka EU upravo zbog stanja demokratije.

On je dodao da, iako se stiče utisak da neki evropski zvaničnici zatvaraju oči pred stanjem demokratije u Srbiji, ono ne ostaje neprimećeno u EU. Činjenica da je Srbija ove godine otvorila samo jedno pregovaračko poglavlje, kao i oštriji ton izveštaja Evropske komisije, prema Burazerovom mišljenju, rezultat su negativnih trendova u oblastima izbora, rada parlamenta, civilnog društva i državne uprave.

Programski direktor CRTE Raša Nedeljkov složio se sa lošim ocenama stanja demokratije u Srbiji, iznevši stav da se u ovoj zemlji ne stvaraju nove generacije građana već nove generacije podanika.

„Mi smo svi taoci jednog korumpiranog političkog društva u kojem ne postoji potražnja građana za vladavinom prava i institucijama“, izjavio je Nedeljkov.

On je podsetio da je CRTA tokom prethodnih izbornih ciklusa uočila brojne nepravilnosti, koje su posebno došle do izražaja na lokalnim izborima u Lučanima prošle godine. Sudske prijave koje su nakon toga podnete protiv zloupotrebe javnih sredstava – vozila javnih preduzeća – za sada su bez epiloga.

Bojkot: Cilj ili sredstvo?

Uprvo su predstojeći parlamentarni izbori 2020. godine bili jedan od glavnih fokusa panelista, kao i dijalog vlasti i opozicije koji su organizovali Fakultet političkih nauka i Fondacija za otvoreno društvo.

Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, koja je prisustvovala nekim od sastanaka na FPN, rekla je da su rasprave na njima često bile oštre, a da su opšrečni stavovi nakon njih rezultat „prisustva kamera“. Prema oceni Sonje Liht, dobro je što su se ovi dijalozi odigrali.

„Ako se cev pištolja zapuši, može doći do eksplozije iznutra“, ilustrovala je ona političku situaciju u Srbiji neposredno pre tog dijaloga.

Boban Stojanović, međutim, smatra da taj dijalog na kraju nije imao smisla, iako, kako kaže, ne sumnja u iskrene namere organizatora i predstavnika civilnog društva koji su u njemu učestvovali.

Činjenica da je poslanik Srpske napredne stranke i učesnik u dijalogu Vladimir Đukanović izjavio da će prihvatiti preporuke nevladinih organizacija, ali ne i stručnog tima Saveza za Srbiju, prema Stojanoviću, pokazuje neiskrenu nameru vlasti, jer se ove preporuke u velikoj meri poklapaju.

„Dijalog je bio pokušaj da se opozicija izvuče na izbore i da se pred međunarodnom zajednicom pokaže konstruktivnost. Sada je ostalo premalo vremena [da se preporuke primene], da su vlasti to htele da urade, mogle su godinama unazad“, ocenio je Stojanović, dodajući da je bojkot izbora sada poslednje sredstvo pritiska.

Prema njegovom mišljenju, bojkot neće dovesti do rezultata odmah, ali bi mogao da upali neke lampice u međunarodnoj zajednici jer je to ipak znak da je u pitanju politička kriza i da Aleksandar Vučić više nije faktor stabilnosti.

Sonja Liht se složila da je bojkot legitimna opcija, ali da je pitanje da li se on razume samo kao sredstvo, jer bi, prema njenom mišljenju, uz bojkot trebalo da dođu politički programi opozicije, pogotovo u vezi sa važnim državnim pitanjima, a koji sad ne postoje.

„Uz to ko će biti na vlasti, mora da se vodi paralelan dijalog o tome šta mi želimo za Srbiju i šta je sa idejom evropske Srbije“, rekla je Liht.

Ipak, kako je ukazao Raša Nedeljkov, dijalog gotovo da ne postoji u društvu, a posebno ne u parlamentu, što se videlo i prilikom rasprave o izveštajima nezavisnih institucija, tokom koje je malo ko pričao o samim dokumentima.

On je dodao da potezi vlasti i opozicije vode ka usijanju i dovode u pitanje i poslednju neupitnu normalnost u Srbiji, a to je mir.

„A ako nam je u 2019. najveći uspeh to što smo očuvali mir i održali dijalog o izbornim uslovima, to je razočaravajuće“, zaključio je Nedeljkov.