Aleksandra Joksimović: EU odgovornom smatra prištinsku stranu

Aleksandra Joksimović; Foto: Flickr / Fondacija Fridrih Ebert

BEOGRAD – Dolazak visoke predstavnice Evropske unije Federike Mogerini samo u Beograd, s obzirom da format dolaska u region obično podrazumeva dolazak i u Beograd i u Prištinu, govori u prilog tome da se odgovornost za ono što se dogodilo u Kosovskoj Mitrovici u ponedeljak prenosi na prištinsku stranu, kazala je predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.

Joksimović za Tanjug istovremeno ukazuje da, po njenoj oceni, dalji dijalog Beograda i Prištine nema alternativu, ali da je za to potrebno ispouniti određene preduslovce, pre svega – podići nivo poverenja između strana.

Dolazak Mogerinijeve, nakon što je u ponedeljak hapšen direktor vladine Kancelarije za KiM Marko Ðurić, istovremeno je, smatra Joksimović, i signal podrške i želje EU da aktivno učestvuje u procesu stabilizacije regiona, gde se Srbija, kaže, vidi kao ključni faktor.

„Dolazak visoke predstavnice za evropsku spoljnu politiku i bezbednost je samo po sebi poruka i predstavlja vid odgovornosti EU za ono što se u regionu dešava, vid podrške za Srbiju u ovom teškom trenutku“, kazala je Joksimović.

Komentarišuci zajedničko saopštenje nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Federike Mogerini, u kojem je navedeno da će se pronaći novi načini za rešavanje problema Beograda i Prištine, Joksimović je kazala da smatra da „dijalog nema alternativu“.

„Veoma važno je da je do smirivanja situacije došlo u veoma kratkom roku uprkos uznemirujućim događajima koje smo imali prilike da pratimo proteklih dana iz Kosovske Mitrovice. Važno je da situacija nije eskalirala i da su svi akteri jasno pokazali da su uz Beograd kada je ovako težak momenat u pitanju, da postoji ozbiljna namera međunarodne zajednice da se proces normalizacije okonča pravno-obavezujućim sporazumom, koji bi trebalo da bude dogovoren u što kraćem vremenskom roku“, dodala je.

Navela je da je pre dogovorenog sporazuma potrebno ispuniti adekvatne preduslove, te da se pre svega mora steći određeni nivo poverenja, koji će omogućiti dalji nastavak pregovaračkog procesa.

„Kada govorimo o Beogradu – to je pre svega formiranje Zajednice srpskih opština, kao preduslov da se dijalog može nastaviti na način da može da donese neke rezultate“, kazala je.

Govoreći o formatu dijaloga Beograda i Prištine, Joksimović je navela da smatra da ne može doći do promene pregovaračke ekipe, odnosno da će format ostati Beograd – Priština uz posredstvo EU.

„Ali, sa druge strane verujem da će Srbija insistirati na formiranju ZSO kao prvom sledećem delu Briselskog sporazuma koji mora biti implementiran. ZSO je za Srbiju najvažniji deo sporazuma, kao i za bezbednost, stabilnost i funkcionisanje Srba na Kosovu“, istakla je.

U tom kontekstu vidimo da su određene akcije već preduzete i da postoji najava da će 10 opština sa većinskim srpskim stanovništvom formirati ZSO 20. aprila, dodala je Joksimovic i kazala da su se čule i određene najave iz Prištine da će se intenzivirati na izradi statuta ZSO.

„Mislim da će svi akteri koji učestvuju u pregovaračkom procesu u narednom peridu upravo insistirati na ovoj temi pre nego što dođe do razgovara o bilo kojoj drugoj značajnoj tački u pregovaračkom procesu Beograda i Prištine“, istakla je.

Joksimović je navela da je unutrašnja politička situacija u Prištini već duže vreme izuzetno nestabilna, te da je svaka odluka koja se donosi propraćena burnim reakcijama opozicije, nasiljem u skupštini.

„Možemo reći da vlada jedna vanredna politička situacija u kojoj se ne biraju sredstva da se određene odluke spreče. Čini se da svaki korak napred u Prištini je propraćen velikim političkim tenzijama“, kazala je Joksimović i dodala da nakon što je Srpska lista izašla iz vlade u Prištini, sada može funkcionisati kao opozicija i „insistirati na onim temama koje su od značaja pre svega za stabilnost srpske zajednice na Kosovu“.

„U tom kontekstu ne vidim njiihovu presudnu ulogu u smirivanju političkih tenzija na Kosovu u narednom periodu. Čini se da će albanske političke stranke morati da naprave određene korake koji će dovesti do normalizacije političkog života u Prištini“, kazala je Joksimović.

Navela je da je pitanje pregovaračkog procesa Srbije sa EU usko vezano za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, te da u strategiji 2020 Evropske unije Srbija jeste u fokusu kao zemlja koja najbrže može doštići kriterijume i vrednosti koje EU zahteva pre punopravnog članstva, ali da je za to potrebno „skinuti sve političke kriterijume koji proces opterećuju“.

„Jedan od njih i primarni zapravo je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine i zato postoji ta jedna vrsta ubrzanja koja se vidi i kroz različite diplomatske aktivnosti, kako međunarodnih aktrera prema Beogradu, tako i Beograda prema relevantnim međunarodnim faktorima, kako bi se našlo ono rešenje koje bi omogućilo Beogradu da ispuni one kriterijume koji su pre svega za Srbe na Kosovu važni i koje bi omogućilo Beogradu da krene napred, bez očekivanja da Beograd prizna nezavisnost Kosova“, kazala je Joksimović.

Dodala je da se čini da bez formiranja ZSO ne treba očekivati značajniji napredak u dijalogu.

„Verujem da je ova poruka jasno shvaćena i da će svi međunarodni akteri raditi na tome da do implementacije ZSO dođe u što kraćem vremenskom roku, kako bi dijalog dobio puni zamah i kako bi se realizovala agenda kako EU, tako i Srbije, koja želi da svoj put ka evropskim integracijama ubrza“, zaključila je Joksimović.