Zapadni Balkan i EU: Put ispred nas

Zapadni Balkan i EU: Put ispred nas; Foto: Medija centar Beograd

BEOGRAD – Organizacije civilnog društva aktivno prate Berlinski proces i stanje demokratije u regionu, smatraju da je to pozitivan proces usredsređen na Zapadni Balkan i da, kako bi pomogle i Evropskoj komisiji i zemljama kandidatima, rade na alternativnim izveštajima iz oblasti kriterijuma iz Kopenhagena.

To je poruka zajedničke konferencije „Zapadni Balkan i EU: Put ispred nas“, koju su organizovali Centar savremene politike, portal European Western Balkans, Institut za demokratiju „Societas Civilis“ iz Skoplja i Evropski fond za Balkan.

Berlinski proces je, kako je rekao Igor Bandović iz Evropskog fonda za Balkan, jedan od najvažnijih mehanizama regionalne saradnje, te da smatra da je jako važno pratiti dostignuća i sve što se događa u okviru tog procesa.

“Bitne stvari za ovaj proces su i stanje demokratije u regionu koja podrazumeva demokratske slobode, slobode medija i u okviru tog dela, podržali smo regionalni projekat koji pokušava da napravi alternativnu vrstu izveštavanja na temu demokratije u regionu, uglavnom vodeći se kopenhagenškim kriterijumima”, rekao je Bandović.

Prema rečima Nemanje Todorovića Štiplije iz European Western Balkans-a, ti izveštaji vrlo su slični onima koje Evropska komisija (EK) radi u delu Izveštaja o zemljama, a njihov cilj nije da daju drugačiji osvrt od onoga koje ima EK, nego da joj pomognu, da na lakši način, ali i uz primese koje daje civilno društvo, ima bolju sliku stanja demokratije na Zapadnom Balkanu.

Kod “Country report”-a koji izdaje EK, objašnjava Štiplija, uvek je veći akcenat na drugom delu koji se tiče poglavlja, a manji na deo o kopenhagenškim kriterijumima i zato je odlučeno da se radi isključivo na tome.

“Sa druge strane, i EK je pomerila svoje godišnje izveštaje o napretku država za proleće i samim tim će ovaj period – jesen-zima 2017. ostati bez ikakvog njihovog izveštaja, te smo imali ideju da mi tu uđemo sa svojim izveštajima o zemljama kandidatima”, rekao je Štiplija i dodao da su izabrali da rade same države kandidate – Srbiju, Crnu Goru, Albaniju i Makedoniju.

Zoran Nečev i Nemanja Todorović Štiplija; Foto: Medija centar Beograd

Zoran Nečev iz Centra za evropske integracije ističe da je, u svakom slučaju, Berlinski proces pozitivan proces, usredsređen na Zapadni Balkan i da ne postoji sličan proces kao što je taj.

Zato su smatrali da će biti delotvorno ako naprave takav izveštaj, koji bi pomogao i zemljama EU i onim Zapadnog Balkana, da pokrenu debatu i da se vidi kako proces treba da izgleda u narednom periodu.

“Približavamo se kraju prvog mandata Berlinskog procesa, prirodno je da počnemo da diskutujemo o pitanjima da li će biti nastavka, kako će on izgledati, kako da unapredimo proces, da budemo efikasniji i vidljiviji i tako smo došli do ovog izvestaja”, kaže Nečev.

Kako sada stvari stoje, naglašava, “izgleda da će se proces nastaviti”, ali i da se mora učiniti vidljivijim i delotvornijim, te da postoje dva ili tri opipljiva rezultata tog procesa, ali i da se mnogo više može uraditi, uz dobru atmosferu, koja, ocenjuje – postoji.

Nikola Burazer iz Centra savremene politike smatra da je aradoksalno je da se proces evropskih integracija na Zapadnom Balkanu odvija paralelno sa negativnim tendencijama na polju stanja demokratije u gotovo svim držama.

„Cilj našeg izveštaja jeste da se pruži slika o stanju demokratije, odnosno konkretnih oblasti obuhvaćenim izveštajima iz Kopenhagena o kojima se govori u izveštajima Evropske komisije, ali se oni gotovo u potpunosti zanemaruju u okviru evropskih integracija budući da uglavnom nisu deo pregovaračkih poglavlja“, ističe Burazer.

Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike podsetio je da se kopenhagenškim kriterijumima jasno naglašava da svaka država koja želi da postane članica EU, mora da obezbedi stabilnost demokratskih institucija, vladavinu prava, osnovna ljudska prava i zaštitu poštovanja manjina.

Srđan Majstorović; Foto: Medija centar Beograd

“Imamo veliku nesrazmeru između onoga što se promoviše, propisa koji se usvajaju radi pristupa u EU, sa stvarnom praksom. Suština nedostaje, a ona je definisana u kriterijumu iz Kopenhagena, Madrida, u okviru procesa SSP, u strateškim dokumentima, posvećen proširenju EU i prgovaračkom okviru za države koje se nalaze u pristupnim pregovorima”, rekao je Majstorović.

Profesor Univerziteta u Gracu, Marko Kmezić, smatra da najveću pretnju po bezbednost regiona nedostatak demokratije i demokratinosti.

„Najviše smo se bavili poglavljima 23 i 24. Evropska komisija mora se snažnije baviti ovim oblastima,“ ističe Kmezić i dodaje da je lažno obećanje stabilnosti najveća opasnost po Zapadni Balkan.

Što se tiče otvranja dva nova poglavlja u pregovorima Srbije sa EU, Kmezić smatra da paralelno sa napretkom na evropskom putu možemo uočiti i stagniranje demokratije na Zapadnom Balkanu.

Sa druge strane, Pavle Dimitrijević iz CRTA-e, objašnjava da je neophodno otvoriti debatu o ukupnom stanju demokratije u Srbiji.

„Evidentan je pritisak izvršne vlasti na kontrolne organe i njihovu nezavisnost“, kaže Dimitrijević.

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku smatra da institucije u Srbiji postaju sve zatvorenije i sve češće ne odgovaraju na zahtev za dobijanje informacija od javnog značaja.

„Za razliku od učenja i prenosa dobrih praksi, u regionu imamo slučaj prenošenja loših praksi“, smatra Elek.