fbpx
European Western Balkans
Društvo

Ambasada Kraljevine Norveške i Balkanski fond za demokratiju nastavljaju podršku organizacijama civilnog društva na Zapadnom Balkanu

BEOGRAD – Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu i Balkanski fond za demokratiju nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) nastavljaju da podržavaju evropske integracije i reformske procese u zemljama Zapadnog Balkana.

Kako bi se pomoglo regionu Zapadnog Balkana da postane zona stabilnosti i bezbednosti kroz sprovođenje reformi u okviru procesu evropskih integracija, a sa fokusom na osnaživanje vladavine prava i ekonomije ovih zemalja, civilno društvo je prepoznato kao značajan pokretač i promoter reformskih procesa kroz projekat “Osnaživanje EU integracija u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji”.

Ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori Jorn Jelsta istakao je u intervjuu za European Western Balkans da je saradnja sa civilnim sektorom u navedenim zemljama prioritet Ambasade.

“Civilni sektor je važan za svaku zemlju. Bez aktivnog učešća civilnog sektora i organizacija, potreban konsenzus i poverenje za racionalnu i inkluzivnu vladavinu bilo bi teško ostvariti. Civilno društvo treba biti ohrabreno da zagovora poglede koji informišu i oblikuju javnu debatu”, istakao je Jelsta i dodao da bi uzajamno poštovanje i profesionalno povezivanje trebalo biti razvijeno između civilnog sektora i vlasti, uz jasno definisanje uloga i transparentne odnose.

Ambasador Kraljevine Norveške naglasio je da u smislu efektivnog uključenja u proces demokratizacije i evropskih integracija u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, civilni sektor pruža najznačajniji doprinos.

“Zbog toga Norveška aktivno podržava široki raspon projekata koje sprovode organizacije civilnog društva u sve tri zemlje preko Balkanskog fonda za demokratiju (BTD). Ovi projekti su posebno osmišljeni da prošire demokratizaciju, povećaju transparentnost i unaprede kvalitet života u lokalnim sredinama”, naveo je Jelsta.

Podrška je obezbeđena za gotovo trećinu oblasti koje treba reformisati kako bi se ovim zemljama pomoglo da postanu punopravne članice Evropske unije.

Projektom je predviđena podrška za aktivnosti koje se tiču najvažnijih pregovaračkih poglavlja – reforme vladavine prava i pravosuđa (Poglavlje 23), stvaranja prostora pravde, slobode i bezbednosti (Poglavlje 24), ali i reforme javnih nabavki (Poglavlje 5), politike konkurencije (Poglavlje 8), informatičkog društva i medija (Poglavlje 10), energetike (Poglavlje 15), zaštite životne sredine (Poglavlje 27), zajedničke spoljne i bezbednosne politike (Poglavlje 31) i finansijske kontrole (Poglavlja 32).

Podrška je podeljena u tri grupe u zavisnosti od tipa aktivnosti i aktera koji ih sprovode, odnosno da li je reč o pojedinačnim organizacijama civilnog društva ili koalicijama/mrežama organizacija.

Predlozi projekata se razmatraju po pristizanju, a detalje o uslovima podnošenja predloga možete pogledati OVDE.

Povezani članci

Burne reakcije na Tuskov tvit podrške Vučiću

EWB

CSF 2023: Države u regionu treba da povećaju kapacitete institucija koje se bave klimatskim promenama

Sofija Popović

Brnabić o akademiji za dobre državne službenike

EWB