BEOGRAD – Stav Holandije je da Srbija, Crna Gora, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana imaju mesto u Evropskoj uniji, ali da treba najpre ispuniti kriterijume koje postavlja EU, rekao je Žil Bešor Pluh, ambasador Holandije u Srbiji i u Crnoj Gori.
„Najkraće rečeno, naš stav staje u tri reči – mi smo strogi, pravični i posvećeni procesu pristupanja Zapadnog Balkana EU. Vlada smatra da svakako postoji mesto za ove evropske zemlje koje su locirane vrlo strateški, te da i Holandija i EU mogu imati samo koristi od članstva Zapadnog Balkana u EU“, izjavio je ambasador gostujući u novoj epizodi podkasta European Talks Centra za evropske politike.
Ambasador je rekao kako mnogi ljudi, i u Holandiji i u Srbiji, imaju negativno mišljenje o tome da zemlje regiona postanu deo EU, ali manji broj ljudi zapravo ima znanje ili razumevanje o procesu. On je izjavio da među građanima Holandije postoji opšta zabrinutost zbog proširenja, iz straha da će ulazak novih zemalja uticati na opšte blagostanje stanovništva.
„To se ne odnosi samo na ekonomske ili finansijske efekte, već i na socijalni efekat, vladavinu prava, na primer. Kada delite svoju dnevnu sobu sa drugim gostima, očekujete da se oni prema nameštaju postupaju isto kao i vi“, ističe ambasador.
Da bi građani bili za pristupanje, oni treba da budu uvereni u činjenicu da će se, ako dođe do proširenja EU, poštovati ljudska prava, te da će postojati pošteno i nezavisno pravosuđe, kao što je to slučaj u svim članicama EU.
„U Holandiji imamo prilično kritičnu javnost i za razliku od većine zemalja imamo parlamentarnu raspravu o svakom koraku procesa proširenja, što javnosti i Parlamentu daje sredstva za ocenjivanje pojedinih koraka procesa proširenja. Drugim rečima, javnost ima pomnu kontrolu nad procesom proširenja i oni imaju glas u svakom koraku koji se preduzima. Naša odgovornost je da objasnimo široj javnosti zašto bi trebalo podržati proširenje EU na Zapadni Balkan“, kaže ambasador.
Pluh se osvrnuo i na Konferenciju o budućnosti Evrope čiji je početak najavljen za 9. maj. Očekivani ishod ovog dvogodišnjeg političkog procesa je funkcionalnija EU, kroz izmenu, utvrđivanje ili dopunu postojećih evropskih sporazuma. Sve se više mogu čuti zahtevi da je potrebno da i zemlje koje se nalaze u procesu pristupanja treba da imaju svoj glas na ovoj konferenciji, budući da će ona pokriti i pitanje proširenja. Ambasador je rekao da Holandija još uvek nema stav, ali da on smatra da Srbija i Crna Gora treba da imaju svoj glas na ovoj konferenciji.
„Ovo će generalno biti veoma važna godina za EU. Pored ove konferencije, imamo takođe i Bregzit i posledice izlaska će da se pregovaraju do kraja godine, zatim višegodišnji finansijski okvir o kome treba pregovarati u vezi sa budžetom EU od 2020. do 2027. godine. U isto vreme se dešava puno stvari i svaka odluka će imati uticaja na ostale odluke“, rekao je Pluh.
On se osvrnuo na predloge koji su se mogli čuti od pojedinih zvaničnika Evropske unije ili zemalja članica, o „spajanju“ pristupnih procesa više zemalja – često se Albanija i Severna Makedonija stavljaju u „isti koš“ kada se govori o otvaranju pristupnih pregovora.
„Mi ocenjujemo sve zemlje po njihovim individualnim zaslugama, što znači da ne postoji -‘spajanje’ pristupnih procesa zemalja kandidata u bilo kojem smislu, bilo političkog ili drugog. Ako neka država uspe da sprovede reforme potrebne za otvaranje pregovora, trebalo bi da otvorimo pregovore sa tom određenom zemljom“, smatra Pluh.
„Tako smo, u slučaju Severne Makedonije i Albanije, prošlog oktobra imali pozitivan stav o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom, ali smo, s druge strane, imali utisak da bi Albanija trebalo da još poradi na reformama, pre nego što budemo spremni da otvorimo pregovore“, dodao je on.