BEOGRAD – Berlinski proces je dao određene pozitivne rezultate, ali sada je zadatak političkih lidera i civilnog društva da započnu njegovo poboljšanja i da preuzmu punu odgovornost za međusobnu saradnju, uz podršku EU i njenih članica, ocenila je u programska savetnica Evropskog fonda za Balkan i koordinatorka Foruma civilnog društva Zapadnog Balkana Ana Marjanović Rudan.
Ona je u autorskom tekstu za dnevni list Danas ocenila da je „agenda povezivanja“ (connectivity agenda) doprinela ekonomskoj saradnji i održivosti rasta, da je izvestan uspeh zabeležen u rešavanju bilateralnih pitanja, koji se ogleda u potpisaivanju dva međudržavna sporazuma, posle usvajanja Deklaracije o bilateralnim pitanjima, doneta na inicijativu Foruma civilnog društva Zapadnog Balkana.
“Najveći uspeh predstavlja istorijski sporazum Makedonije i Grčke, čiji je spor oko imena, zajedno uz odnos Beograda i Prištine, naveden kao jedno od ključnih bilateralnih pitanja u završnoj deklaraciji berlinskog skupa 2014. godine. Najmanje napretka postignuto je po pitanju regionalnog pomirenja”, kazala je Marjanović Rudan.
U tekstu je zaključeno i da „fleksibilna struktura Berlinskog procesa doprinosi njegovom uspehu”, da je treba zadržati, ali i da u nastavku procesa treba da se unaprede “njegova transparentnost i praćenje rezultata i da se jasnije podeli odgovornost”.
“Na početku nove etape Berlinskog procesa, a to je sada, treba da se revidiraju ciljevi i da se dopune (tzv.) dodatnin napretkom u (oblasti) vladavini prava”, i dodala da se u teme godišnjih samita trebaju uvrstiti ulogu regiona u bezbednosti EU, u rešavanju pitanja migracija i zaštitu životne sredine”, ukazano je u analizi.
S obzirom na sve navedeno, Ana Marjanović Rudan smatra da se Berlinskom procesu “još se ne nazire kraj” i da se krug zemalja-članica EU koje žele da se u njega uključe širi.
“S jedne strane ovo je ohrabrujuće, jer se produžava usredsređenost na zajedničke i ključne probleme zemalja Zapadnog Balkana i uvećava se broj saveznika za njihovo rešavanje. S druge, postavlja se pitanje da li je Berlinski proces suvišan pošto su njegovi ciljevi takođe predmet nove strategije Evropske komisije za naš region”, kazala je Marjanović Rudan.
Ona je navela i da je zbog „meke moći“ Berlinskog procesa, koja je pospešila saradnju lidera, civilnog društva i poslovnih zajednica Zapadnog Balkana, njegov nastavak razumno rešenje, ali i da mora da se prilagođava novim okolnostima.
“Najpre, u saradnji sa Evropskom komisijom (EK), treba da nađe način da pomogne realizaciji šest nosećih inicijativa Strategije EK za region. Dalje, kroz Berlinski proces treba pokretati inicijative koje ova strategija nije predvidela i treće, možda najvažnije, zemlje Zapadnog Balkana moraju postepeno da preuzimaju vlasništvo nad ovim procesom, odnosno inicijativu i odgovornost za saradnju unutar regiona i za njegovu evropeizaciju”, kazala je Marjanović Rudan.
Berlinski proces je zamišljen kao četvorogodišnja serija sastanaka premijera, ministara, civilnog društva i poslovnih zajednica Zapadnog Balkana, koji je za cilj imao da pospeši saradnju zemalja u regionu i približi ga Evropskoj uniji, a kao dodatak već postojećim mehanizmima EU.