Analitičari u Briselu o preprekama i izgledima Srbije na putu ka EU

Zastave Evropske unije; Foto: Evropska unija

BRISEL – Ekspert za Balkan u briselskom Centru za evropsku politiku Korina Stratulat smatra da bi za rešavanje ”kosovskog pitanja” Srbija od EU trebalo da očekuje odgovarajuće priznanje i nagradu.

Uporkos tome, ”crveni kartoni” i dalje mogu biti izvučeni i mogu blokirati ulazak Srbije u Evropsku uniju, upozorava briselska analitičarka u razgovoru za Tanjug.

Njena koleginica iz Evropske inicijative za stabilnost Aleksandra Štiglmajer, međutim, misli da sve zavisi od zemalja kandidata i njihove stvarne spremnosti za članstvo, i u tom kontekstu ocenjuje da ni Srbija, ni Crna Gora, ako nastave ovim tempom, neće biti spremne do 2025.

Kakve su stvarno prepreke pred Srbijom, mogu li se pojavljivati nove i nove, te kakvi su nam izgledi?

Stratulat ne deli percepciju dela srpske javnosti, ali i stav bivšeg američkog ambasadora u Srbiji Vilijama Montgomerija, o „nepresušnom izvoru“ uslovljavanja naše zemlje na putu ka EU članstvu.

Ona, naime, smatra da u sadašnjem procesu pristupanja nema potrebe za iznalaženjem novih uslova, jer su i postojeći, ističe, već dovoljni za različite interpretacije i korišćenja.

„Zemlje članice imaju poslednju reč kada je u pitanju odluka da bilo koji kandidat napreduje na EU putu, i uvek je moguće da one to pravo i iskoriste. Ipak, ne smatram da one moraju da pronalaze nove uslove. Ovi trenutni su već dovoljno sveobuhvatni i dozvoljavaju zemljama članicama da ih, ako to smatraju neophodnim, interpretiraju u skladu sa svojim viđenjem neophodnog nivoa ispunjenosti ovog ili onog uslova“, ocenila je analitičarka Centra za evropsku politiku u Briselu.

Prema njenim rečima, rešavanje kosovskog pitanje nije „tek još jedan uslov“, to je osnovni uslov za Srbiju:

„Ako se ono reši i sve strane, i Srbija i Kosovo i EU, to vide kao rešeno pitanje, smatram da bi Srbija trebalo da očekuje i ogovarajuće priznanje i odgovarajuću nagradu za svoje napore. Očekujem da će to EU poštovati”, kaže Stratulat.

Ona je međutim upozorila na činjenicu da bi zemlje članice i dalje mogle da blokiraju put Srbije ka EU ako i posle postizanja dogovora između Srbije i Kosova ostanu „rezerve“ među članicama Unije – da li zbog toga što neke od njih neće to videti kao „stvarno rešeno pitanje”, da li zbog svojih unutrašnjih pitanja ili zbog Srbije i njenih rezulata u reformama…

”Proces pristupanja nije egzaktna nauka, on ostaje politički proces i mogu da zamislim da se “crveni karton“ izvuče u svakom trenutku, ukoliko zemlja članica oceni da napredak u nekom polju nije dovoljan ili nije održiv“, kaže briselska analitičarka.

Korina Stratulat objašava da prelazna merila i praćenje rezulatata u pristupnim pregovorima pomažu u prvazilaženju nekih od uslova, ali da su korupcija, vladavina prava, nezavisno sudstvo, neefikasna javna administracija, regionalna saradnja i pomirenje, zaštita manjina, usklađivanje sa EU spoljnom politikom – nedovoljni precizno određeni kriterijumi.

„To znači da u postojećem uslovljavanju već postoji dovoljno prostora za manevar, bez potrebe za novim uslovima“, zaključila je Stratulat u izjavi za Tanjug.

Generalana sekretarka Evropske inicijative za stabilnost Aleksandra Štiglmajer, pak, smatra da „nema izmišljenih uslova“ za članstvo u EU

I pored pojedinih otpora, unutar EU postoji opšti dogovor da se zemlje Zapadnog Balkana prime u članstvo kad budu spremne.

„Postoje zemlje članice kojima proširenje zadaje glavobolje, pogotovo u situaciji kada ni sama EU još nije stabilna. One bi bile više nego zadovoljne da se taj proces odloži ili oduži“, kaže ona ali dodaje da je uverenada među članicama postoji opšti dogovor da zemlje Zapadnog Balkana moraju da uđu kada budu spremne.

Osvrćući se na stav Montgomerija o članstvu u EU kao „pokretnoj meti“ i „nepresušnom izvoru uslova za Srbiju“, ona je ocenila da onoga trenutka kada Evropska komisija da „zeleno svetlo“ za novo proširenje, a velike zemlje članice se sa tim slože, da će se to i dogoditi.

Štiglmajer u tom kontekstu upozorava da ni Srbija, ni Crna Gora, ako nastave ovim tempom, neće biti spremne do 2025.

„Ako Srbija i Crna Gora žele da pristupe EU 2025. one moraju da ubrzaju svoje napore. Ako nastave kao do sad, neće dostići ovaj datum, koji je i sama Evropska komisija ocenila kao ‘veoma ambicioznu perspektivu'“, objašnja Štiglmajer u izjavi za Tanjug.

Generalna sekretaraka Evropske inicijative za stabilnost ocenjuje da kada je „kosovski uslov“ u pitanju, podela Kosova nije realan scenario, te da na njega ne bi pristali na prvom mestu Albanci, ali ni veći deo EU i međunaraodne zajednice, uključujući SAD.

„Oni su isuviše investirali u multi-etničko Kosovo. To bi otvorilo i Pandorinu kutiju. Zamislite kako bi to Dodik shvatio. Tada ne bi imali na stolu samo podelu BiH, ali i Makedonije, ni Srbiji ne bi bilo lako, a i šta bi bilo sa Srbima koji žive u južnom delu Kosova“, objašava Štiglamjer.

Kada je drugi uslov u pitanju, onaj o rusko-srpskim odnosima, u Evropskoj inicijativi za stabilnost kažu da to nije tek neki „izmišljeni“ uslov zemlja članica, koje se protive proširenju, već „stvarna zabrinutost“.

„Zemlje članice se, na primer, pitaju da li bi Srbija kao članica EU podržala sankcije protiv Rusije. To pitanje trenutno nije top prioritet, jer do članstva Srbije ima još nekoliko godina, ali je zabrinutost stvarna i opravdana. Do trenutka pristupanja mora biti jasno da je Srbija na strani EU, a ne na strani Rusije“, kaže Aleksandra Štiglmajer.

„Pomoglo bi kada bi Srbija polako počela da pokazuje približavanje pozicijama EU kada je Rusija u pitanju“, dodaje.

Ona smatra da ni Rusija neće tek tako lako prihvatiti i poželeti dobrodošlicu Srbiji u članstvo EU i da kada se približi taj trenutak očekuje da vidi mešanje Rusije, ukoliko ostane pod istim vođstvom kao sada.