Analitičari: U paketu sa regionom u EU, loše po Srbiju

Zastave Evropske unije; Foto: Evropski parlament

BEOGRAD – Analitičari, sagovornici Tanjuga, uvereni su da za Srbiju nije najbolji put da s drugim zemljama regiona “u paketu” uđe u EU, što je, inače, jedna od ideja koja će se najverovatnije razmatrati, u okviru sutrašnjeg Samira lidera EU i Zapadnog Balkana, koji se održava u Trstu.

Cilj skupa koji se održava u okviru Berlinske inicijative je, između ostalog, upravo da kroz ekonomsku i infrastrukturnu saradnju poveže region kako bi on zajedno jednog dana ušao u Uniju.

Kako je za Tanjug objasnio potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Ðukanović, Srbija i susedne zemlje su u veoma različitim fazama napretka ka članstvu u EU.

Prema njegovim rečima Crna Gora je ostvarila najveći napredak, za njom je Srbija, zatim Albanija a na samom kraju su, kaže Ðukanović, Makedonija i Bosna i Hercegovina.

“Srbija i Crna Gora najznačajnije napreduju, imaju najveći broj otvorenih poglavlja i najizvesniju evropsku perspektivu”, ističe on.

To mišljenje deli i programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević koja ocenjuje da bi “paket aranžman” baš zbog toga i za Srbiju i za Crnu Goru značio veliko usporenje.

“Za Srbiju bi bilo bolje da se veže za Crnu Goru i da mi uđemo u EU u “paketiću”. Srbija bi morala da insistira na tome da se ne vezuje za ostatak regiona jer nije realno da će neke od država u regionu napraviti veći napredak ka EU”, ocenjuje Lazarević i podseća da je i Hrvatska sama ušla u EU 2013.

Odluka Brisela da primi region u “paketu” ili da dopustiti Srbiji da osvoji tu ulaznicu prema svojim zaslugama, smatra Ðukanović , biće geostrateška i zavisiće prvenstveno od situacije u regionu.

“Onoga trenutka kada se u Briselu proceni da je neophodno proširenje, tada će se ono i desiti, odnosno kada se ono bude videlo kao mogućnost da se spreči jačanje uticaja neevropskih aktera u našem regionu”, kaže on.

Istovremeno Ðukanović veruje da će se Brisel i dalje formalno pridržavati individualnog pristupa po kome svaka država mora da za ulazak ispuni određene kriterijume , ali s druge strane, kaže, gledaće se i da se čitav region integriše u EU, kako se u njemu ne bi stvarale “nove crne rupe”.

I Milena Lazarević ocenjuje da proces pristupanja EU pre svega politički proces, pa smatra da će u skladu sa tim biti doneta i odluka o tome kako će Srbija pristupiti EU.

“Da li će pustiti Srbiju samu ili u paketu, Brisel će odlučiti razmatrajući političke faktore, najpre stabilnost u regionu, zatim situacije u samoj EU”, kaže ona upućujući da bi se, recimo, proširenje EU svakako odložilo i da se ne bi ni pričalo o njemu da su posle Bregzita ostali strahovi od domino efekta.

Kaže da političke okolnosti u regionu mogu da diktiraju tempo i da sve zavisi od toga kako će one biti doživljene od strane EU.

Istovremeno smatra da bi jedan od glavnih razloga mogao da se Srbija “ne pusti sama” u EU mogao biti strah da će Srbija uslovljavati i usporavati evropski put svojih suseda, kad postane punopravna članica.

“Kao sto je i Hrvatska blokirala Srbiju u otvaranju pojedinih poglavlja”, kaže Lazarević.

Što se očekivanja od samita u Trstu tiče, ona ocenjuje da će se najverovatnije susret proteći na nivou opštih doogovora i planova, jer je, kako kaže, praktično je jedina konkretna tema o kojoj će se razgovarati Berlin plus.

“Berlin plus, odnosno fond koji bi trebalo uspostaviti za investicije u oblasti infrastrukture u našem regionu je zapravo jedini konkretan događaj koji očekujemo svi i gde ćemo videti kakav će konkretan rezultat dati”, kaže Lazarević.

Ðukanović, međutim smatra da se u Trstu Srbija može nadati nekoj vrsti dodatnog angažmana EU, novog odnosa prema Zapadnom Balkanu.

“Očigledno da EU mora da zemljama regiona da jedan značajniji, doprinos kako bi one mogle da napreduju na putu ka članstvu, kaže on i napominje da je važno da se osiguraju sredstva za infrastrukturni razvoj regiona u okviru programa Berlin plus”, smatra Đukanović.

Ðukanović ističe da je bitno i to da se održi inicijativa predsednika Vučića vezana za potencijalno stvaranje carinske unije.

“Mislim da će se to postići jačanjem aranžmana CEFTA 2006 koji okuplja države Zapadnog Balkan plus Moldaviju”, zaključuje Đukanović.

Berlinski proces je diplomatska inicijativa nemačke kancelarke Angele Merkel uspostavljena prvom konferencijom o Zapadnom Balkanu u Berlinu 2014. sa ciljem da osnaži veze među zemljama Zapadnog Balkana.