fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Analiza ispunjavanja ODIHR-ovh preporuka: Bez rešenja za medije, funkcionersku kampanju i pritiske na birače

Konferencija za štampu Ane Brnabić 3. aprila 2024; Foto: Fonet

Iako su se vladajuće stranke u Srbiji više puta javno obavezale da će primeniti preporuke iz konačnog izveštaja Kanacelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), nisu predvidele mere za većinu najvažnijih zamerki opozicije i civilnog društva – funkcionersku kampanju, pritiske na birače i stanje u medijima.

Naš portal je imao uvid u dokument vlasti o ispunjavanju preporuka ODIHR-a, o kojem se prošle nedelje razgovaralo u Narodnoj skupštini. U danima nakon sastanaka, na kojem nije došlo do dogovora o izbornim uslovima, predstavnici opozicije su ukazivali na odsustvo mera u, za njih, najznačajnijim oblastima.

Kada je reč o merama vezanim za birački spisak, u koji je značajno narušeno poverenje nakon izbora u decembru, Vlada tek treba da odabere metodologiju na osnovu koje će ga učiniti transparentnijim. U dokumentu se ne navodi utvrđivanje bilo kakve odgovornosti za potencijalne operacije preseljenja glasača pred izbore 2023. godine.

Jedino što je vlast je do sada primenila su preporuke koje se tiču donošenja programa informisanja birača, koje tek treba da se sprovede, od strane Republičke izborne komisije, kao i uspostavljanja kontakt centra Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave za žalbe u vezi sa korišćenjem javih objekata u kampanji.

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić pozvala je predstavnike poslaničkih grupa na novi sastanak o primenama preporuka ODIHR-a u četvrtak, 11. aprila. Trenutno se ne zna ko će se na taj poziv odazvati.

Nema rešenja za funkcionersku kampanju i pritiske na glasače

U dokumentu u koji je European Western Balkans imao uvid, za preporuke 5 i 6, koje se odnose na neke od najspornijih problema u izbornom procesu – funkcionersku kampanju i pritiske na birače, nema nikakvih predloženih rešenja. Polja u tabeli predviđena za ove dve mere su prazna.

Preporuka 5 u ODIHR-ovom izveštaju glasi da treba preduzeti mere kako bi se razdvojile redovne aktivnosti javnih funkcionera i vođenje izborne kampanje. U Srbiji prečesto dolazi do neopravdanog preklapanja ove dve uloge, što se i navodi u izveštaju ODIHR-a koji je objavljen krajem februara.

“Predsednik Vučić, iako nije bio kandidat na ovim izborima, preuzeo je glavnu ulogu u aktivnostima kampanje i bio je stalno prisutan na događajima SNS-a, pojavljivao se na televiziji i bilbordima, čime je njegovoj stranci data neopravdana prednost”, stoji u ovom dokumentu.

Aleksandar Vučić glasa na izborima u decembru 2023; Foto: FoNet

Osim toga, prema podacima organizacije Transparentnost Srbija, promotivne aktivnosti javnih funkcionera, poput poseta različitim opštinama, u toku kampanje su porasle za 330% u odnosu na isti period prethodne godine, kada nije bilo izbora.

Ni za preporuku 6 ODIHR-a vlast nije predvidela nikakve mere. Ona glasi da “nadležni organi treba da spreče zastrašivanje i vršenje pritiska na birače, uključujući na zaposlene u javnim i državnim institucijama”.

Preporuka se zasniva na konstataciji iz izveštaja ODIHR-a da su iznete brojne tvrdnje o pritiscima nad građanima da podrže vladajuću stranku i učestvuju u njenim događajima u okviru kampanje.

Izveštaj Crte o decembarskim izborima naveo je da su u preko 110 aktivnosti širom Srbije zabeleženi elementi pritisaka prvenstveno na građane, ali i na političke aktere.

Vlast “pere ruke” od problema u medijima

Dve preporuke u izveštaju ODIHR-a odnose se na rad medija u kampanji, a u tabeli u koju je naš portal imao uvid ne predviđaju se nikakve posebne mere da se one sprovedu.

Konačni izveštaj ODIHR-a konstatovao je da postoji “snažan uticaj vlade na većinu medija“, a medijski monitoring ove posmatračke misije pokazao je da je vlast je apsolutno dominirala u svim vestima na nacionalnim frekvencijama koje nisu bile usko vezane za izbore. Od 21. novembra do 14. decembra, predsednik Aleksandar Vučić zauzeo je čak 77% vremena u ovom delu informativnog programa, dok je još 22% zauzela Vlada ili vladajuća Srpska napredna stranka, a samo 1% opozicija.

U preporuci 7 navodi se da “nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) treba garantovati”, te da “REM treba da proaktivno koristi svoja ovlašćenja za u slučaju kršenja medijskih propisa”.

S druge strane, u preporuci 19 stoji, između ostalog, da “mediji treba da ostvaruju pravo na nezavisnu uređivačku politiku”.

Sastanak Kolegijuma Narodne skupštine 3. aprila 2024; Foto: Fonet

Međutim, već je u saopštenju o ispunjavanju ODIHR-ovih preporuka od 15. marta bilo jasno da će Vlada koristiti argument da ona ne može da utiče na rad REM-a i medija. U tom saopštenju su, kao odgovorni za ispunjavanje ovih preporuka, označeni upravo REM i mediji, a ne Vlada.

Isti stav zauzela je i predsednica Skupštine Ana Brnabić na konferenciji za štampu 3. aprila, nakon neuspeha pregovora u okviru skupštinskog Kolegijuma, kada je rekla da vlast ne može da utiče na rad javnog servisa.

Stoga ne iznenađuje što je u tabeli mera, kao jedini komentar na preporuke vezane za medije, vlast napisala da su u oktobru prošle godine već doneti novi medijski zakoni, te da je, nakon toga, zakonski rok da se izaberu novi članovi REM, 4. novembar 2024. godine.

Sve i da novi sastav REM-a bude povoljniji po funkcionisanje ovog tela, on će verovatno biti izabran tek nakon preostalih lokalnih izbora.

Pasivnost REM-a u kampanji primetili su i ODIHR i drugi posmatrači. REM nikada nije objavio izveštaj o nadzoru komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom – Pinka, Prve, Hepija i b92 – tokom decembarskih izbora. Izveštaj je neformalno objavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), a on je pokazao dominaciju vladajuće stranke.

Birački spisak – da li će iko biti odgovoran za navode o preseljenjima glasača?

Navodi o fiktivnom preseljenju glasača pred izbore u decembru ozbiljno su narušili poverenje u Jedinstveni birački spisak. Kako je u svom izveštaju ocenio ODIHR, izostao je “sveobuhvatan odgovr vlast” koji bi otklonio sumnje.

Radi sprovođenja preporuke o biračkom spisku, vlast je pozvala ODIHR da izradi uporednu analizu pristupa podacima iz biračkog spiska u zemljama članicama OEBS-a, kako bi se izabrao model koji bi mogao da se primeni u Srbiji. Očekuje se da će ova analiza biti završena ove nedelje.

Osim toga, naloženo je da će, u Beogradu, policija od sada terenski proveravati adrese na koje se novi birači prijavljuju ukoliko je na njima već prijavljeno pet ili više lica.

Protesti ispred Republičke izborne komisije, 16. januar 2024; Foto: FoNet

Nijedan od ovih predloga, međutim, ne odnosi se na uklanjanje potencijalnih problematičnih promena u biračkom spisku koje su se već desile uoči izbora u decembru. Pored toga, opozicija tvrdi da su se ove vršile ne samo 2023. godine, već više godina unazad.

Konačni izveštaj Crte o izborima preporučio je, u tom kontekstu, utvrđivanje odgovornosti za kršenje zakona povodom potencijalnih manipulacija biračkim spiskom, kao i sprovođenje nezavisne revizije biračkog spiska.

Sprovedeno do sada: Program RIK-a o informisanju birača i kontakt centar Ministarstva državne uprave

Usvajanje jednog dokumenta Republičke izborne komisije i uspostavljanje kontakt centra u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave su izmene izbornih uslova koje su sprovedene u martu.

Pomenuti dokument RIK-a jeste Program informisanja i edukacija birača za period 2024-2026. godine, koji je usvojen na sednici 29. marta i čija će primena, kako je saopšteno, krenuti odmah. Dokument, u trenutku pisanja ovog teksta, nije bilo moguće pronaći na sajtu RIK-a.

Kontakt centar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave uspostavljen je da bi primao pritužbe u vezi sa korišćenjem javih objekata u kampanji – na primer, ukoliko nekom izbornom učesniku bude uskraćen pristup prostorijama u svojini jedinica lokalne samouprave. S obzirom na najavljeni bojkot beogradskih izbora, pitanje je da li će on uopšte biti korišćen.

Sedam preporuka će se sprovesti izmenama zakona

Radi primene sedam od ukupno 25 preporuka predviđene su izmene zakona koji regulišu izborni proces. Na primer, izmenom Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, vlast namerava da sprovede preporuku kojom bi se jednom građaninu omogućilo da potpiše podršku za više izbornih lista.

Falsifikovanje potpisa podrške bio je jedan od vidljivijih problema u izborima poslednjih nekoliko ciklusa. Ova izmena će, teorijski, omogućiti da aktivisti jedne stranke daju potpis podrške kako za njenu listu, tako i za neku drugu listu, čime bi moglo da se izbegne falsifikovanje potpisa, ali ne i kandidovanje “fantomskih lista” u skladu sa interesima političkih stranaka.

Takođe se predviđa da će se promeniti Zakon o Ustavnom sudu, kako bi se propisao rok za odlučivanje o zahtevu o izbornom sporu.

Opozicija je u januaru podnela žalbr Ustavnom sudu vezane za parlamentarne izbore i izbore u Beogradu, ali ovo telo, u odsustvu rokova, nije do sada donelo nikakvu odluku. Ovim izmenama zakona bi to moglo da se promeni, ali tek za neke naredne izbore.

Povezani članci

[VIDEO] Burazer: Brisel ne želi bojkot izbora, neophodno da vlast učini određene ustupke

EWB

Skupština i Evropski parlament usvojili zajedničku deklaraciju, neslaganja tokom debate

EWB

Akt EU o veštačkoj inteligenciji će onemogućiti nekontrolisan biometrijski nadzor u Srbiji

Andrijana Ristić