Apaturaj: NATO želi da pomogne zemljama Zapadnog Balkana u ostvarivanju ciljeva

Džejms Apaturaj; Foto: NATO

BEOGRAD – Drugi dan Beogradske NATO nedelje otpočeo je obraćanjem zamenika pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za politička pitanja i bezbednosnu politiku, Džejmsa Aparutaja, koji je govorio o saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane iz globalne perspektive, kao i politici NATO-a prema Zapadnom Balkanu.

Današnji svet i njegovi bezbednosni izazovi veoma se razlikuju u odnosu na period nakon Hladnog rata, poručio je Apaturaj. On se najpre osvrnuo na Rusiju, koja prethodnom periodu nije smatrana bezbednosnom pretnjom.

Međutim, Moskva danas ima „stabilan napredak u destabilizaciji evroatlantske sigurnosti“, istakao je Apaturaj, navodeći kao primere velike vojne vežbe, trupe u Gruziji i Moldaviji, organizaciju sajber napada i atentata, kao i probleme u vezi sa kontrolom naoružanja.

Na pitanje o mogućim nedostatku jedinstva među NATO saveznicima po ovom pitanju, s obzirom na bliske veze koje neke od njih imaju sa Rusijom, Apaturaj je odgovorio da političko jedinstvo postoji i da su sankcije zbog ruskih aktivnosti u Ukrajini opstale uprkos promenama vlada u zapadnim zemljama. Dodao je i da bi ceo NATO svakako želeo da ima bolje odnose sa Rusijom.

„Mi ne namećemo podele Istok-Zapad, imamo dobre odnose sa Srbijom i Finskom koje su vojno neutralne, čak i sa Jermenijom koja je saveznica Rusije“, naglasio je Apaturaj, ističući da je Rusija ta koja ne poštuje slobodne izbore drugih država.

Što se tiče odnosa sa Kinom, Apaturaj je istakao njenu rastuću globalnu ulogu u svakom, pa i u vojnom smislu, ali i činjenicu da NATO nju ne vidi kao bezbednosnu pretnju.

„Ne bih ništa loše govorio o Kini, ali činjenica je da je njeno prisustvo veće“, rekao je on, zalažući se za više dijaloga na relaciji NATO-Kina.

Na pitanje kako gleda na intenzivniju bezbednosnu saradnju unutar EU, Apaturaj je rekao da NATO u principu i u praksi podržava jačanje EU zbog same činjenice da je većina članica u obe organizacije. Ukoliko je EU sposobna da se sama brani, biće manje obaveza i za SAD.

U ovoj oblasti postoje, međutim, i dva izazova. „Prvi je da evropska odbrana ne podriva evroatlantsku saradnju, a druga da ne budu isključene zemlje Evrope koje nisu u EU“, rekao je Apaturaj.

Dodatni izazovi savremenog globalnog okruženja jesu i sajber-napadi, hibridno ratovanje koje čini podelu između onog što jeste i onog što nije rat nejasnijom, kao i lažne vesti.

„Svi se suočavaju sa lažnim vestima, i veliki trud se ulaže u identifikovanje, analizu i borbu protiv tog problema“, izjavio je Apaturaj. Naveo je da se NATO bori i protiv ovih pretnji i gradi otpornost na njih.

„Zapadni Balkan uvek bio region od bezbednosnog značaja“

Apaturaj se nije složio sa ocenom da je Zapadni Balkan „zadnje dvorište“ Evrope i NATO-a. Prema njegovim rečima, ovaj region je uvek bio od bezbednosnog značaja, a politička pažnja se još više povećavala u poslednjih dve-tri godine.

„Želimo da pomognemo u ostvarvanju ciljeva država u regionu, bilo da su oni vezani za pristupanje NATO-u ili ne, ali želimo i više praktične saradnje i razumevanja“, podvukao je on.

Odgovarajući na pitanja o Bosni i Hercegovini i Makedoniji, Apaturaj je izjavio da NATO podržava evroatlantske integracije obe zemlje. U slučaju prve, taj proces je sporiji, i čeka se da se postigne nacionalno političko jedinstvo. Indikator tog procesa je registracija sve odbrambene imovine koja je još uvek na podnacionalnom nivou. Ovaj proces nije završen, a nije ni jedini kriterijum, mada će NATO nastaviti da podržava BiH.

Što se tiče Makedonije, ova država ima jedinstvenu priliku da postane deo NATO-a i EU, podsetio je Apaturaj. „Jedini uslov za Makedoniju jeste da primeni sporazum o imenu. Mi ćemo poštovati svaku odluku, ali ovo bi veoma poboljšalo odnose sa susedima“, rekao je on.

Upitan o podršci formiranju potencijalne Vojske Kosova, Apaturaj je rekao da ne voli da odgovara na hipotetička pitanja, te da će se NATO time baviti ako stvarno budu napravljeni odlučujući koraci.