BEOGRAD – Bugarsko predsedavanje Evropskom unijom (EU) vratilo je politiku proširenja na agendu Unije i Austrija će nastaviti tim putem, jer se želi napredak u reformskim procesima koji su na evropskoj agendi, ocenjeno je u debati Centra za evropsku politiku “Od bugarskog do austrijskog predsedavanja Savetu EU”.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da da je fokus na Zapadni Balkan i Srbiju bio snažan u proteklih šest meseci, podsećajući na važna dokumenta koja je objavila Evropska komisija.
Fabrici je podsetio da je objavljena startegija proširenja za Zapadni Balkan, u aprilu izveštaji o zemljama regiona, kao i Sofijska deklaracija posle samita EU- Zapadni Balkan.
Bugarsko predsedvanje je bilo važno kako bi se poširenje držalo visoko na agendi EU, a sada čekamo austrijsko
predsedavanje, rekao je Fabrici koji je uveren da će zadržati proces proširenja visok na agendi Unije.
Dok mi razgovaramo, Savet EU ima svoj sastanak, Unija je u punoj brzini i dobro je da Srbija napreduje. Početkom ove nedelje su otvorena dva poglavlja, a u nedelju je održan važan sastanak o dijalogu Beograda i Prištine, rekao je Fabrici.
Ambasador Bugarske Radko Vlajkov istakao je da je politika Srbije proteklih meseci jasan dokaz da pridruživanje EU nema alteranativu.
Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila dobar rezultat u osetljivim temama koje se tiču poglavlja 23 i 24. Jasna je politička volja za završavanje ustavne reforme, za prihvatanje medijske strategije, kao i rad po svim temama uključujući i pitanja nacionanih manjina.
Mnogo su aktivniji napori vlade Srbije i predsednika Srbije za rešavanje pitanja između Beograda i Prištine. Mislim da svi napori koji su uloženi, posebno jasna vizija Srbija, dovesti do bržeg napretka, rekao je Vlajkov.
Verujem da će se na narednim međuvladnim konferencijama otvarati sve veći broj poglavlja i na taj način evropski
perspektiva Srbije sve bliža, rekao je on, navodeći da je Strategijom proširenja kao okvirni datum za članstvo
navedena 2025. godina.
Ambasador Austrije Nikolaus Luteroti rekao je da će njegova zemlja 1. jula treći put predsedavati EU, ali je napomenuo daće to biti poslednje puno predsedavanje Unijom uoči izbora na proleće 2019. godine.
Biće dosta zakonodavnog posla koji se mora završavati, kao i zaključivanje sporazuma o izlasku Velike Britanije iz EU, rekao je on i naveo da se autrijska vlada odlučila za moto predsedavanja “Evropa koja nas štiti”.
Najvažnije za mene, kao ambasadora u Srbiji, je da zadržimo jak fokus na region Zapadnog Balkana. EU može biti stabilna i bezbedna ako ima stabilnosti i bezbednosti u njenom susedstvu, a za nas je to važno da imamo u ovom regionu.
Luteroti je ponovio stav svoje zemlje da je budućnost Zapadnog Baalkana i Srbije u EU i tokom predsedavanja Austrije držaće se jak fokus na toj temi.
Želimo da vidimo napredak u refomskim procesima i reforme koje se tiče agende proširenja. Čestitamo Srbiji na otvaranju dva nova poglavlja i želimo da vidimo dodatni napredak tokom našeg predsedavanja, rekao je Luterori.
Šefica Pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević očekuje da se tokom austrijskom predsadavanja nastavi politika Bugarske prema proširenju na Zapadni Balkan.
Miščević je rekla da Srbija završava još jednu pregovaračku poziciju, jer želi da nastavi sa dostavljanjem novih
poglavlja jer je austrijsko predsedavanje dobra prilika da još neka poglavlja budu otvorna.
Paralelno se radi, dodala je ona, na ispunjavanju merila i za druga pogljavlja, a teče i veliki posao na reviziji
akcionih planov za poglavlja 23 i 24.
Imali smo veliki i ozbiljni razgovor sa kolegama iz Brisela i sad smo uklopili kako izgleda okvir revizija akcionih planova, odgovore na prelazna merila koja nisu bila data kada su oni rađeni i na osnovu toga će se izveštavati u godipnjim izveštajima i non paper o vladavini prava, rekla je Miščević i napomenula da se rade izmene “ne samo rokova, već konkretnih mera i načini njihovog sprovođenja”.
Predsednik UO Centra za evropske politike Srđan Majstorović rekao je da je Bugarska uradila veliki posao kada je reč o afirmaciji politike proširenja EU na region i da je ostavila dobre osnove za buduća predsedavanja koja će morati da se odrede prema politici proširenja.
Austrija će sigurno nastaviti pozitivan trend odnosa EU prema Zapadnom Balkanu, smatra Majstorović.
On je ocenio i da će sastanak Berlinskog procesa u Londonu biti važan za zemlje regiona, jer će doprinosti unapređenju međusbnih odnosa, povezivanja, ali “pokazati im” i načine funkcionisanja i saradnje u EU.
Majstorović je rekao da treba pratiti situaciju u Nemačkoj, jer se ona pozitivno određuje prema politici proširenja Unije i svako odstupanje od te politike imalo bi posledica na region.