Austrijanci sutra odlučuju o budućem političkom kursu

Savezni parlament u Beču; Foto: Pixabay

BEČ – Oko 6,4 miliona Austrijanaca sutra odlučuje o budućem političkom kursu zemlje, pošto na parlamentarnim izborima bira stranke koje će upravljati zemljom u narednih pet godina, a po svemu sudeći Austrija će dobiti vladu desnog centra, koju bi činili Narodna partija (OVP) i Slobodarska stranka (FPO).

Pravo glasa imaju svi austrijski državljani koji su na dan izbora napunili 16. godinu života, a prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova to je ukupno 6.401.304 građana.

Na ovim prevremenim parlamentarnim izborima, koji se održavaju godinu dana pre regularnog isteka mandata vlade koju su činili Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) i OVP, izdat je rekordan broj glasačkih listića za glasanje putem pošte – čak 889.193, tako da će u nedelju uveče, prilikom saopštavanja preliminarnih, konačnih rezultata izostati oko 780.000 glasova, koji će biti preebrojani, kako zakon nalaže, u ponedeljak.

Pošto se, prema istraživanjima javnog mnjenja, očekuje jasan rezulat oko prvog mesta, ali zato možda “borba” za drugu poziciju, i cenzus, tih 14 odsto glasačkog tela moći će da utiče na ko će ući u skupštinu od malih stranaka, ali i ko bi mogao biti drugi.

Kada je reč o glasačkim listićima za glasanje putem pošte zanimljivo je da će svi birači, osim jednog moći da glasaju.

Naime, jedan Austrijanac iz pokrajine Burgenland neće moći da glasa u nedelju, pošto mu je neko ukrao glasački listić za glasanje putem pošte.

Pošto zakon ne predviđa izdavanje duplikata, on neće imati pravo glasa.

Na parlamentarnim izborima kandiduje se ukupno 10 stranaka na nivou cele Austrije, od kojih svega šest ima šanse da uđe u parlament, a to su Narodna partija (OVP) Sebastijana Kurca, SPO Kristijana Kerna, FPO Hajnc-Kristijana Štrahea, Zeleni koje predvodi u izbornoj trci Ulrike Lunaček, Neos na čijem čelu je Matijas Štrolc, kao i “Lista Pilc” koju koju je neposredno pred izbore osnovao nekadašnji visoki funkcioner i poslanik Zelenih Peter Pilc.

Izborna mesta otvaraju se, u Beču od 7 časova i otvorena su do 17 sati, dok su u pojedinim pokrajinama kraća radna vremena od 8 do 16, ili čak samo do 14 sati, u zavisnosti od broja birača.

Prve procene austrijski mediji objaviće u 17:30, a preliminarni konačni rezultat Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštava posle 19:30 časova.

Prevremeni parlamentarni izbori raspisani su nakon što SPO i OVP nisu više, nakon dugogdoišnjeg vladanja uz stalne svađe, da se dogovore o nastavku vođenja zemlje.

Odmah nakon odluke o raspisivanju izbora u OVP došlo je do potpuner reforme stranke, pošto ju je preuzeo najmlađi član u vladi Sebastijan Kurc.

On je uslovio predvođenje stranke kompletnom reformom, koja je predviđala da se sve odluke stave u nadležnostzi lidera.

Inače Kurc je, olaskom na čelu stranke, doneo i ogroman skok podrške OVP.

Pre promene na čelu stranke OVP je mogla da računa da će se boriti za drugu poziciju na političkoj sceni, i to uz prednost FPO.

Nakon što je Kurc preuzeo stranku, čak i promenio njene boje iz crne u tirkiznu, OVP je u svim istraživanjima uživala podršku od 33 odsto birača.

Tako da se očekuje, a i prema kladionicama je to najizvesnije, da će OVP ubedljivo pobediti, i da će osvojiti više od 30 odsto glasova.

Na drugoj poziciji, prema istraživanjima je trenutno FPO sa oko 25 odsto podrške.

Naime do skoro se vodila borba između SPO i FPO oko drugog mesta, ali su socijaldemokrate “pale” zbog afere oko vođenja prljave kampanje protiv Kurca.

Naime, savetnik stranke za ove izbore, Izraelac Tal Zilberštajn, koji je u svojoj zemlji uhapšen zbog korupcije i pranja novca, organizovao je fejsbuk profile preko kojih je širio neistine o protivničkom kandidatu i to novcem stranke.

Ta afera dovela je do pada SPO u istraživanjima, što će s eodraziti na izborni rezultat, jer se prognozira da će socijaldemokrate biti treća snaga.

U takvoj konstelaciji, a iz zbog stalnih sporova OVP i SPO, najizvesnija vlada je koalicija OVP i FPO.

Nakon 2000., kada je tadašnji kancelar Volfgang Šisel formirao vladu sa FPO i zbog toga Austrija bila izložena bilateralnim sankcijama članica EU, 17 godina kasnije Austrija bi ponovo mogla dobiti vladu sa slobodarcima, koji se u zapadnim medijima prikazuju kao antievropska stranka i radikalno desničarska partija.

Od prošlih predsedničkih izbora, međutim, FPO je promenio politički kurs po pitanju EU, te je i tokom predizborne kampanje Štrahe jasno poručio da stranka nije protiv EU, već protiv njene centralizacije i da želi da se očuva Unija, kao federalna konstrukcija sa većim nacionalnim ovlašćenjima.

Što se optužbi vezanih za koketiranjem sa nacističkom prošlošću tiče FPO nije uspela da se oslobodi članova koji i dalje maštaju o neslavnoj prošlosti.

Inače Kurc je od početka izbegličke krize preuzeo mnoštvo zahteva koje je imala FPO, pre svega u vezi migracije, to jest oštrog kursa u zaustavljanju migracionog talasa.

Za prelazak cenzusa ovaj put boriće se stranka Zelenih, koja se našla, pred izbore, suočena sa odlaskom ključnih ljudi, a tako i Pilca, pa je značajno opala podrška, te se ne očekuje da će zadržati dvocifreni rezultat.

Cenzus bi trebalo da pređe i Neos, stranka koja zastupa liberalnu politiku, kao i Pilc, koji je poznat u Austriji kao poslanik koji otkriva afere.