Bakota: Za Hrvatsku su u fokusu Poglavlja 23 i 24 sa Srbijom i bilateralna pitanja

Gordan Bakota; Foto: Medija Centar

BEOGRAD – Odlazeći ambasador Hrvatske u Srbiji Gordan Bakota izjavio je danas za European Western Balkans da su za tu zemlju, što se tiče procesa pristupanja Srbije u EU, u fokusu Poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava i bezbednost, ali i bilateralna pitanja između svih država u regionu.

Hrvatska preuzima šestomesečno predsedavanje Savetom EU od 1. januara, prvi put nakon što je postala članica 2013. godine. U zajedničkom programu predsedavanja Rumunije, Finske i Hrvatske, koje traje od 1. januara 2019. do 30. juna 2020. proširenje EU je istaknuto kao jedan od prioriteta.

“Nama je u interesu videti progres koji bi se događao (u oblasti vladavine prava) , regionalna saradnja je tu ključna i bitna”, rekao je Bakota, upitan o tome koje su obaveze Srbije u procesu pristupanja najvažnije za Hrvatsku.

“Zaista mislim da su tu važne medijske slobode, pa i pitanje prava manjina, koje je izuzetno ključno za Hrvatsku”, rekao je Bakota.

Jedan od glavnih događaja za Zapadni Balkan naredne godine biće samit sa šefovima država i vlada EU koji će Hrvatska organizovati u maju. Bakota za EWB kaže da je samit trenutno u pripremi, i da će više detalja biti poznato kasnije.

“Želimo da samit bude uspešan, da ne samo potvrdi evropsku perspektivu država Zapadnog Balkana, nego da se stavi naglasak i na proširenje kao takvo. Hrvatska će zajedno sa svim partnerima i Evropskom komisijom raditi (na tome) nekoliko meseci”, izjavio je odlazeći ambasador Hrvatske.

On je podsetio da, iako će predsedavati Savetom EU, Hrvatska nije ta koja će samostalno sastavljati dnevni red.

“Na nama je da dajemo podsticaje, a na kraju će Evropska komisija i države članice doneti odluke”, rekao je on.

Jedna od odluka koje su države nedavno donele, a koja je izazvala veliko razočarenje u delu regiona, bilo je odbijanje da se otvore pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Bakota potvrđuje da je cilj Hrvatske da se ova odluka promeni, po mogućnosti i pre samita u maju.

“Hrvatska je jako važan zagovornik otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i pre ovog samita”, kaže on.

Upitan zašto se Hrvatska nije pridružila inicijativi devet članica EU, među njima Slovenijom, Austrijom i Italijom, o reformi procesa proširenja, ambasador je objasnio da to nije urađeno zato što njegova zemlja, kao predsedavajuća Savetom, želi da ostane neutralna.

“Mi se nismo priključili samo zbog toga što smo predsedavajući. Naš je stav da tu budemo neutralni, jer je uloga predsedavajućeg da bude neutralan i da podupire proces. Doneli smo odluku da se ne priključujemo samo zbog toga što predsedavamo. Ne treba se iz toga iščitati ni da je Hrvatska protiv, ni da je za. Naš je cilj da predsedavanje bude uspješno i efikasno i da kvalitetno napravimo, a to rade države članice i sama Komisija”, zaključio je Bakota.

On je danas učestvovao na svom poslednjem javnom događaju u Srbiji, tribini “Od Finske do Hrvatske: Predsedavanja Savetu EU u vremenima promena – gde je tu Zapadni Balkan?” u organizaciji Centra za evropske politike.