Balkan ne sme biti zaboravljen pri stvaranju „nove Evrope“

Hanes Svoboda; Foto: Evropski parlament

BRISEL – Berlinski proces pruža neophodan podstrek napretku Zapadnog Balkana i jasno pokazuje da region ne sme biti zaboravljen pri stvaranju „nove Evrope“, smatra dugododišnji evropski parlamentarac i član Upravnog odbora Centra za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi Hanes Svoboda.

Svoboda u razgovoru za portal European Western Balkans kaže da Berlinski proces podseća sve Evropljane da ujedinjenje Evrope nije kompletno bez Zapadnog Balkana.

„To bi trebalo da pruži nadu i samopouzdanje građanima Balkana, bez kreiranja iluzije da će vožnja ka EU biti laka i brza“, rekao je Svoboda.

Upitan kako vidi ulogu civilnog društva, koje je prepoznato kao važan akter u Berlinskom procesu i evropskim integracijama Zapadnog Balkana, Svoboda navodi da se moderna demokratija ne sastoji samo iz slobodnih i fer izbora i ne oslanja samo na političke institucije, već da je i njima potrebna kritika, odnosno civilno drustvo koje će ih posmatratiti pratiti i komentarisati njihov rad.

Navodi da je neophodan otvoren dijalog između političara, eksperata i civilnog društva.

„Jako rukovodstvo se ne plaši budnog i predostrožnog civilnog društva, već je spremno da ga uključi u politički proces“, podvukao je Svodoba, bivši lider Progresivnog saveza socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu.

Govoreći o najvećim preprekama za efikasno učešće organizacija civilnog društva u evorpskim integracijama Zapadnog Balkana, Svodoba kaže da vrlo često političari vide civilno društvo kao konkurenta, a ne saveznika za pronalaženje pravičnih i fer rešenja.

Političari smatraju da je autoritaran način vladavine bolji za rešavanje teškoća sa kojima se zemlje suočavaju, kaže Svoboda i dodaje da ekonomski i socijalni problemi, uz kratku istoriju mirnog i demokratskog razvoja, pozivaju neke lidere da budu skeptični prema učešću civilnog društva.

Na konstataciju novinara da stanje demokratije na Zapadnom Balkanu izaziva zabrinutost i da mnogi kritikuju EU jer je previše popustljiva, Svoboda kaže da nedavna prošlost pokazuje da je EU teško sposobna da odbrani demokratske vrednosti i institucije unutar same unije.

To je, navodi, oslabilo poziciju EU kod branitelja ljudskih i manjinskih prava, ali i poziciju EU naspram političara u zemljama kandidatima, pogotovo na Balkanu.

„Mora biti jasno, međutim, da se borba za poštovanje ljudskih prava mora pre svega biti organizovana u dotičnim zemljama“, podvlači Svoboda.

Ističe, međutim, da nacionalne težnje moraju imati podršku evropskih institucija i da Evropski parlament treba otvoreno da govori o ugrožavanju ljudskih i manjinskih prava.

Dodaje i da nedavna prošlost pokazuje da poštovanje civilnih prava može biti postignuto samo uz dug i težak proces suočavanja argumenata i političke borbe, koji može biti ohrabren evropskim pravilima i vrednostima.