Politika

BCBP: Državni organi ne doprinose osećaju bezbednosti građana

Foto: Flickr

BEOGRAD – Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je predstavio analizu stavova građana o ličnoj i nacionalnoj bezbednosti koja pokazuje šta građani vide kao najveće pretnje po nacionalnu i ličnu bezbednost, šta smatraju adekvatnim odgovorom na te pretnje, i kako vide institucije sektora bezbednosti.

Marija Ignjatijević, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je navela da su, prema istraživanju javnog mnjenja, stavovi građana oprečni, jer istovremeno smatraju da najveće pretnje po nacionalnu bezbednost dolaze iznutra, odnosno da su povezane sa organizovanim kriminalom i korupcijom, ali da ipak na te pretnje treba odgovoriti kroz ulaganje u sektor bezbednosti.

“Građani imaju veliko poverenje u medije koje prate. Nakon vojske i Srpske pravoslavne crkve, mediji se nalaze na trećem mestu po poverenju građana. Većina građana se informiše putem televizije i to stanica koje kritički ne preispituju ono što predstavnici vlasti iznose u javnost, te ovi nalazi pokazuju koliko su mediji snažno oruđe u oblikovanju javnog mnjenja”, istakla je Ignjatijević.

Ona je navela i da su stavovi građana o pretnjama koje su navedene u Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane dijametralno suprotni pretnjama koje su izlistane u ovim strateškim dokumentima.

“Građane najviše zagrinjava bela kuga, te narkomanija i organizovani kriminal. Ako pogledate Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane, tu se na prvom mestu nalaze oružana agresija i separatističke težnje, što se kod građana nalazi pri dnu liste pretnji koje su naveli”, naglasila je Ignjatijević.

Rezultati analiza javnog mnjenja su pokazali i da građani imaju visok stepen poverenja u policiju, ali da, takođe, imaju i visoku percepciju o korupciji u ovoj instituciji.

“Pored visoke percepcije korupcije, preko polovine građana misli da policija ne štiti njih i njihovu imovinu, već da štiti kriminalce koji su u sprezi sa političarima i državom, zatim političare koji zloupotrebljavaju državne resurse i finansijske moćnike. Ovaj rezultat je posledica različitih afera, poput slučaja Savamala, i postupanje policije tokom protesta u julu i tokom vanrednog stanja”, rekla je Ignjatijević.

Marija Pavlović, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, istakla je da se građani generalno osećaju bezbedno u Srbiji, ali da se najbezbednije osećaju u svom domu, a tek onda u svom naselju, svom gradu i svojoj državi.

“Većina građana ne smatra da državni organi doprinose njihovom osećaju bezbednosti, već je razlog za to što oni poštuju red i zakon, a ne zato što državni organi rade svoj posao dobro. Polovina građana misli da je policija tokom protesta reagovala kako treba i da je bilo ponekog prekoračenja upotrebe sile”, naglasila je Pavlović.

Kada je u pitanju bezbednost u lokalnim zajednicama, građane najviše zabrinjavaju nebezbedni putevi i brza vožnja, vršnjačko nasilje u školama i nasilje povezano sa narkomanijom, kao i nasilje u porodici. Najmanje ih zabrinjavaju nasilje nad Romima, delovanje desničarskih ekstremnih grupa i nasilje nad migrantima.

Saša Đorđević, koordinator Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala za Srbiju i Crnu Goru je istakao da rezultati ovog istraživanja pokazuju da stanje u Srbiji nije povoljno ni u jednoj od istraživanih oblasti.

“Pretnje nacionalne bezbednosti koje su zacrtane u nacionalnim strateškim dokumentima ne poklapaju se sa brigama koje ima običan čovek u Srbiji. Drugo, iako se većina ljudi u Srbiji oseća bezbedno u svom domu ili komšiluku, za taj osećaj bezbednosti nisu zaslužne institucije, već činjenica da taj čovek poštuje red i zakon. Treće, institucije u Srbiji ne predstavljaju garant bezbednosti, već se percipiraju kao korumpirane, sa izuzetkom vojske”, naglasio je Đorđević.

On je naglasio i da je uočljiv jak uticaj medija, pre svega televizije, na kreiranje raspoloženja i stavova građana, te da se vidi snažaj uticaj glavnih političkih odlučioca.

“Institucionalni odgovor na bezbednosne probleme u Srbiji je zaglavljen jer nema pokretača koji bi trebalo da postavi institucionalne promene. Iz ovog istraživanja se vidi da Evropska unija nema više tu moć da pokrene reforme i da to i sami građani vide. Dobro je što se borba protiv organizovanog kriminala i korupcije našla ponovo na listi bezbednosnih pretnji”, zaključio je Đorđević.

Povezani članci

Izvoz medicinske opreme iz EU nije zabranjen, države odlučuju koliko će da izvoze

EWB

[BSF] Kantrimen: Reforme najveći izazov za region

EWB

Usvojeni strategija za razvoj pravosuđa i revidiran Akcioni plan za Poglavlje 23

EWB