BCBP predstavio analizu “Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije”

Viktor Orban i Aleksandar Vulić; Foto: Tanjug / Rade Prelić

BEOGRAD – Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) objavio je analizu “Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije” koja se bavi njihovo političkom i ekonomskom saradnjom, ali i zajedničkim karakteristikama.

Dokument ističe da je Mađarska trenutno najbliži spoljnopolitički partner Srbiji, kao i da se između ove dve države više ne otvaraju bilo kakva sporna bilateralna pitanja, a politički i ekonomski interesi se sve više poklapaju.

“Vrednosti na kojima počivaju vlasti ove dve države su ih toliko približile da se u njihovom odnosu prema demokratiji, vladavini prava, institucijama, spoljnopolitičkim prioritetima, opoziciji, medijima, nevladinim organizacijama i migrantskom pitanju može sve češće uočiti slična matrica funkcionisanja”, navodi BCBP.

Politička i ekonomska saradnja Srbije i Mađarske

U analizi se navode brojni susreti srpskih i mađarskih zvaničnika, posebno predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana.

“Na svim ovim sastancima je isticano lično prijateljstvo Vučića i Orbana, kao i odlični odnosi koje su dve države izgradile, što se pokazalo naročito tokom pandemije COVID-19”, piše u analizi.

Navodi se da ekonomski odnosi Srbije i Mađarske prate političke.

“Transport robe između dve države je sve vreme tokom vanrednog stanja u Srbiji nesmetano funkcionisao. Prema rečima Viktora Orbana, trgovinska razmena između dve zemlje 2019. godine zabeležila rekordni rast. Prošle godine dostigla je 2,5 milijardi evra”, ističe BCBP.

Osim toga, izdvojeni su najvažniji projekti koji se tiču dve zemlje, a to su izgradnja pruge Beograd-Budimpešta, izgradnja gasovoda “Turski tok” i saradnja energetskih kompanija.

Zajedničke karakteristike

Ističe se da je u poslednjem izveštaju Fridom hausa za Mađarsku i Srbiju navedeno da više ne potpadaju pod demokratije već pod hibridne režime koji stoje u „sivoj zoni“ između demokratije i čiste autokratije.

“Nazadovanje demokratije i vladavine prava je karakteristično za obe zemlje. Vanredno stanje je ogolilo ova dva sistema vladavine koja pokazuju otvorene autoritarne tendencije”, piše u analizi.

Osim toga, siva ekonomija, zarobljavanje medija od strane vlasti i funkcionisanje nevladinih organizacija u ekstremno neprijateljskom političkom okruženju odlika su i srpskih i mađarskih vlasti, ističe se u dokumentu.

S druge strane, navodi se da je Mađarska jedan od najvećih promotera evropskih integracija Zapadnog Balkana, a naročito Srbije, međutim da je tokom prethodnog perioda odnos ove dve zemlje prema EU pokazao zajedničku tendenciju kritike kako se EU borila sa krizom i pohvalu kineskog modela.

“Evropske institucije još uvek ne pronalaze efikasan način da preokrenu nedemokratske trendove kojima upravljaju Vučić i Orban. Evropa je godinama žmurila na postepeno urušavanje srpskih institucija, nazadovanje demokratije i vladavine prava, i gušenje sloboda dopuštajući u njoj razvoj stabilokratije. Za njenog severnog suseda u kome je uz sve to došlo i do otvorenog obračuna sa nezavisnošću univerziteta, nevladinih organizacija i slobode interneta, institucije su imale uglavnom verbalne i deklarativne reakcije”, istaknuto je u analizi i dodato da takve reakcije nisu iznenađujuće ako se imaju u vidu različiti interesi, ali i limitiran broj instrumenata koji stoje na raspolaganju EU za sankcionisanje ovakvog stanja.

Na kraju analize naglašava se da Srbija treba da razvija i neguje najbolje odnose sa svim svojim susedima zbog političkih, ekonomskih, etničkih, kulturnih i drugih razloga.

“Mađarska je za Srbiju važna i zbog istorijskih i neraskidivih porodičnih i ljudskih veza, pa je neprihvatljivo da vlasti ove dve države koriste tu saradnju za učvršćivanje sopstvene vlasti, uništavanje demokratije i demontiranje liberalnog poretka”, zaključuje se u analizi.

Autor analize “Srbija i Mađarska – razbijanje demokratije” je Marko Drajić, menadžer za javno zagovaranje i projekte u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku. Analizu možete pronaći OVDE.