BCBP predstavio analizu “Maske su pale, Srbija u pandemiji geopolitike”

Foto: covid19.rs

BEOGRAD – „Interesi srpske spoljne politike su ogoljeni tokom pandemije COVID-19 i ne počivaju na vrednostima opšteg dobra, već na mehanizmu za očuvanje postojećeg unutrašnjeg poretka”, navodi se novoj publikaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) “Maske su pale, Srbija u pandemiji geopolitike”, predstavljenoj juče na otvorenoj sednici Radne grupe NKEU za poglavlja 30 i 31, koja daje prikaz najvažnijih globalnih trendova i srpskog spoljnopolitičkog odgovora na njih tokom dvomesečnog vanrednog stanja.

Jedan od zaključaka jeste da je srpska vlast tokom pandemije učvrstila svoje odnose sa onim državama u kojima prevladavaju autoritarne tendencije i dodatno unazadila već turbulentne odnose sa Evropskom unijom.

U publikaciji se navodi da je Srbija u novonastalim okolnostima ćutala kada nije trebalo, a u pogrešnim trenucima je govorila pogrešne stvari, “da bi došla do očekivano nesrećnog kraja – u lošijim odnosima sa najvažnijim i u čvrstom zagrljaju sa nepredvidivim međunarodnim partnerima”.

Odnosi sa Kinom i EU

Kao važan trenutak u kome je srpska spoljna politika pokazala svoje pravo lice navodi se oštar napad predsednika Aleksandra Vučića na EU, kada je izjavio da je njena solidarnost bajka na papiru, i da se Srbija okreće „čeličnom prijateljstvu sa Kinom“, čime je dao znak za opštu medijsku anti-evropsku i pro-kinesku kampanju.

Na predstavljanju publikacije navedeno je da to nije bio fer potez, zato što je Kina u tom momentu već polako izlazila iz pandemije i bila spremna da pomogne celom svetu, dok je pandemija tada tek počinjala u EU.

„Naše rukovodstvo je shvatilo da je pogrešilo nakon nekoliko nedelja prokineske i antievropske kampanje, ali smo već dobili jasan i očigledan odgovor EU, koji podrazumeva izjavu visokog predstavnika EU Đuzepa Borelja o bilbordima zahvalnosti Kini i pisma koja šalju evroparlamentarci, jedno za vreme vanrednog stanja [o “ekstremno uznemirujućoj” situaciji sa poštovanjem ustavnih i ljudskih prava u Srbiji], drugo početkom ove nedelje [u kojem evropski liberali izražavaju duboku zabrinutost stanjem demokratije u Srbiji i uslovima u kojima se održavaju predstojeći izbori]”, navedeno je na sednici.

U dokumentu se naglašava da je i “pored činjenice da je EU u proteklih 20 godina uložila više od 450 miliona evra u medicinski sektor, srpska vlast odlučila da iskoristi u početku konfuzan odgovor EU na pandemiju kako bi dodatno učvrstila antizapadne osećaje među svojim biračima, i time potkopala i ućutkala njene kritičare koji EU obično vide kao saveznika u borbi protiv autoritarizma i korupcije u Srbiji”.

S druge strane, navodi se da hvaleći očekivanu kinesku pomoć, srpski predsednik gradi sopstveni pozitivni imidž čuvara života, sigurnosti i fizičkog zdravlja srpskog naroda, čime sebi i vladajućoj stranci povećava javnu podršku uoči opštih izbora u Srbiji i osigurava brz i lak pristup kineskim investicijama i kreditima bez javnih tendera.

Na predstavljanju publikacije istaknuto je da Kina jednim drugačijim predstavljanjem hoće da sakrije činjenicu da je početna cenzura informacija o postojanju epidemije dovela ceo svet u opasnost.

“Negde sa izbijanjem pandemije postaje očigledno odusustvo globalnog liderstva, što je Kina htela da iskoristi da promeni svoj imidž u svetu i smatram da je Srbija odigrala ulogu da pomogne Kini da pokaže da može da bude rešenje. Kina i Srbija su dobro otplesale ovaj tango zato što su jedna drugoj pomogle u ostvarenju sopstvenih ciljeva“, navodi se na sednici.

Istaknuto je da se kroz vesti stiče utisak da je velika većina vlada u svetu izneverila svoje građane na neki od načina, bilo da je zakasnio odgovor na pandemiju, da je primenila neadvekvatne mere ili da je ostavila ekonomiju odnosno ljude nezaštićene u sferi ekonomije i rada.

„Krizama i državama je potrebno upravljati drugačije, a za to su potrebne nove veštine, novi korpusi znanja, ali i novi lideri i liderke“, jedan je od zaključaka.

Autori analize smatraju da je ovo bio momenat potpunog razotkrivanja srpske politike koja se ogleda u verovanju da se može žonglirati sa međusobno suprotstavljenim interesima SAD, EU, Kine, Rusije i drugih zemalja bez posledica.

Tokom sednice, podsetilo se na činjenicu da se u prethodna tri meseca predsednik Srbije dva puta zvanično sastao sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom, dok su se, takođe, sastajali i srpski i mađarski zvaničnici na nižim nivoima.

“U ovom trenutku imamo najbliži mogući odnos sa Mađarskom, koja je skoro pa na stubu strama zbog zakona donesenog tokom pandemije. Prema čemu mi biramo partnere? To je pretpostavljam jedno shvatanje da je liberalna demokratija mrtva, da joj je pandemija zadala konačan udarac i da je ovo poslednji voz da se ukrcamo u ekipu ovih drugih država koje su to shvatile prve i koje vide svoje političke, ali i međunarodne odnose na jedan drugačiji način“, ističe se na sednici.

Izostanak reakcije Srbije na dešavanja na Kosovu

U analizi se ističe i odsustvo reakcije Srbije na dešavanja na Kosovu tokom martovskog obaranja vlade premijera Aljbina Kurtija.

“Ovaj događaj se označava kao demaskiranje saveza američkog specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, Ričarda Grenela, i predsednika Srbije i Kosova, protiv Kurtija koga vide kao pretnju za realizovanje opasne ideje o razmeni teritorije između Srbije i Kosova”, navode autori istraživanja.

Oni iznose podatke o mogućim zajedničkim interesima trojice zvaničnika za postizanje ovog sporazuma koji može imati katastrofalne posledice po region – rast etno-nacionalizma, masovna preseljenja stanovništva i nove sukobe u regionu.

“Međutim, srpske vlasti ne mare za ove moguće ishode jer bi ovakav dogovor uz pomoć kontrolisanih medija, mogle da predstave biračkom telu u Srbiji kao svoju pobedu”, navodi se u analizi.

Ipak, na sednici je dodato da je Miroslav Lajčak nedavno imenovan kao specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, koji je izjavio da je protivnik svakog rešenja koje bi moglo da dovede do destabilizacije regiona.

“Nedostaje javna debata o srpskoj spoljnoj politici”

Na predstavljanju publikacije izneti su motivi za njenu izradu, a kao jedan od glavnih razloga navodi se utisak da o temi globalnih odnosa u unutrašnjim procesima u različitim evropskim i svetskim silama, kao i o našem spoljnopolitičkom odgovoru na različite međunarodne procese ne postoji dovoljno debate u javnosti, niti postoji dovoljno ponude ni potražnje za kvalitetnim analizama.

“Ovakva vrsta analiza je izuzetno značajna zato što prikazuje kakvi su spoljnopolitički prioriteti naše zemlje, a samim tim i unutrašnji”, rečeno je na sednici.

Navodi se da je to razlog što su autori “zagrebali ne samo odnos najvažnijih sila sa Srbijom već i njihove same unutrašnje i spoljnopolitičke prioritete“.

Drugi razlog, kako se navodi, jeste što se u samoj pandemiji promolila spoljna politika Srbije i njeni spoljnopolitički interesi.

U analizi se upozorava da je ova kriza prelomna tačka u globalnim odnosima i da je najveća utopija verovati da se može sve nastaviti po starom. Navodi se da, ako Srbija to ne shvati sama, realnost će je naterati na to i da, ukoliko želi da bude pouzdan i kredibilan međunarodni akter, ona ne sme dozvoliti da umesto subjekta postane objekat međunarodnih odnosa. U publikaciji se zaključuje da je borba za uticaj u njoj geopolitika kojoj ona u ovom trenutku nije dorasla, i da svojim delovanjem dovodi sebe u opasnost da ostane sama, bez saveznika, bez suvereniteta i bez uticaja.

Autori analize su Isidora Stakić, Maja Bjeloš i Marko Drajić. Publikaciju u celosti možete pronaći OVDE.