Bečki ekonomski forum: Ekonomija treba da upravlja politikom Zapadnog Balkana

Bečki ekonomski forum; Foto: BG2018EU

SOFIJA – Zapadni Balkan je spreman i voljan da više sarađuje sa zemljama regiona i sa Evropskom unijom, kako bi obezbedio bolji život za svoje građane, rečeno je danas na konferenciji „Sofia Talks 2018“, u organizaciji Bečkog ekonomskog foruma.

Na ovom zvaničnom događaju, koji je održan dan nakon samita EU i Zapadnog Balkana u Sofiji, premijeri regiona, uz izuzetak Bosne i Hercegovine, okupili su se kako bi diskutovali o mogućnostima poboljšanja ekonomske integracije regiona budući da je Agenda povezivanja, jedna od prioriteta bugarskog predsedavanja ali takođe i glavna tema jučerašnjeg Samita.

Premijer Albanije, Edi Rama, veruje da je region ostvario primetan napredak u poslednjih nekoliko godina kada je reč o ekonomskim ulaganjima na Balkanu i regionalnom programu povezivanja.

„Vidimo više interesovanja za investicije u regionu. Pet godina ranije, to nije bilo moguće zamisliti. Verujem da je ovo trend koji će samo pozitivno rasti“, rekao je Rama.

Premijerka Srbije, Ana Brnabić, složila se da je EU povezala region kao nikada ranije. Objasnila je da sa ekonomskim napretkom dolazi i dugo potreban mir na Balkanu. Kako je agenda povezivanja most između politike i biznisa, srpska premijerka veruje da bi ona trebala biti put za uklanjanje prepreka koje stoje regionu na putu ka EU.

„Ekonomija je ta koja treba da vodi, a politika da je prati. Biznis je i pragmatičniji i pronalazi način za uklanjanje barijera“, rekla je Brnabićka.

Kao primer, spomeula je situaciju kada su srpski privrednici otišli da učestvuju na poslovnom događaju u Prištini, uprkos problemima koje Srbija ima sa Kosovom.

Da bi EU i region trebalo da rade zajedno, premijer Makedonije, Zoran Zaev, saglasan je i ističe da Zapadni Balkan nije više „tempirana bomba, nego deo Evrope“, te da je EU veoma naporno radila da poveže region na razne načine.

„Želim da vas uverim da je prijateljstvo između zemalja regiona i između regiona i Evrope, veoma iskreno i tu smo da otvorimo vrata za dalju saradnju. Daćemo sve od sebe da povezivanje stavimo na vrh naše agende,“  rekao je Zaev.

Uprkos činjenici da su mnogi verovali da će se Samit baviti proširenjem, umesto agendom povezivanja, mnogi veruju da ove dve teme idu ruku pod ruku i nisu zamena jedna za drugu.

Da je ova tema blagovremena i veoma korisna, veruje i premijer Crne Gore, Duško Marković.

„Na Balkanu, prioritet je uvek davan politici i istoriji, pre nego ekonomiji i razvoju. Taj pristup nas je doveo do najnižeg procenta razvoja u Evropi. Ova činjenica zabrinjava i trebalo bi da nas podstakne da idemo napred,“ rekao je Marković.

Dodao je da su države Zapadnog Balkana dobri primeri izgradnje poverenja i da njihov evropski put ne treba biti upitan.

Govoreći o napretku Crne Gore, izrazio je nadu da će država otvoriti i preostala poglavlja do kraja godine te da će u sledećih pet godina biti u stanju da zatvori pregovore.

Premijer Kosova, Ramuš Haradinaj, istakao je kosovsku podršku zemljama regiona, navodeći Makedoniju i Albaniju kada je radi o otpočinjanju pregovora.

„Čuo sam juče na Samitu da je projekat jednog od nas, projekat svih nas. Kosovo snažno podržava početak pristupnih pregovora sa Albanijom. Ako se ovo ne desi uskoro, to bi bio veliki gubitak za region kao i za Evropu,“ rekao je Haradinaj.

Brnabić i Marković su se složili da bi to trebalo uraditi što pre moguće s obzirom da su obe države zaslužile započinjanje pregovora sa EU.

„Duboko sam ubeđen da će sa vizijom koju imaju Rama i Zaev, obe zemlje napredovati,“ zaključio je Marković.

Bečki ekonomski forum (BEF) osnovan je aprila 2004. godine u Beču kao bugarska inicijativa sa ciljem promovisanja regionalne ekonomske saradnje između zemalja članica regiona od Jadranskog do Crnog mora. Za svojih 14 godina postojanja, Bečki ekonomski forum kontinuirano je jačao svoju ulogu kako u regionu jugoistočne Evrope, tako i u drugim zemljama EU i van EU.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.