Bekman Dirkes: Srbija, dobra zemlja za ulaganje

Norbert Bekman Dirkes; Foto: Tanjug / Dimitrije Goll

BEOGRAD – Zainteresovani za ulaganje pozivali su nas i pitali šta mislimo o situaciji u Srbiji, a mi im kažemo – “što da ne“, ja sam prilično ubeđen da je to dobra zemlja za investicije, kaže za Tanjug direktor Fondacije Konrad Adenauer Norbert Bekman Dirkes.

Bekman Dirkes ocenjuje da je Srbija jedna od najstabilnijih zemalja u regionu, te ističe da su uslovi za investiranje takođe stabilni.

„Ako pogledate brojke od prošle ili ove godine, vidite da ekonomski razvoj nije tako loš“, rekao je Dirkes i kao primer naveo nemačke investicije i zaposlene u firmama koje su otvorili investitori iz te zemlje.

Na pitanje da li Srbija može da očekuje nove investicije iz Nemačke, Dirkes je odgovorio pitanjem: „Zašto da ne? Neki zainteresovani su nas pozivali pitajući šta mislimo o situaciji u Srbiji. Mi im kažemo – što da ne, ja sam prilično ubeđen da je to dobra zemlja za investicije“.

Kao najveci izazov u zemljama regiona Dirkes inače vidi ekonomsku situaciju, a političke kontakte kao način zbližavanja naroda i država, koji čine da Zapadni Balkan bude uspešan.

Da li će posle samita lidera regiona u Trstu, koji se održava u okviru Berlinskog procesa, biti konkretnijih rezultata, budući da su se prethodni sastanci završavali samo na najavama infrastrukturnih projekata?

Na to direktor Konrad Adenauer Fondacije odgovara da treba videti poslednje rezultate.

On je ukazao na činjenicu da se osnivaju fondovi Zapadnog Balkana, što su, kako je rekao, sjajsni ishodi Berlinskog procesa.

“Srbija ima važnu ulogu kao saveznik, prilično sam ubeđen da je to dobra zemlja za investicije i zato je veoma važno da o izazovima u regionu zajedno razgovaramo”, dodao je.

Prema njegovim rečima, jedan od najvećih izazova je ekonomija i taj problem treba da se rešava u saradnji sa uspešnim susedima, jer, kaže, najvažnije je da se građanima, odnosno običnom čoveku, obezbedi mogućnost dobrih prihoda za potrebe njegove porodice.

Dirkes je poručio da je Srbija koja sarađuje sa uspešnim susedima na polju ekonomije upravo ta Srbija koju vide u EU.

“To je, po mom mišljenju, najvažnija tačka na putu razvoja i ka stvaranju sigurne budućnosti običnog naroda. Ako su građani zadovoljni, ako je ekonomska situacija sjajna, politička situacija će se kretati ka boljoj budućnosti. To je najbolji način – da ljudi prionu na posao, da prikupite prihod i da budete zadovoljni budućnošću”, rekao je on i ukazao da Srbija upravo u regionu ima odlične uslove za veoma dobar ekonomski razvoj.

Govoreći o porukama iz EU i činjenici da relativno spor napredak na putu ka punom članstvu daje krila retrogradnim snagama, Dirkes je ukazao da uslovi za pristupanje Uniji nisu menjani još od Kopenhagenskih kriterijuma.

On je podvukao da je lepo kada se otvori poglavlje, da je to važan signal, ali podseća da je teško zatvoriti svako od njih. Svi kandidsati za članstvo se, kaže, sa tim suočavaju.

Dirkes je podsetio da je Srbija do sada otvorila osam od ukupno 35 poglavlja, da su dva zatvorena i poručio da ima mnogo posla u budućnosti.

“Ali, hajde da radimo zajedno. Ovom procesu potrebno je vreme. Svi to znaju. Kako ja razumem, ljudi su nestrpljivi, žele da vide brže i bolje prve rezultate, ali ako bolje pogledate unutra, vidite da je partnerstvo sa EU sada uspešna priča. Imate mnogo više investicija, imate mnogo više kontakata, za mlade je EU manje više otvorena”, poručio je Dirkes.

Veoma važno je, dodaje, obezbediti mogućnosti i dati šansu mladima da ostanu u zemlji, a u tom kontekstu ističe i da bi obrazovni sistem trebalo i mogao da bude efikasniji, jer su novim industrijama potrebni dobro obrazovani ljudi.

Direktor Konrad Adenauer Fondacije objasnio je i kako vidi ulogu te organizacije u Srbiji i pomoć koju ona može da pruži na putu ka punopravnom članstvu u Uniji:

“Mi imamo mnogo političkog iskustva u rešavanju demokratskih problema i ukoliko se od nas traži, možemo da damo određenu vrstu podrške ili saveta“.

Ali, u ovom trenutiku najvažnije je okupiti stručnjake, imati odgovorne političare za razgovore sa susedima i ljude iz civilnog društva, naučnike, studente, posebno mlade, zaključio je Bekman Dirkes.