Evropa Izdvojeno Vesti

Beograd može da ima koristi od Bregzita

BEOGRAD – Proces “raskida” Velike Britanije sa EU, koji je ove sedmice pokrenut aktiviranjem člana 50 Lisabonskog ugovora, nesumnjivo će zaokupiti veliku pažnju zvaničnog Brisela u narednom periodu, što bi moglo da utiče i na dalje proširenje EU.

Ali, uticaj Bregzita na evropski put država kandidata, uključujući Srbiju, ne mora nužno da bude negativan, ocenjuju za Danas stručnjaci za evropske integracije.

Prema mišljenju naših sagovornika, uprkos obavezama u vezi sa bregzitom, EU će i dalje ostati posvećena prostoru Zapadnog Balkana, od čega bi i Srbija, koju u Uniji označavaju kao ključnu državu regiona, mogla da ima koristi, dok bi “pesimistički scenario” podrazumevao raspad EU.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, kaže za Danas da obaveze koje je EU preuzela prema zemljama Zapadnog Balkana, a koje proizilaze iz Zagrebačke deklaracije 2000 godine, kao i završnog dokumenta iz Soluna 2004. godine, obavezuju EU i države članice da ostanu posvećene regionu, i procesima koji su ove otpočeti, a koji se prvenstveno odnose na stabilizaciju regiona, i njegovo pristupanje EU.

Strategija EU posle bregzita, moraće sadržati i politiku proširenja kao jednu od nosećih komponenata evropskih integracija. EU nije kompletna bez zemalja Zapadnog Balkana, a ni zemlje kandidati i potencijini kandidati iz našeg regiona, nemaju drugih opcija sem jasne evropske perspektive. Ekonomski i politički interesi zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije bili su, jesu i biće kompatibilni.

– Evropska unija je i dalje atraktivna za zemlje Zapadnog Balkana, a naš region atraktivan je Uniji iz više razloga što je nedavna poseta visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini i pokazala, ukazuje naš sagovornik.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, kaže za Danas da će bregzit biti u fokusu delanja unutar EU u sledeće dve godine.

– Ključno pitanje jeste da li je izlazak Velike Britanije iz EU kraj ili samo početak procesa? Hoće li još neka od zemalja članica krenuti istim putem? Ukoliko to bude slučaj, postavlja se pitanje opstanka Evropske unije, koje će obesmisliti dalji proces proširenja, napominje naša sagovornica.
Ipak, Joksimović naglašava da je moguć i suprotan scenario, “koji je i trenutno realniji”.

– Ako bregzit bude otrežnjenje koje će doprineti budućoj konsolidaciji EU, onda je moguće i da proširenje bude pozitivan simbol želje drugih zemalja da postanu deo EU porodice. U svakom slučaju, u trenutnom rasporedu tema, nije realno očekivati da će proces proširenja biti ubrzan, smatra sagovornica Danasa.

Kako Danas nezvanično saznaje od predstavnika diplomatskih krugova u Briselu, vodećim članicama Unije, pre svega Nemačkog, “veoma je stalo” da “razvod Britanije sa ostatkom EU bude što brži i bezbolniji”. “Niko ne želi da izgubi previše vremena na razlaz sa Britancima, što govori i podatak da će se u tom procesu učestvovati ličnosti iz država Unije koje su poznate po efikasnosti i zalažu se za što čvršće jedinstvo unutar EU”, objašnjavaju naši izvori.

Što se uticaja bregzita na nastavak puta Srbije ka EU tiče, sagovornici iz diplomatskih krugova ukazuju da ta dva procesa nisu tesno povezana, kao i da “Beograd dobro zna šta su preduslovi za napredak na putu pridruživanja”.

– Kao što smo i isticali više puta do sada, od Srbije se očekuje da normalizuje odnose sa Prištinom, da uspostavi vladavinu prava, sprovede reforme u javnom sektoru, kao i da osnaži ekonomiju, kako bi postala konkuretna na tržištu EU, te da postepeno usklađuje spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, podsećaju izvori Danasa.

Povezani članci

Istupi za ljudska prava!

Tobijas Flesenkemper

Makronova vizija Evrope: Za 10 do 15 godina u tri kruga

EWB

Plenković: Otvorena pitanja o granici rešavati dijalogom

EWB