fbpx
European Western Balkans
Politika

Berbok najavila tri sporazuma o mobilnosti koji će biti potpisani na Samitu Zapadnog Balkana

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok; Foto: Twitter

BERLIN Zemlje Zapadnog Balkana napravile su veliki korak ili bolje rečeno, tri velika koraka na svom putu ka stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta i napredovanju ka Evropskoj uniji. Ministri spoljnih poslova Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije saglasili su se da potpišu tri sporazuma o mobilnosti na predstojećem Samitu Zapadnog Balkana u Berlinu 3. novembra, kako je na Konferenciji o Zapadnom Balkanu 21. oktobra najavila nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Novi zamah Berlinskog procesa

Berbok je ugostila ministre spoljnih poslova Zapadnog Balkana na sastanku u Federalnom ministarstvu spoljnih poslova, povodom Samita Zapadnog Balkana koji je zakazan za novembar, kada će se sastati premijeri šest zemalja i lideri EU da bi razgovarali o saradnji u regionu. Samit o Zapadnom Balkanu deo je Berlinskog procesa, koji je 2014. godine pokrenula bivša kancelarka Angela Merkel, kao platformu za saradnju i razvoj regiona u cilju ubrzanja evropskih integracija Zapadnog Balkana.

 Najava potpisivanja tri sporazuma predstavlja novi zamah za Berlinski proces, nakon nedostatka opipljivih rezultata sa prošlogodišnjeg samita. Prethodni samiti u okviru Berlinskog procesa iznedrili su nekoliko značajnih sporazuma koji su podstakli saradnju u regionu, kao što su Regionalni sporazum o romingu potpisan 2019. i uspostavljanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih 2016. godine.

„Od početka Berlinskog procesa 2014. godine, ovaj proces je pomogao da se prevaziđu neizmerno duboki rovovi i približio stanovnike Zapadnog Balkana. Postizanje konkretnih, opipljivih koraka nije uvek bilo lako, ali je to bila motivacija za ovaj proces i napravili smo značajan napredak“, naglasila je Berbok govoreći o važnosti Berlinskog procesa. Ona je dodala da proces nije ograničen na političke sastanke na visokom nivou, već da uključuje i civilno društvo i mlade, kroz Forum civilnog društva i Forum mladih Zapadnog Balkana.

Tri velika sporazuma postignuta pod nemačkim pregovaračkim vođstvom

Tokom prethodnih nedelja, zemlje Zapadnog Balkana učestvovale su u razgovorima koje je vodio specijalni predstavnik nemačke Savezne vlade Manuel Saracin. Oni su se saglasili oko potpisivanja tri sporazuma koji će biti „veliki podsticaj regionalnoj mobilnosti“.

 Prvi sporazum omogućiće građanima Zapadnog Balkana da u ostalih pet zemalja putuju samo uz ličnu kartu.

 „To je nešto što mi u Evropskoj uniji znamo, to je nešto što je deo našeg svakodnevnog života. Možemo da otputujemo u susednu zemlju, da tamo radimo, da vidimo prijatelje ili samo da idemo u kupovinu“, objasnila je Berbok.

Druga dva sporazuma odnose se na međusobno priznavanje diploma univerziteta na Zapadnom Balkanu i priznavanje stručnih kvalifikacija i diploma iz drugih zemalja Zapadnog Balkana od strane poslodavaca u ovim zemljama.

 „Ovo nisu mali tehnički detalji. Ovo je ogroman korak ka zajedničkom životu na Zapadnom Balkanu, ogroman korak ka zajedničkom regionalnom tržištu i ogroman korak Zapadnog Balkana ka EU“, naglasila je nemačka ministarka spoljnih poslova.

Ona je značaj ovih sporazuma ilustrovala primerima koji pokazuju šta će oni omogućiti stanovnicima zemalja Zapadnog Balkana, po prvi put nakon sticanja nezavisnosti.

 „Ova tri sporazuma o mobilnosti će, po prvi put, omogućiti mladim ljudima iz Bosne i Hercegovine i sa Kosova da posete jedni druge bez podnošenja zahteva za vizu. Po prvi put, na primer, student iz Crne Gore koji ima diplomu osnovnih studija lako može upisati master studije u Tirani. Po prvi put će inženjer iz Severne Makedonije moći da radi u Srbiji bez mnogo birokratije“, zaključila je Berbok.

 Pristupanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji je prioritet nemačke vlade

 U svom uvodnom obraćanju na Konferenciji o Zapadnom Balkanu, Berbok je rekla da u ovakvim vremenima, kada se u Evropi vodi rat i ugrožavaju evropske vrednosti i bezbednost, proces kao što je ovaj pruža nadu za mir i stabilnost u regionu.

 „Mir, stabilnost i ekonomski napredak koji smo postigli na Zapadnom Balkanu su ključni i od velikog je značaja da sve zemlje regiona uvedemo u EU. To je prioritet za nemačku vladu i to je svrha današnje konferencije i Berlinskog procesa – da se Zapadni Balkan uvede u EU i da se osigura mir, stabilnost i ekonomski napredak za buduće generacije“, rekla je Berbok.

Ona je istakla energetsku bezbednost, zelenu tranziciju i sajber bezbednost kao ključne tačke za dalju saradnju u regionu. Nedavni sajber napadi u Albaniji i Crnoj Gori pokazali su da „sajber pretnje nemaju granice i da nismo bezbedni ako naši susedi nisu bezbedni“. Zbog toga je ministarka predložila da se pod okriljem Berlinskog procesa razvija partnerstvo u cilju jačanja regionalnih sajber kapaciteta.

Berbok je iskoristila ovu priliku da prokomentariše nedavno objavljen paket proširenja Evropske Komisije za 2022. Ona je pohvalila napredak postignut ove godine i pozvala države članice da ispune svoja obećanja prema partnerima sa Zapadnog Balkana, na primer, davanjem zelenog svetla za viznu liberalizaciju za Kosovo. Ona je, međutim, upozorila da sve zemlje treba da pojačaju napore u borbi protiv korupcije i jačanju vladavine prava, jer je to interes njihovih građana.

 Prema ministarkinom mišljenju, postoje tri ključne tačke za dalje unapređenje odnosa na Zapadnom Balkanu.

 Prije svega, osvrnula se na značaj nedavnih izbora u Bosni i Hercegovini i pozvala vlasti da ispune reforme. „Sada je važno da Republika Srpska okonča političke blokade i separatističku politiku“, dodala je Berbok.

 Druga tačka koju je navela vezana je za odnose Kosova i Srbije. „Nerešena situacija između Kosova i Srbije je stalni uzrok tenzija oko automobilskih tablica, distribucije struje… Ovo više ne možemo sebi da priuštimo. Koči obe zemlje i ceo region. Svi znamo da jednog dana mora biti postignut sveobuhvatni sporazum koji donosi potpunu normalizaciju“, rekla je Berbok. Ona je dodala da nemačka vlada podržava napore Miroslava Lajčaka, specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine, i ohrabrila obe strane da unaprede svoje napore u ovom procesu.

 Na kraju, pozvala je novu vladu Srbije da se uskladi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u pogledu sankcija Rusiji i vizne politike Srbije.

Povezani članci

Fridom haus: Srbija među zemljama sa najvećim padom kvaliteta političkih i građanskih sloboda

EWB

Evropski parlament: Vlade u regionu da pojačaju napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala

EWB

Plenković: Krajnji cilj pregovora mora biti pristupanje zemalja Zapadnog Balkana

Tanjug