Bez rešenja u dijalogu Beograda i Prištine u 2020.

Beograd-Priština; Foto: Pinterest

BEOGRAD – “U nekoliko navrata činilo se da bi prošla, 2019. godina, mogla da bude ona u kojoj će Beograd i Priština bar približiti stavove i, eventualno trasirati put ka rešenju kosovskog problema, ali to se nije dogodilo”, piše Blic.

Blic podseća da u prethodnih godinu dana nije održana nijedna runda dijaloga na najvišem političkom nivou, kao i da, osim neformalnih susreta na raznim skupovima, predstavnici Beograda i Prištine nisu sedeli za istim stolom.

Komentarišući izglede da se stvari tokom ove godine promene,  profesor političke i kulturne sociologije na UCL Erik Gordi ocenjuje da su “šanse da se sveobuhvatno rešenje između Srbije i Kosova postigne 2020. godine vrlo male”.

“Ako pogledamo spoljne aktere, mala je motivacija da Evropska unija uloži velike napore”, ocenjuje Gordi i objašnjava da slabi impulsi ka proširenju ne doprinose osećaju hitnosti. “SAD su inicirale napor, ali on neće biti održiv”, kaže Gordi sa osvrtom na ustavnu krizu i predstojeće izbore u SAD.

Izbori na Kosovu i u Srbiji takođe predstavljaju prepreku, smatra Gordi. “Sve ovo sugeriše da će se trenutni zastoj verovatno nastaviti”, smatra on.

Da na stolu trenutno nema održivog rešenja slaže se i bivši zvaničnik Pentagona Majkl Karpenter. On je za Blic ocenio da nije verovatno da će se kosovsko pitanje rešiti 2020. godine, pojašnjavajući da je ideju o razmeni teritorija odbacio značajan deo kosovske političke elite, ali i da se ona i u Srbiji suočava sa neizvesnom podrškom.

Poslednja i najbolja šansa za pregovaračko rešenje bila je 2018. godine, smatra bivši diplomata na Balkanu i istraživač Darvin koledža na Univerzitetu Oksford Timoti Les. Od tada, objašnjava Les, popularnost na Kosovu stiče stranka Samoopredeljenje.

Osim toga, prekid procesa proširenja EU znači da Srbija više nema jasan podsticaj za odustajanje od Kosova dodaje Les i ocenjuje da ovo “sprečava EU da igra bilo kakvu značajnu posredničku ulogu. Stvari dodatno komplikuje i to što SAD više ne mogu igrati efektivnu, posredničku ulogu, jer borba za vlast između liberala i konzervativaca u Vašingtonu znači da se američki zvaničnici ne mogu međusobno dogovoriti šta mogu da prihvate”. Les zaključuje da trenutno ne vidi velike šanse za kompromisno rešenje, te da je konačno rešenje moguće za nekoliko godina.

“Svi idu kroz predloge znajući da neće proizvesti ništa smisleno. Šansa za trajno rešenje bila je u dometu prošle godine prihvatanjem od strane ključnih igrača ideju prilagođavanja granica. Ova “zlatna prilika” uništena je kombinacijom licemerja, zamenjenog moralnog idealizma i jakog nacionalizma unutar Kosova i unutar međunarodne zajednice”, kaže za Blic bivši ambasador SAD u Srbiji Vilijam Montgomeri.

Montgomeri ocenjuje da bi u Bosni i na Kosovu ključni međunarodni igrači “radije pustili građane da žive kao građani drugog reda sa smanjenim ekonomskim mogućnostima, kako bi sačuvali svoje stavove uspostavljene pre više od dvadeset godina koji su se davno pokazale neodrživim”.