Sastanak Tanje Fajon sa ministrom Nebojšom Stefanovićem; Foto: Vlada RS

BEOGRAD – U zajedničkoj izjavi nakon dijaloga vlasti i opozicije 9. i 10. oktobra, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković i bivši poslanik Evropskog parlamenta Knut Flekenštajn naglasili su da je do narednog sastanka potrebno preduzeti korake kako bi se poboljšali izborni uslovi.

Mesec dana je prošlo, druga runda dijaloga počinje danas a suštinskih promena – nema. Iako su preduzeti početni koraci u nekim oblastima – radu biračkih odbora, biračkim spiskovima i zloupotrebi javnih resursa, dva najvažnija problema izbornog procesa – medijsko izveštavanje i pritisci na birače – ostala su netaknuta.

Ni u drugoj rundi dijaloga kojim posreduje Evropski parlament neće se naći predstavnici Saveza za Srbiju, koji zahtevaju promenu formata. Određeni koraci u tom pravcu se naziru – osim Flekenštajna i Edurada Kukana, danas u Srbiju stižu i novi izvestilac EP Vladimir Bilčik i predsedavajuća Delegacijom parlamenta za Srbiju Tanja Fajon – ali SzS za EWB podvlači da neće odustati od bojkota izbora na proleće.

Upravo je pretnja bojkotom, kako se čini, dovela do određenih ustupaka vlasti i većeg angažovanja EU u rešavanje političke krize. Međutim, vlast trenutnim ponašanjem pokazuje da je spremna da ipak rizikuje neizlazak opozicije na izbore.

Gutanje najmanjih žaba

U zajedničkoj izjavi Gojković i Flekenštajna posebno je naglašeno obezbeđivanje jednakog pristupa medijima za političke stranke. Od tada je prošlo pet nedelja, a nijedan lider opozicione stranke nije se pojavio na televiziji sa nacionalnom frekvencijom.

Zapravo, sve što je urađeno u pogledu medija jeste sastanak u Narodnoj skupštini povodom preciziranja pojma „jednake zastupljenosti“, koji je održan ovog utorka, kaže za EWB Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju.

On napominje da je druga stvar koja je preduzeta u poslednjih mesec dana predlog mera Republičke izborne komisije, koje se odnose na obuku biračkih odbora, na objavljivanje skeniranih zapisnika i na dodatno regulisanje uslova za domaće i strane posmatrače.

„Sveukupno uzev, usvojene mere su važne, korisne i neophodne, ali da bi došlo do suštinskog pomaka neophodne su intervencije u oblasti medija i pritisaka na birače“, naglašava Klačar.

Još jedan od koraka koje je Vlada preuzela u poslednjih mesec dana jesu izmene zakona koji regulišu zloupotrebu javnih resursa u političkoj kampanji. Predlozi izmenjenih verzija zakona usvojeni su na jučerašnjoj sednici Vlade.

Prema oceni programskog direktora Transparentnosti Srbija Nemanje Nenadića, predložene izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti su nedovoljne, a promene u preostalim zakonima su „toliko minorne, da se sa sigurnošću može reći da su preduzete prevashodno kako bi se stvorio utisak da postoji spremnost da se nešto uradi, a ne kako bi se zaista sprečile zloupotrebe“.

Nenadić objašnjava da se ovim promenama u oba zakona precizira šta se podrazumeva pod javnim resursima koje funkcioneri i posebno direktori javnih preduzeća ne smeju da koriste za političke aktivnosti.

„Stvar je u tome da ni oko jedne od pomenutih vrsta zloupotreba resursa ni do sada nisu postojale dileme da je zabranjena. S druge strane, oni vidovi korišćenja javne funkcije za partijsku promociju, koje ni sada nisu zabranjeni, ne bi bili zabranjeni ni ubuduće. Naravno, mislim na „fukcionersku kampanju“, izmišljanje događaja sa promotivnim potencijalom u doba kampanje“, kaže Nenadić za EWB.

Pregovori vlasti i opozicije na FPN-u; Foto: Tanjug / Tanja Valić

Čak i ako je namera vlasti iskrena, jedna stvar su promene onoga što piše u zakonu, a druga promena onoga što se čini u praksi. Nenadić se slaže sa ovim, dajući još goru ocenu onoga što se dešava „na terenu“.

„Kada je reč o praksi imamo čak i neke događaje koji bi mogli da se tumače kao promena na gore, imajući u vidu za šta se vlast deklarativno zalaže. Na primer, predsednik Vlade Vojvodine je otvoreno priznao da je zloupotebio svoju funkciju za partijske svrhe (šaljući vozila na izbore u Lučanima), a ne samo da protiv njega nije pokrenut krivični postupak, već nije ni smenjen, pa čak ni opomenut od strane kolega iz vlasti koji reformišu izborno zakonodavstvo“, naglašava on.

Kao i Klačar, i Nenadić je uveren da je medijska zastupljenost jedan od najvažnijih pokazatelja promena, i takođe ocenjuje da se u tom smislu ništa nije promenilo. Aludirajući na gostovanje potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić i potpredsednika poslaniče grupe Srpske napredne stranke Vladimira Orlića u „Upitniku“, programski direktor Transparentnosti zaključuje da trenutno ne postoje uslovi da se sučeljavanje stavova odvija „čak i na elementarnom nivou kulturne komunikacije“.

Preporuke RIK-a, ažuriranje biračkog spiska, okrugli stolovi, zakonske izmene u oblasti zloupotrebe javnih resursa – ovime se iscrpljuje spisak svega što je Vlada uradila na poboljšanju izbornih uslova ne samo od sastanka u oktobru, već od kada je osnovana Radna grupa za ovu oblast krajem avgusta. Politikolog Boban Stojanović, član stručnog tima organizacije „1 od 5 miliona“, pridružuje se oceni da se ništa nije suštinski izmenilo.

„Dovoljno je pogedati i slučaj uzbunjivača Aleksandra Obradovića koji je ukazao na zloupotrebe i očigledni sukob interesa da se vidi da pre svega mediji nikako nisu u službi javnosti i da ne informišu građana onako kako bi trebalo i zbog čega u stvari i postoje. U ovakvim okolnostima se ne može govoriti o bilo kakvom pobojšljanju izbornih uslova, jer oni ne obuhvataju samo period izborne kampanje već sve što se dešava u periodu između izbora“, izričit je Stojanović.

Na probleme sa uspostavljanjem fer i poštenih izbornih uslova ukazala je i Tanja Fajon prilikom nedavnog zasedanja Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje u Beogradu. Ona je tada za N1 izjavila da je implementacija usvojenih zakona ono što je bitno, a da se ona lično pribojava da se usvaja nešto što će samo stajati na papiru i neće se primenjivati u praksi.

U tom cilju, opozicija i deo stručne javnosti zahtevaju novi format dijaloga između vlasti i opozicije. Prema njihovim ocenama, trenutni format u kojem, osim Pokreta slobodnih građana, učestvuju samo još stranke opozicije za koje Stojanović kaže da „nemaju nikakav uticaj niti rejting u biračkom telu“, u startu je osuđen na propast.

SzS traži promenu formata, u svakom slučaju bojkotuje redovne izbore

U izjavi za European Western Balkans, predsednik Demokratske stranke i član predsedništva Saveza za Srbiju Zoran Lutovac potvrđuje da su međunarodni predstavnici koji su od danas u Beogradu pokazali spremnost da se posebno sastanu sa predstavnicima opozicije, ali će prisustvovati i ranije najavljenom dijalogu vlasti i opozicije u parlamentu.

„Ovo bi mogao biti prvi korak ka definitivnoj promeni formata. Dosadašnji format dijaloga uz posredovanje NVO i predstavnika evropskog parlamenta nije vodio ka rešenju problema. Zato smo (SzS) predložili predstavnicima EU kao medijatorima da se do slobodnih i poštenih uslova dođe u pojedinačnim razgovorima sa predstavnicima opozicije, a potom i vlasti“, kaže Lutovac.

Prema predlogu Saveza za Srbiju, pojedinačni pregovori trebalo bi da rezultiraju sveobuhvatnim sporazumom o izbornim uslovima, mehanizmu za njegovo sprovođenje – prelaznoj vladi – i roku od najmanje devet meseci da se uslovi za slobodne izbore uspostave.

Vladimir Orlić, Tanja Fajon i Jadranka Joksimović; Foto: Tanjug / Bojan Stekić

Na pitanje da li je bojkot izbora od strane SzS-a zagarantovan čak i ako bi se format promenio u relativno kratkom roku, Lutovac odgovara potvrdno.

„S obzirom da tražimo najmanje devet meseci da se Sporazum o slobodnim i poštenim izborima sprovodi, jasno je da ti izbori ne bi mogli biti održani u redovnom roku. Opozicija je na vreme, u decembru 2018. godine, tražila da se menjaju izborni uslovi, odnosno da se omoguće elemntarni uslovi za poštene i slobodne izbore. Da se reagovalo na vreme imali bismo izbore u predviđenom roku, ali pošto to nije slučaj neophodno je odložiti njihovo sprovođenje“, kaže Lutovac za EWB.

Da li će, međutim, vlast biti spremna na odlaganje izbora? Iako ne isključuje tu mogućnost, Boban Stojanović smatra da je verovatniji scenario u kojem se izbori održavaju u zakonom predviđeno vreme, ali bez učešća i Saveza za Srbiju i Pokreta slobodnih građana.

„U tom slučaju će vlast učiniti sve da efekte bojkota smanji, ali sam poprilično siguran da će tek onda nastati politička kriza koju će EU morati da „rešava“, da li kroz nove, realne pregovore o nekim novim vanrednim izborima tokom 2020. godine ili kroz neki drugi format“, kaže Stojanović.

On zaključuje da je sam dolazak Fajon i Bilčika na današnju rundu dijaloga pokazatelj da ozbiljni problemi postoje i smatra da opozicija treba da izvrši snažniji pritisak na njih da promene format dijaloga.

Sudeći po stanju reformi o poboljšanju izbornih uslova, famozni „Žan Mone“ dijalog ne uspeva da spreči političku krizu u Srbiji, a njene razmere zavisiće samo od nivoa dalje angažovanosti opozicije, civilnog društva i Evropske unije.