BEOGRAD – Nakon kontroverznih parlamentarnih i lokalnih izbora u junu prošle godine, u Srbiji su nastavljene tendencije pada demokratije, dok do značajnijih poboljšanja u proteklom periodu nije bilo, rečeno u novom izdanju emisije EWB Screening.
Centar savremene politike (CSP) objavio početkom oktobra svoj redovni izveštaj iz senke o stanju demokratije u Srbiji, koji pokriva pet oblasti: izbore, rad parlamenta, upravljanje, civilno društvo i slobodu izražvanja.
Nikola Burazer, programski direktor CSP-a, u emisiji EWB Screening istakao je da iako sam izveštaj ne obrađuje numerički stanje demokratije, utisak je da je prošle godine pad demokratije u Srbiji bio dosta oštar, s obzirom na veliki broj zaista ozbiljnih problema u svim oblastima.
„Ove godine situacija nije bila toliko dramatična. U poslednjih godinu dana se ne može govoriti o nekom daljem drastičnom padu, ali je problem u tome što su neke tendencije koje su bile primetne i ranije, u ovom jednogodišnjem periodu i nastavljene“, izjavio je Burazer.
Istraživač CSP-a Aleksandar Ivković ocenio je da je parlament bez opozicije snažan indikator krize demokratije u Srbiji.
„Podsetio bih da je Srbija i dalje zemlja u kojoj nema opozicije u parlamentu. Mi smo se možda na to već malo navikli ali to je snažan indikator krize demokratije u Srbiji koji je zapravo nastao nakon izbora 2020“, istakao je Ivković.
Prema njegovim rečima, bojkot nije doveo do krize, već da je bojkot nastao kao posledice krize, odnosno loših izbornih uslova, dodajući da su i građani, a ne samo opozicija bojkotovali izbore.
„Tada nije bilo samo u pitanju to da je opozicija bojkotovala izbore, nego su građani zapravo bojkotovali izbore. Donekle je incijativa za bojkot potekla organski, od strane građana jer je 570 hiljada građana manje izašlo na izbore na 2020, nego 2016. godine. Čak i kada ne računamo one koji su u međuvremenu napustilo Srbiju to i dalje znači da je stotine hiljada građana izrazilo neku vrstu protesta zbog onoga što oni vide kao nefer izborne uslove“, rekao je on.
Govoreći o izbornim uslovima u Srbiji, Nikola Burazer naglasio je da je opšti utisak Izveštaja Centra savremene politike, da se nakon izbora iz 2020. godine, izborni uslovi nisu popravili.
“Ovi procesi dijaloga koji su se odvijali ove dve godine, nisu prosto doveli do ozbiljnijih poboljšanja. Kao što znamo, veći deo opozicije napustio je ovaj proces pod medijacijom Evropskog parlamenta, jer su smatrali da je predlog koji je došao od posrednika nije dovoljno dobar. Kada sa strane stavimo sada proces dijaloga i kažemo šta se dešava u praksi, kakvo je predstavljanje opozicije u medijima, kakav je odnos vlasti prema opoziciji, prema civilnom društvu i medijima koji kritikuju vlast, mi možemo da vidimo da se tu situaicija ne samo da nije promenila na bolje, nego se sada i pogoršala”, izjavio je Burazer.
Na pitanje da li su očekivanja bila prevelika očekivanja od Evropskog parlamenta, kada je u pitanju proces međustranačkog dijaloga, Burazer smatra da ipak iz Brisela nije došlo do značajnijeg pritiska na vlast da se izborni uslovi zaista poprave.
“Nije moglo očekivati da će EU doći da razreši sve naše probleme i da će ona magičnim štapićem učiniti od Srbije demokratsku državu gde su izborni fer i pošteni. Ako su takva očekivanja postojala ona su bila nerealna i neutemeljena. Ali sa druge strane mislim da je bilo očekivano i da se trebalo očekivati od EU da značajnije pritisne vlasti u Srbiji da poprave koliko toliko izborne uslove zbog procesa evropskih integracija Srbije. To takvog pritiska od strane Brisela ipak nije došlo. Čini mi se kada pogledamo taj predlog evropskih parlamentaraca ali i izveštaj EK vidimo da do takvog jednog snažnijeg pritiska ipak nije došlo. To mislim da je jedna velika greška i da će imati negativne posledice po dalji razvoj situacije”, izjavio je on.