NOVI SAD – Gostujući u emisiji „Pravi ugao“ na Radio-Televiziji Vojvodine, nakon učešća na ovogodišnjem Beogradskom bezbednosnom forumu, profesor studija Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber govorio je o iseljavanju ljudi sa Zapadnog Balkana, procesu evropskih integracija regiona i najnovijem setu predloga Savetodavne grupe “Balkan u Evropi” (BiEPAG) o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
Ukazujući da je iz celog regiona, uključujući i Hrvatsku, Bugarsku i Rumuniju, u protekle četiri godine u Nemačku otišlo 750.000 ljudi, a u Austriju 100.000, Biber je istakao da oni tamo nisu viđeni kao problem poput izbeglica sa Bliskog Istoka, zbog brže integracije u društvo.
Međutim, kako tvrdi, zemljama destinacijama takođe nije u interesu da podržavaju imigraciju nasuprot proširenja EU, jer, na primer, neke austrijske firme koje posluju u Srbiji više ne mogu da pronađu kvalifikovanu radnu snagu.
„Ali, na kraju krajeva, nije posao vlada Nemačke i Austrije da ljudi ne odlaze, već vlada Srbije, Bosne i Hercegovine i drugih zemalja“, rekao je Biber.
Govoreći o procesu evropskih integracija, primetio je da ga vlade regiona pogrešno razumeju: u pitanju nije ispunjavanje zadataka ili naređenja iz Brisela, već bi čin pridruživanja EU trebalo da bude kraj samoinicijativnog procesa reformi i promena.
Normalizacija odnosa u regionu, na primer između Makedonije i Grčke i Srbije i Kosova, nisu garancija za pridruživanje EU, nego tek preduslov, naglasio je Biber. Potrebno je ispuniti mnoge druge uslove, a najvažniji je funkcionisanje vladavine prava, jer je EU zajednica pravnih akata koji moraju podjednako da se primenjuju u svim državama članicama.
Komentarišući podršku koju evropske zemlje pružaju liderima regiona sa autokratskim tendencijama, pre svega Aleksandru Vučiću i Milu Đukanoviću, Biber je istakao da su neke članice možda zahvalne jer oni obezbeđuju bezbednost i stabilnst, ali i da sumnja da je tako, te da je to je više viđenje van EU.
„Ako razgovaramo sa zvaničnicima Francuske, čujemo da već imamo jednog Orbana u EU, možda još jednog u Poljskoj, ne treba im još nekoliko. Zato su Francuska i još neke zemlje blokirale početak pregovora sa Makedonijom i Albanijom“, podvukao je Biber.
Upitan da li će sledeće godine pridruživanje Zapadnog Balkana biti u fokusu, Biber je odgovorio da neće, i to zbog većeg broja razloga – finaliziranja Bregzita, izbora za Evropski parlament i potencijalno nejasnog odnosa snaga u novoj Komisiji.
Desničarske stranke su podeljene po pitanju proširenja Unije, podsetio je Biber. „A centar neće moći da podržava proširenje, jer je podrška tome jako niska i to bi bilo nepopularno“, dodao je on.
Ipak, po njegovom mišljenju, proširenje je nepopularno jer mnogi građani pod njim podrazumevaju Tursku. „Ali posotoji način da se objasni građanima – na primer, da se ukaže da je stanovništvo Zapadnog Balkana čini tek 3-4% ukupnog stanovništva EU“.
Što se tiče BiEPAG-ovog najnovijeg teksta o odnosima Kosova i Srbije, objavljenog u NIN-u, Biber je naglasio stav da je razgovor o granicama kratkovid i prevaziđen i založio se za kvalitetan dijalog o normalizaciji odnosa.
„Mora da se stigne do nekog rešenja, ali ne za 6 meseci, ne treba da postoji pritisak u tom smislu. Dogovor je bitan i jer je preduslov napretka evropskih integracija Kosova – ono ne može postati kandidat zbog 5 država koje ga još uvek ne priznaju“, rekao je Biber.
On je naglasio da se zalaže se za primenu Briselskog sporazuma, koji podrazumeva i formiranje Zajednice srpskih opština. Ona nije formirana jer ne postoji konkretna definicija šta bi trebalo da podrazumeva. Prema njegovom mišljenju, to bi trebalo da bude saradnja srpskih opština koje imaju viši stepen autonomije nego sada, priznat u pravnom sistemu Kosova, uz mehanizme za primenu i nadzor. To ne bi trbalo da bude Visoki predstavnik EU, nego neka druga osoba koja bi se samo time bavila i kojoj bi se podnosili redovni izveštaji.
Biber je istakao da je protivnik razgraničenja, jer bi to bile etničke granice, a neki pripadnici Srba i Albanaca ostali bi sa suprotne strane. Kakva bi bila situacija Srba u Gračanici i Štrpcu, ako postanu još manja manjina, dok sada, na primer, imaju 10 poslanika u kosovskom parlamentu, zapitao se on.
„Trenutno postoji zakonska zaštita prava manjina, koja se delom sporovodi u realnosti, situacija nije idealna, ali je mnogo bolja nego pre 10 godina i poboljšava se. Što su manje tenzije i bolji odnosi Srbije i Kosova, lakše je zaštititi prava manjina“, naglasio je on.
Objasnio je da je predsednik Kosova Hašim Tači jedini zvaničnik u Prištini koji se zalaže za ideju razgraničenja, koja je inače vrlo nepopularna i ne podržava je 80% stanovništva.
Komisija za istinu i pomirenje koju je osnovao Tači je pozitivan signal za spremnost na takav proces, ali nijedna komisija unutar zemlje regiona ne može sama da reši međuetničke i međudržavne odnose, podvukao je Biber. Potreban je neki regionalni proces, kao što je REKOM, a zemlje to ne podržavaju.
„Ni Vučić ni Tači nisu spremni da se bave ni svojom ličnom prošlošću ni prošlošću sopstvene zemlje“, ukazao je on.
„Sa novom komisijom u Briselu, nestabilnom vladom na Kosovu, ne vidim postizanje dogovora sledeće godine, a i slučaj Makedonije i Grčke govori da čak ni postignut dogovor ne vredi ako se ne primenjuje“, zaključio je Biber.