fbpx
European Western Balkans
Politika

Biber: Rizik od (post)korona autoritarnosti u Srbiji

Foto: covid19.rs

BEOGRAD – Dok evropske zemlje, uključujući i Srbiju preduzimaju prve korake za ukidanje najrestriktivnijih mera, nastupa dug period onoga što neki političari nazivaju „nova normalnost“, piše Florijan Biber, profesor sa Univerziteta u Gracu i član Savetodavne grupe za Balkan u Evropi (BiEPAG) u autorskom tekstu „Trajne posledice korona-diktature“ objavljenom u nedeljniku NIN.

Borba protiv pandemije ne traži autoritarnu vladavinu

Biber navodi je vanredno stanje koje je proglašeno širom sveta uzrokovalo eroziju građanskih sloboda i demokratskih pravila na nivo diktatura, a da  ispitivanja javnog mnjenja pokazuju rast popularnosti vlada i predsednika.

„Ništa u vezi nove normalnost nije normalno s obzirom da će se restrikcije nastaviti, a građani, prolaziti kroz dug period tokom kojeg život neće biti isti kao pre marta 2020“, ističe Biber i dodaje da će taj period sa sobom nositi određene rizike.

Prema njegovom mišljenju jedan od rizika jeste nepoznanica u vezi sa tim koliko će ovaj period trajati, s obzirom da do pronalaženja vakcine ili smanjenja virulencije može proći i godinu dana, a drugi se odnose na nove periode restrikcija i njihovo ukidanje koji mogu uslediti i na to da se vlade i građani mogu navikavati na novu normalnosti i prihvatiti restrikcije, nadzor i druge mere.

„Tokom takve duge tranzicije, mnogo toga što bi moglo ostati u sadašnjem stanju, umesto povratka na ono pređašnje“, navodi Biber i citira Emilijana Kavalskog i Ros Smita koji su istakli da bi imunitetni pasoši mogli biti trajna posledica ove pandemije i sačinjavati novu hijerarhiju državljanstava.

On takođe navodi da su brojne vanredne mere, naročito one koje su primenili autoritarni ili polu-autoritarni režimi uvedene na neodređeno vreme (Mađarska) ili su nedefinisane i nedovoljno zasnovane na ustavnim normama (Srbija) i da čak da se vanredno stanje ukine šteta je već načinjena.

„U najnovijoj političkoj analizi Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) „Zapadni Balkan u doba globalne pandemije”, zastupa se stav da borba protiv pandemije ne zahteva autoritarne mere ili vladavinu“, rekao je Biber i objasnio da zemlje koje su se najbolje nosile s pandemijom su demokratije kao što su Tajvan ili Južna Koreja, a da restrikcije slobode štampe, kao u slučaju Kine, pre sprečavaju transparentnu istragu, ali i kritičku diskusiju koja bi dovela do ispravljanja grešaka.

On je posebno naglasio da su demokratije bile u stanju da primene restriktivne mere, a pritom neprekidno nastave sa radom parlamenta, zaštite slobodu štampe i preduzmu mere koje su proporcionalne i ograničene, kako obimom tako i vremenski.

Autoritarne mere proističu iz niskog nivoa poverenja građana u institucije

Biber je objasnio da je uvođenje dugog policijskog časa, visoke novčane kazne i represivne mere nije odlikovalo samo Srbiju već i gotovo sve njene susede i da rigidne mere iako su donele izvesne rezultate, nisu jedini razlog za to i ne govore u prilog tome da radikalni oblici policijskog časa daju rezultate, istakavši da oštre represivne mere otkrivaju krhki odnos između društva i države.

„Države s visokim stepenom poverenja mogu se osloniti na to da će građani slediti preporuke. Švedska, na primer, zemlja s najnižim stepenom restriktivnih mera, uspela je da izbegne najteže posledice pandemije, i to tako što je najveći deo građana postupao prema savetima vlade, a ne prema restrikcijama“ i dodao da iako je ovaj slučaj delimično uspešan on ilustruje jednu krajnost komunikacije zasnovane na poverenju.

Biber navodi da je u slučajevima u kojima je stepen poverenja nizak restrikcije ostaju kao jedini dostupan put, što je bilo vidljivo u Srbiji gde je predsednik grdio građane i napadao novinare koji su se usudili da postave kritička pitanja.

„Kada država ne veruje građanima ni oni ne veruju državi“, istakao je i dodao da poverenje nije nestalo preko noći već da se radi o dugom procesu erozije javnih institucija, odnosno onome što je Evropska komisija označila kao „zarobljenom državnom“ u svim zemljama Zapadnog Balkana.

„U ovom slučaju je to postalo još očiglednije pošto se vlast podsmevala virusu, a mediji odani režimu tvrdili da su srpski geni imuni na COVID-19“, rekao je Biber i zaključio da takva atmosfera podriva kredibilnost vlade i stvara plodno tlo za opravdavanje još represivnijih mera.

Povezani članci

Kako se mere koje su predložili evroparlamentarci razlikuju od mera iz 2019?

EWB

Počeli sa radom odbori Skupštine, sednica Kolegijuma sutra

EWB

Ditman: Opasne izjave o promeni granica na Balkanu

EWB