Biber: Rizik od (post)korona autoritarnosti u Srbiji

Foto: covid19.rs

BEOGRAD – Dok evropske zemlje, uključujući i Srbiju preduzimaju prve korake za ukidanje najrestriktivnijih mera, nastupa dug period onoga što neki političari nazivaju „nova normalnost“, piše Florijan Biber, profesor sa Univerziteta u Gracu i član Savetodavne grupe za Balkan u Evropi (BiEPAG) u autorskom tekstu „Trajne posledice korona-diktature“ objavljenom u nedeljniku NIN.

Borba protiv pandemije ne traži autoritarnu vladavinu

Biber navodi je vanredno stanje koje je proglašeno širom sveta uzrokovalo eroziju građanskih sloboda i demokratskih pravila na nivo diktatura, a da  ispitivanja javnog mnjenja pokazuju rast popularnosti vlada i predsednika.

„Ništa u vezi nove normalnost nije normalno s obzirom da će se restrikcije nastaviti, a građani, prolaziti kroz dug period tokom kojeg život neće biti isti kao pre marta 2020“, ističe Biber i dodaje da će taj period sa sobom nositi određene rizike.

Prema njegovom mišljenju jedan od rizika jeste nepoznanica u vezi sa tim koliko će ovaj period trajati, s obzirom da do pronalaženja vakcine ili smanjenja virulencije može proći i godinu dana, a drugi se odnose na nove periode restrikcija i njihovo ukidanje koji mogu uslediti i na to da se vlade i građani mogu navikavati na novu normalnosti i prihvatiti restrikcije, nadzor i druge mere.

„Tokom takve duge tranzicije, mnogo toga što bi moglo ostati u sadašnjem stanju, umesto povratka na ono pređašnje“, navodi Biber i citira Emilijana Kavalskog i Ros Smita koji su istakli da bi imunitetni pasoši mogli biti trajna posledica ove pandemije i sačinjavati novu hijerarhiju državljanstava.

On takođe navodi da su brojne vanredne mere, naročito one koje su primenili autoritarni ili polu-autoritarni režimi uvedene na neodređeno vreme (Mađarska) ili su nedefinisane i nedovoljno zasnovane na ustavnim normama (Srbija) i da čak da se vanredno stanje ukine šteta je već načinjena.

„U najnovijoj političkoj analizi Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) „Zapadni Balkan u doba globalne pandemije”, zastupa se stav da borba protiv pandemije ne zahteva autoritarne mere ili vladavinu“, rekao je Biber i objasnio da zemlje koje su se najbolje nosile s pandemijom su demokratije kao što su Tajvan ili Južna Koreja, a da restrikcije slobode štampe, kao u slučaju Kine, pre sprečavaju transparentnu istragu, ali i kritičku diskusiju koja bi dovela do ispravljanja grešaka.

On je posebno naglasio da su demokratije bile u stanju da primene restriktivne mere, a pritom neprekidno nastave sa radom parlamenta, zaštite slobodu štampe i preduzmu mere koje su proporcionalne i ograničene, kako obimom tako i vremenski.

Autoritarne mere proističu iz niskog nivoa poverenja građana u institucije

Biber je objasnio da je uvođenje dugog policijskog časa, visoke novčane kazne i represivne mere nije odlikovalo samo Srbiju već i gotovo sve njene susede i da rigidne mere iako su donele izvesne rezultate, nisu jedini razlog za to i ne govore u prilog tome da radikalni oblici policijskog časa daju rezultate, istakavši da oštre represivne mere otkrivaju krhki odnos između društva i države.

„Države s visokim stepenom poverenja mogu se osloniti na to da će građani slediti preporuke. Švedska, na primer, zemlja s najnižim stepenom restriktivnih mera, uspela je da izbegne najteže posledice pandemije, i to tako što je najveći deo građana postupao prema savetima vlade, a ne prema restrikcijama“ i dodao da iako je ovaj slučaj delimično uspešan on ilustruje jednu krajnost komunikacije zasnovane na poverenju.

Biber navodi da je u slučajevima u kojima je stepen poverenja nizak restrikcije ostaju kao jedini dostupan put, što je bilo vidljivo u Srbiji gde je predsednik grdio građane i napadao novinare koji su se usudili da postave kritička pitanja.

„Kada država ne veruje građanima ni oni ne veruju državi“, istakao je i dodao da poverenje nije nestalo preko noći već da se radi o dugom procesu erozije javnih institucija, odnosno onome što je Evropska komisija označila kao „zarobljenom državnom“ u svim zemljama Zapadnog Balkana.

„U ovom slučaju je to postalo još očiglednije pošto se vlast podsmevala virusu, a mediji odani režimu tvrdili da su srpski geni imuni na COVID-19“, rekao je Biber i zaključio da takva atmosfera podriva kredibilnost vlade i stvara plodno tlo za opravdavanje još represivnijih mera.