BEČ – Ostavka austrijskog vicekancelara i lidera desničarske Slobodarske partije Hajnc-Kristijana Štrahea je dobar znak za Zapadni Balkan, jer ta politička snaga nije radila u interesu proširenja EU, smatra profesor Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu.
Biber za Radio Slobodna Evropa ukazuje da ostavka austrijskog vicekancelara odnosno krah njegove političke karijere, ostavlja njegove političke prijatelje i saveznike na Zapadnom Balkanu bez alternative među evropskim populistima i krajnjim desničarima, dodajući da je kriza vlade u Austriji “prilično dobar znak” za Balkan.
“To je, možda, ohrabrujuće za region, jer na kraju krajeva, i ako su dali neke prosrpske izjave, oni ne žele proširenje i to su samo floskule, jer nemaju neko duboko uverenje u ideju proširenja, evropske integracije i reforme. U tom smislu je to dobra vest za Balkan”, kaže Biber.
Štraheov uticaj je, ocenjuje, bio jako ograničen zato što ministarka spoljnih poslova Karin Knajsel, iako kandidat Slobodarske stranke, nije njena članica.
“Ona je morala da vodi politiku prema Balkanu koja je više klasična austrijska politika – znači proširenje, nikakva podrška za raspad BiH i protiv Kosova, ali ipak ti dvostruki signali koje smo dobijali iz Austrije posle skoro dve godine su bili jako štetni za region”, navodi Biber.
On ističe za Radio Slobodna Evropa da se odlaskom Štrahea smanjuje i uticaj ekstremnih nacionalističkih snaga u jugoistočnoj Evropi na austrijsku vladu, pogotovo na ono krilo koje ima te bliske odnose sa Dodikom i drugim nacionalističkim političarima regiona.
“A to je takođe i udar na celu ekstremnu desnicu u Evropi, zato što je ipak to poruka koja će se videti u Nemačkoj, u Italiji da ta desnica nije čista, nije nekorumpirana kako su se oni predstavljali”, objašnjava Biber.
Naravno, dodaje, to nije nikakvo veliko iznenađenje, ali ipak će se videti na evropskim izborima u kojoj meri će to uticati na njihov rezultat.
Ipak je to poruka da je taj pokušaj, eksperiment, da se oni uključe u vladu bio neuspešan, a, na kraju, to je možda i neka poruka da stranke političkog centra ne smeju da gledaju na desnicu samo kao na potencijalne partnere, zato što se ne može računati na njih, smatra Biber.
Kako kaže, sada sve puno zavisi od istraživanja koje treba da izvrši neko tužilaštvo u Austriji kako bi se otkrila pozadine cele priče.
“Do koje mere ćemo dobiti dalje detalje pozadine te veze između Rusije i Slobodarske stranke, to je jako teško proceniti”, zaključuje Biber.