fbpx
European Western Balkans
Intervjui Izdvojeno

Biber: Teško zamisliv konačni pad SNS-a na sledećim izborima

Florijan Biber; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BEOGRAD –  “Politički će ova godina biti godina političke stagnacije, SNS će nastaviti da dominira političkim životom i u odnosima između Istoka i Zapada. Takođe, bez izbora neće biti velikih političkih prekretnica. Ovo je u stvari važan period za opoziciju da se pripremi, jer tokom izborne godine često preusmeravaju pažnju na izbore, a ne na dugoročnu strategiju”, kaže u intervjuu za dnevni list Danas Florijan Biberdirektor Centra za proučavanje Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, opisujući kakvu godinu očekuje u Srbiji kada je reč o politici.

Prema njegovim rečima, biće zanimljivo za Srbiju na koji način će se Bajdenova administracije uključiti u dešavanja na Balkanu i kakav će joj biti pristup. Uz to, eksperiment iz Crne Gore imaće posledice i na Srbiju.

Kako ističe, ako opozicija u Crnoj Gori ne uspe da demokratizuje zemlju i zadrži je na putu članstva u EU, biće to zanimljiv model. Ali ako ne uspe, ili ako se okrene nacionalizumu i klijentalizmu, Biber smatra da će to onda biti upozorenje za Srbiju i opoziciju.

 Očekujete li da Vučić sada dozvoli demokratske izbore?

Vučić će dozvoliti onaj nivo demokratije, tj. ono što bude morao. U proteklih osam godina on je pokazao da ga zanima samo kompletna kontrola nad svim institucijama i medijima i da ga ne zanimaju fer i slobodni izbori. To znači da neće svojevoljno dozvoliti fer i slobodne izbore.

Pitanje je hoće li pritisak na njega biti toliki da bi ih dozvolio. To će zavisiti od aktivnosti građana i pritiska odozdo i pritiska iz EU i njenih država članica, po mogućstvu istovremeno. Ne mogu reći da sam optimista.

 Treba li opozicija ovaj put da učestvuje na izborima bez obzira na uslove?

 Razumem odluku opozicije o bojkotu, ali to je pragmatički verovatno bila dobra odluka. Ipak, opozicija mora da izazove režim na izborima, iako su nefer na duge staze. Jer režim se neće urušiti sam od sebe, niti će izbori biti u potpunosti fer i slobodni, osim ako pritisak nije jak. Jedan od načina za jačanje pritiska je pobeda na nekim izborima, tj. treba se fokusirati na lokalne izbore, kao što je to uradila opozicija u Turskoj i Mađarskoj.

To ima tri prednosti. Prva, to pokazuje da vlast može da izgubi izbore. Druga, to daje šansu opoziciji da pokaže da može da uradi bolji posao od vladajuće stranke (naravno ovo nije nešto što se dešava automatski. već će opozicija morati da pokaže svoju kompetentnost). I treća, to će omogućiti opoziciji da razvije bolju sliku u javnosti i pokaže svoju snagu.

Mislite li da je realno da opozicija povede građanski bunt protiv izbora i kako bi EU na to gledala?

Mislim da sprečavanje izbora nije dobra strategija. Cilj svake demokratske partije je osiguravanje demokratskih izbora. Ako opozicija sabotira izbore, ne mislim da će to biti obećavajući potez. Lako je mobilisati građane ako oni imaju osećaj da je njihov glas ukraden, kao što je bio slučaj u Belorusiji i lakše je tada dobiti podršku spolja. Sprečavanje izbora daće vlasti izgovor i argument da tvrdi da opozicija nije spremna da se suoči sa biračkim telom.

 Delite li optimizam opozicije da će na sledećim izborima doći konačni kraj SNS vlasti?

To je teško zamislivo. Najpre, SNS je i dalje najpopularnija partija a njena kontrola nad državom i društvom je povećana. Iako sam siguran da će sveprisustvo predsednika neke ljude odbijati a neke mobilisati da budu još aktivniji, ne postoji put ka tom cilju kojem opozicija teži.

Takođe, ne vidim koherentnu opoziciju koja može da ponudi alternativu. Koliko razumem, sada mnogi misle da umesto ujedinjene opozicije, treba primeniti crnogorsku strategiju odnosno da će efektnije biti ići u različitim blokovima. To bi omogućilo da nacionalna i konzervativna opozicija ima odvojenu kampanju od liberalne i proevropske. Međutim, ovoj je problematična logika. Ovakav pristup nije bio samo sada u Crnoj Gori, jer već 20 godina različiti opozicioni blokovi izlaze na izbore, a uspelo im je samo u avgustu 2020. jer je sporni zakon, koji se odnosio na crkvu, mobilisao dovoljno ljudi zasićenih ponašanjem vladajuće stranke.

Na kraju, postoji i problem u liderstvu opozicije.

Teško je biti opozicioni lider kada ste pod stalnim napadima tabloida i vladajuće partije. Ironično, intenzitet i apsurdnost napada na Đilasa može ga učiniti važnom figurom. Ali njegov problem je što on i dalje ostaje povezan sa vladavinom Demokratske stranke pre 2012, pa on i većina drugih nisu nova lica. Ovo je bio i problem opozicije Orbanu u Mađarskoj. Od opozicije zavisi hoće li iznedriti obećavajuće mlade lidere koji nisu opterećeni prošlošću i koji mogu da izađu iz senke ega pojedinih opozicionih lidera.

Ima li opozicija šansu na izborima u Beogradu ili na predsedničkim izborima?

Predsednički izbori su najteži. Vladavina SNS počiva na popularnosti jedne osobe. Zato bi pobeda nad Vučićem značila i poraz sistema, ali će biti teško. Mogu da zamislim da mnogi građani ne glasaju za SNS na lokalnom nivou i za Skupštinu, ali i dalje podržavaju Vučića za predsednika. U svakom slučaju, u svakoj kampanji posle 2012. Vučić je bio najvidljiviji kandidat, čak i kad se nije kandidovao.

Takođe, još ne vidim da opozicija ima kandidata koji bi pobedio Vučića. Verovatno će im trebati neki anti-Vučić, ne tako snažna politička ličnost, ali ličnost koja ujedinjuje. Problem političkog sistema u Srbiji je to što je još u vreme Tadića bilo zloupotreba ustavom određenih ovlašćenja predsednika i pravljenja od njega političke ličnosti, pre nego apolitične i one koja ujedinjuje. Oponiranje Vučiću na duge staze bi bilo da se ponudi drugačija verzija predsednika.

 Šta mislite da će se desiti u procesu rešavanja kosovskog problema tokom ove godine?

 Ne mislim da će biti velikog napretka. Predsednik Vučić nije pokazao interesovanje za napredak jer on može vrlo dobro da živi sa statusom kvo. Ako se ne pojača koordinisani pritisak iz SAD i EU da se krene ka rešenju, što uključuje i pripremu javnog mnenja u Srbiji na kompromis, smanjivanje govora mržnje ministara i tabloida, neće se puno toga dogoditi.

Ako se na Kosovu izabere Vlada sa jakom većinom iz Samoopredeljenja, to će značiti da će ono imati stabilnu i jaku vladu koja će imati jaku poziciju u pregovorima. To će biti dobra startna pozicija i Vučić više neće moći da krivi kosovsku stranu za manjak napretka.

S druge strane, manje je verovatno da će vlada na čelu sa Kurtijem postići neki dogovor sa Srbijom, što će takođe otežati postizanje sporazuma. Zato nisam optimista. U idealnom slučaju ovim pitanjem bi se strateški pozabavila EU i nova Bajdenova administracija, ali nisam siguran da u EU postoji privrženost da se zaista pozabavi ovim, a što uključuje i snažan pritisak na obe strane

Povezani članci

Fregzit ili jača EU –  Šta će doneti rezultati predsedničkih izbora u Francuskoj?

Marina Zec

[EWB intervju] Joksimović: Srbija jedna od najuspešnijih u korišćenju IPA programa

Nikola S. Ristić

[EWB Intervju] Kukan: Bez vladavine prava nema članstva u EU

Nikola S. Ristić