BRISEL – Srbija miruje poslednjih meseci, na šta ukazuje i Izveštaj Evropske komisije, a kako se od Srbije očekuje više, očekuje se više i od Evropske unije, rekao je specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, tokom predstavljanja Rezolucije o Srbiji u Spoljnopolitičkom odboru EP (AFET).
Bilčik je istakao kako ovaj dokuement ne bi trebalo da služi samo kao dokument za članove Evropskog parlamenta, već i da služi diskusiji sa partnerima u Srbiji.
On je dodao da je glavni posao na partnernima u Srbiji, jer se političke odluke o kretanju ka Evropskoj uniji, ili udaljavanju od nje, donose u Srbiji, Beogradu, gradovima i selima.
On je ocenio da je oporavak najvažniji zadatak pred EU za prevazilaženje pada izazvanog pandemijom.
“Oporavak bi trebalo da nas približi i to istinitom komunikacijom o tome kako je EU pružila pomoć Srbiji, o evropskim rešenjima za ovu krizu i otvaranju Evropu, kao i distribuciji vakcina”, rekao je specijalni izvestilac za Srbiju.
Prema njegovim rečima, nova srpska vlada ima većinski mandat i trebalo bi da bude jasno šta će raditi sa takvom nesumnjivom podrškom.
On je dodao da politička kriza još uvek nije okončana, te da izbori 2022. godine moraju osigurati poštene uslove za sve i moraju se održati u poboljšanom izbornom okviru, kako je OEBS/ODIHR sa pravom istakao.
“Vreme je za rad na preporukama. U tom kontekstu, spremni smo da što pre nastavimo međustranački dijalog u saradnji sa Skupštinom. Srpske demokratske institucije trebalo bi da koriste sve raspoložive alate za poboljšanje svog funkcionisanja i treba da posegnu za evropskom ili međunarodnom pomoći kako bi napredovale”, poručio je Bilčik.
Tokom predstavljanja Rezolucije o Srbiji u AFET-u, Bilčik je spomenuo i reformu Ustava Srbije, rekavši da su svi svesni koliko je teško načiniti njegovu promenu.
“Potrebna nam je što sveobuhvatnija promena sa ciljem pristupanja Srbije EU. Vladavina prava i poštovanje osnovnih sloboda takođe znače i napredak u unapređenju slobode medija i slobode izražavanja. Pratim pažljivo sve vesti iz medijskih organizacija u Srbiji i dalje smo zabrinuti zbog izveštavanja o nasilju i pretnjama novinarima”, kazao je Bilčik.
On je zaključio da bi Savet trebalo da bude spreman da otvori dodatna pregovaračka poglavlja sa Srbijom.
Izvestioci iz senke oštro o Srbiji
Klemen Grošelj, izvestilac iz senke za Srbiju u ime treće najveće grupe u Evropskom parlamentu “Obnovimo Evropu”, istakao je da je u Srbiji prisutan ograničen napredak, izuzev oblasti regionalne saradnje kao i parlament bez opozicije.
“Srbija ima ozbiljne probleme sa slobodom medija, vladavinom prava, izbornim procesom, na šta ukazuju izveštaji ODIHR/OEBS-a. U Srbiji je prisutno evidentno demokratsko nazadovanje o čemu govore izveštaji nezavisnih organizacija”, rekao je Grošelj.
Prema njegovim rečima u Srbiji nije zabeležen napredak na polju osnovnih prava i borbe protiv korupcije.
Grošelj je ukazao i na odnose Srbije sa Rusijom i Kinom, dodajući da Srbija produbljuje vojnu saradnju sa ove dve zemlje, dok kao svoj strateški cilj navodi članstvo u EU.
Viola fon Kramon Taubadel, izvestilac iz senke u ime Zelenih, istakla je da se posvećenost evropskim integracijama mora primeniti u samoj Srbiji.
“Većina nas u EP želimo da vidimo Srbiju kao demokratsku državu, koja napreduje na evropskom putu. Ali jedini mogući način za to je da vlast bude posvećena evropskim integracijama. Predsednik Vučić tu posvećenost iskazuje u posetama Briselu i Berlinu, ali to mora da primeni i u Srbiji”, rekla je Fon Kramon Taubadel.
Govoreći o međupartijskom dijalogu, posredovanom EP, Fon Kramon je istakla da će dijalog imati smisla ukoliko se definišu konkretni ciljevi koji će morati da budu implementirani.
“Vlada ne sme usvajati samo one mere koje neće smanjiti njihovu moć”, istakla je ona.
Ona je izjavila da se nada da će nova administracija u SAD zajedno sa EU raditi na dugoročnoj stabilnosti Srbije i regiona.
Socijaldemokrata Demetris Papadakis naveo je da postoji puno problema kada se govori o Srbiji, uprkos tome što Srbija ima dobre perspektive za članstvo u EU.
On je zaključio da postoje razlozi za brigu kada je u pitanju odnos sa Rusijom, vladavina prava, sloboda medija, ali i veliki skepticizam prema EU.