fbpx
European Western Balkans
Image default
Intervjui Izdvojeno

[EWB Intervju] Bilčik: Srbija treba da pokaže privrženost svom strateškom cilju članstva u EU

Nedavno objavljeni izveštaj Evropske komisije o Srbiji predstavlja najnegativniji izveštaj do sada kada je u pitanju ocena napretka, kao i prvo izveštaj u kome je konstatovano „nazadovanje“, naime u poglavlju 31 koje se odnosi na spoljnu politiku. Ova ocena dolazi nakon nekoliko meseci jasnih poruka od strane zvaničnika EU da Srbija treba da se pridruži sankcijama EU prema Rusiji, što je vlada Srbije odbijala da učini još od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. O izveštaju EK i stanju evropskih integracija Srbije razgovarali smo sa Vladimirom Bilčikom, izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju. Razgovor je vođen tokom think thank foruma o proširenju EU organizovanog u Pragu od strane EUROPEUM Instituta za evropske politike.

European Western Balkans: Stiče se utisak da je najnoviji izveštaj Evropske komisije o Srbiji najnegativniji do sada, bez napretka kada je u pitanju spremnost za članstvo u bilo kom od pregovaračkih poglavlja, kao i sa nazadovanjem u jednoj od pregovaračkih oblasti. Koju glavnu poruku za Srbiju pruža ovaj izveštaj načinom na koji je napisan i šta najviše ističe?

 Vladimir Bilčik: Imali smo veoma dobru diskusiju u Odboru za spoljne poslove (Evropskog parlamenta) sa komesarom. Mislim da se većina u Evropskom parlamentu i Evropska komisija slažu oko ovoga, kao i oko glavnih političkih poruka. Srbija je napravila strateški izbor, napravila ga je pre više godina i Evropska unija čeka da Srbija zaista deluje na osnovu tog izbora, a izbor je da bude deo evropske porodice, da bude deo EU, i da radi na pristupanju.

Želimo da Srbija bude uključena u ovaj proces sa nama i tražimo od Srbije da napravi jasan izbor, posebno u trenutnom kontekstu koji se politički, geopolitički i bezbednosno toliko promenio u Evropi. Brutalni napad Rusije na Ukrajinu se nastavlja i Srbija se ističe kao jedina zemlja koja se nije uskladila sa sankcijama EU, ali i jedina zemlja čija se spoljnopolitička usklađenost nalazi veoma nisko, na čak 45%.

Rekavši ovo, naravno, proširenje nije jedino pitanje i takođe je bilo jasno da u drugim oblastima postoji prostor za napredak. Na primer, ohrabrujuće je, posle izbora 2022. u odnosu na izbore 2020, da Srbija ima parlament koji je više pluralističan. Opozicija čini aktivan deo Skupštine, takođe, znam i da se dosta radi na reformi pravosuđa na institucijalnom nivou, na primer, na nivou Ministarstva pravde, ali ništa od toga se neće ostvariti bez vlade koja ima jasan skup prioriteta.

Druga poruka, pored usklađivanja, je ozbiljnost kada je u pitanju formiranje vlade. Veoma mali broj ljudi u institucijama EU razume i veoma je teško objasniti mojim kolegama zašto u oktobru Srbija još uvek nema formiranu vladu nakon prilično jasnog rezultata na izborima u aprilu. Svaka nedelja bez vlade je izgubljena kada je u pitanju rad na važnim reformama. Dakle, glavna poruka jeste da mi trenutno čekamo formiranje vlade, Srbija je na potezu. Ovo ni na koji način nije pritisak koji mi vršimo na Srbiju, mislim da se Srbija sama stavila u ovu poziciju propuštajući blagovremeno donošenje odluka o ključnim pitanjima.

EWB: Evropska komisija je do sada bila „stidljiva“ da oceni bilo šta što se dešava u Srbiji kao „nazadovanje“. Ovo je zapravo prvi put da u izveštaju Evropske komisije vidimo ovaj izraz. Da li je ovo jasan dokaz da je Poglavlje 31 i usklađivanje sa sankcijama EU Rusiji sada glavno pitanje od kojeg će, u suštini, zavisiti pristupanje Srbije Evropskoj uniji?

VB: Pristupanje se odnosi na čitav niz pitanja. Trenutno je kontekst takav da je pitanje usklađivanja postalo izuzetno politički istaknuto. To ne znači da su pitanja vladavine prava, demokratije, slobode medija, borbe protiv korupcije, borbe za čistiju životnu sredinu manje važna. Podjednako su važna.

Srbija mora da napreduje po svim ovim pitanjima, ali trenutno Srbija ne napreduje ni po jednom pitanju, jer nema vladu koja bi imala jasan set prioriteta i opredeljenja za fundamentalnije reforme. Istovremeno smo u situaciji da Srbija jasno nastavlja da ima drugačiji stav kada je u pitanju spoljna politika.

Imamo rat u Evropi. U ovom kontekstu, mi želimo da Srbija radi sa nama, da nam bude partner, kada je u pitanju ruska invazija Ukrajine. I spremni smo da radimo sa Srbijom na nekim ključnim problemima koji utiču na vašu državu, kao što je energetska zavisnost Srbije od Rusije. Ali Rusija je postala potpuno nepouzdan partner za Evropu po svim pitanjima, uključujući i energetiku.

Svi se nadamo da Srbija na isti način sagledava realnost. Rusija gubi ovaj rat i nadam se da će Srbija i građani Srbije izabrati da budu deo pobedničke koalicije. To je izbor koji se mora napraviti i baš zato je to važno političko pitanje. Dakle, da, mislim da je pitanje osnovnog usklađivanja sa principima i vrednostima EU, ali i pozicije prema ratu svakako važan uslov kada govorimo o fundamentalnom napretku u pristupnim pregovorima.

Ali još mnogo toga može i treba da se uradi. Srbija je otvorila nekoliko poglavlja, otvoren je novi klaster o životnoj sredini i energiji, ali mi i dalje čekamo da napredujete. I opet je lopta u rukama Srbije. Kakav je plan Srbije da se prilagodi novoj realnosti kada je u pitanju energetska kriza? EU je spremna da pomogne. Ali takođe treba da razumemo šta je plan Srbije, jer je trenutni status quo neodrživ. Mislim da je važno da ljudi shvate da smo u situaciji u kojoj aktuelni događaji definišu Evropsku uniju. Rekao bih da neke od ovih promena kojima smo svedoci u ovom trenutku mogu biti jednako dalekosežne kao one iz 1990-ih u Evropi. I samo se nadam da Srbija može da napravi pravi izbor da ne bude zaglavljena u prošlosti već da bude deo evropske budućnosti.

EWB: Još od početka rata smo slušali o potrebi da se Srbija uskladi sa spoljnom politikom EU i stoga je sav fokus različitih zvaničnika EU stavljen na ovo pitanje. Sada se ovo pominje i u izveštaju. Da li mislite da postoji opasnost da fokus na ovo pitanje zaseni sve druge oblasti, koje su, kako ste rekli, podjednako važne za pristupanje Srbije EU? U suštini više niko ne govori o vladavini prava, o stanju demokratije i sveukupnom stanju reformi. Postoji li opasnost da sve druge oblasti u osnovi budu ignorisane od strane institucija EU i Vlade Srbije?

VB: Izveštaj Komisije pokrio je sve oblasti i veoma je sveobuhvatan. Počeću da radim na svom izveštaju u Evropskom parlamentu uskoro. Biće podjednako sveobuhvatan. Razmotriću sve oblasti kao što su vladavina prava, pitanje korupcije, sloboda medija i stanje životne sredine i stanje ekonomije. Uvek sam to radio i ni sada neće biti drugačije.

Ali politički, a posebno za države članice u Evropskom savetu, pitanje “da li sarađujete sa nama” je u ovom trenutku odlučujuće. Smatram da treba da bude jasno da je Srbija uključena, da iskreno radi na svojoj posvećenosti da pristupi Evropskoj uniji i da je spremna da donese teške izbore. Ulazak u EU podrazumeva teške izbore, oduvek je bilo tako. Mnoge zemlje u centralnoj Evropi morale su da donesu te teške izbore, uključujući i moju. Države članice se posebno pitaju da li je Srbija sposobna da donosi teške odluke zato što je ulazak u Evropsku uniju takođe pitanje poverenja. Da li verujemo jedni drugima dovoljno da sedimo za istim stolom i donosimo zajedničke odluke? Da li gledamo svet istim očima? Da li razumemo ko su nam prijatelji, a ko neprijatelji? Rat se vratio u Evropu i ovaj rat je veliki test na kojoj poziciji se nalazimo. Svaka država članica EU se do sada usaglasila sa sankcijama.

Možda postoje neki izuzeci po određenim pitanjima i mi smo pregovarali o tome uzimajući u obzir energetsku zavisnost. Mislim da je to deo funkcionisanja Unije. Ali smatram da bi razgovor sa Srbijom o tome kako da se reši, na primer, energetske zavisnosti od Rusije, bio mnogo lakši kada bismo jasno videli da je Srbija spremna da sarađuje sa nama i da je odlučno posveća članstvu. Takođe, ove teške odluke uključuju i uvođenje sankcija Rusiji.

EWB: Vlada Srbije često govori da osuđuje rusku agresiju kada je reč o glasanju u UN i da se, u suštini, tako Srbija zvanično odnosi prema sukobu, ističući da jedino što Srbija zapravo ne podržava su sankcije. Kako sagledavate ovo, da li su sankcije jedino merilo ili najvažnije merilo kako bi Srbija dokazala svoju privrženost vrednostima i perspektivi rata koju ima EU?

VB: To je veoma dobro pitanje i reći ću vam ne samo kako ja to vidim, već i kakvo je raspoloženje u institucijama EU, uključujući i države članice, jer kao izvestilac moram da radim sa realnošću Evropske unije. Veoma cenim što se Srbija uskladila sa svim rezolucijama UN, uključujući i poslednju rezoluciju o osudi ruske nelegalne aneksije novih teritorija u Ukrajini. To je izuzetno dobrodošlo i dobro zapaženo. Izveštaj Evropskog parlamenta odražava političke pozicije unutar Evropskog parlamenta, ali i širom država članica, baš zato što članovi parlamenta dolaze iz različitih država članica.

Ali osećaj je da se doslednost glasanja u Ujedinjenim nacijama ne smatra kao dovoljna. Nije dovoljna. Moramo da vidimo da se stopa poravnanja zajedničke spoljne politike, uključujući sankcije, postepeno kreće naviše. Pomalo kao da su evropske integracije postale jo-jo za vlasti u Srbiji: ponekad napreduje, ponekad nazaduje. I to možete videti veoma jasno sa spoljnom politikom. Bila je usaglašena iznad 60% na kraju prošle godine, a trenutno je pala na oko 45%. Dakle, kakav je trend? Nema jasnog trenda ka poboljšanju usklađenosti iz godine u godinu, u najboljem slučaju je sasvim suprotno. Moramo da vidimo pozitivne trendove.

Srbija je u procesu pristupanja EU već 8 godina i malo šta se menja u vezi spoljnopolitičkog usklađenja, i zato se pitamo: šta je strateški izbor Srbije? Da li zaista radite sa nama? Shodno tome, jedan broj država članica postavlja pitanje o sankcijama i kaže „u redu, pa, vi se slažete sa političkim stavovima UN, ali u isto vreme imate poziciju gde se ne slažete sa sankcijama, a to može predstaviti unošenje dodatnih bezbednosnih pretnji u naše susedstvo”. Baš zato što je Srbija naš sused u Evropskoj uniji. Ona je jedan od ključnih suseda EU na Balkanu. I ovo je trenutna rasprava koja se vodi i raspoloženje koje prevladava u Evropskoj uniji.

Nadam se da Srbija može da sagleda i razmisli o stavovima svih 27 država članica EU. Postoji 27 država članica i da biste se pridružili tom klubu morate zaista raditi sa svakom od njih i sagledati sliku malo šire. Znam da ima mnogo domaćih problema vezanih za strateške odluke koje Srbija donosi, koje su takođe vezane za tragedije 1990-ih i pitanje Kosova, često osećam da je javna debata u Srbiji toliko zasenjena istorijom da se o budućnosti malo govori. Ponovo sam video ove nedelje u vestima da je Beograd najzagađenija prestonica na svetu, a tek je oktobar. Ljudi počinju da pale razne stvari u svojim kućama da bi ih zagrejali. Kako će to izgledati u novembru i decembru, ko će dati rešenje i pomoći Srbiji u tome da svake jeseni i svake zime sve manje Beograđana prerano umre zbog zdravstvenih problema vezanih za užasan vazduh? To nije Rusija, nije ni Kina, to je EU. U vreme rata želimo da vidimo da je Srbija zaista ozbiljna u svom odabiru Evropske unije. EU je tu i spremna. EU možda nije savršena, ali je najveći i najtransparentniji investitor u vašoj zemlji, najveći trgovinski partner Srbije. A strateški, Srbija je okružena EU, neće se skloniti sa Zapadnog Balkana. Mora da živi sa realnošću Zapadnog Balkana i evropskog regiona. Mislim da je najbolja moguća realnost za Srbiju na Zapadnom Balkanu evropska realnost.

EWB: Govoreći o pitanju demokratije u izveštaju Evropske komisije, izveštaj opisuje izborni proces kao nepravedan, konstatuje pritiske na birače, neravnotežu u prisustvu u medijima, zloupotrebu resursa. Šta ovi nalazi govore o rezultatima međupartijskog dijaloga, u kojem ste bili jedan od posrednika? Možemo li da vidimo neka poboljšanja koja se dešavaju kao rezultat dijaloga i šta bi se moglo učiniti u budućnosti? Kakva je budućnost dijaloga?

VB: Demokratiju u Srbiji mogu unaprediti samo ljudi u Srbiji. Ono što EU može da uradi jeste da pomogne u usmeravanju ka tim poboljšanjima, na primer da pruži pomoć u posredovanju u dijalogu između različitih političkih aktera. To je ono što smo radili kroz međupartijski dijalog. Srbijom neće, niti će se njome upravljati iz Brisela. Srbijom će se upravljati iz Beograda, iz Novog Sada, iz Niša, iz svih manjih gradova i mesta širom Srbije, a zadatak je onih ljudi na vlasti da se postaraju da se kvalitet javnog života, uključujući i demokratiju, unapredi.

Mislim da je međupartijski dijalog bio uspešan. Tu smo angažovani sa Narodnom skupštinom već tri godine. Verujem da smo svojim radom dali doprinos tome da su izbori 2022. godine održani uz učešće opozicije, da se trenutno opozicija vratila i održava svoj položaj u Narodnoj skupštini Srbije. Apsolutno sam uveren da, zahvaljujući međupartijskom dijalogu posredovanom od strane Evropskog parlamenta u julu, su političari sa čitavog političkog spektra – od vladajuće većine do opozicije – došli i seli za isti sto u Palati Srbije. Mi kao posrednici smo doprineli dijalogu i unapređenju kulture međusobnog razumevanja i slušanja, što se odrazilo reprezentativnijom Narodnom skupštinom. Dijalog posredovan od strane EP bio je uspešan doprinos, posebno u ovoj kriznoj situaciji sa prethodnim bojkotom parlamenta.

Upravo smo u septembru imali stručnu misiju u Beogradu sa mojim novim ko-fasilitatorom Matjažem Nemecom iz S&D grupe i razgovarali smo sa svim relevantnim političkim grupama u Narodnoj skupštini osim sa radikalima. Svi su zainteresovani da nastave sa međupartijskim dijalogom. Svi partneri su cenili naš angažman i žele da se vratimo kako bismo im pomogli da poboljšaju kvalitet parlamentarnih procesa. Trenutno razgovaramo o tome kako postaviti i uokviriti dnevni red. Ovo više neće biti situacija upravljanja krizom, zapravo će preći u drugu fazu: unapređenje funkcionisanja Skupštine Srbije kako bi se uvele pozitivne promene pre sledećih izbora.

Napredak demokratije u Srbiji je u rukama izabranih političara, građana koji izlaze na izbore i pravilnom funkcionisanju svih javnih institucija. I zato je kretanje ka slobodi medija ključno. Trenutno stanje nije dobro. Evropska komisija, u svom najnovijem izveštaju ističe da Srbija treba nastaviti sa reformom pravosudnog sistema. Mora postojati osećaj da pravda nije samo za nekolicinu, već za sve. Ovo je dugotrajan proces. Borba protiv korupcije je još jedno važno pitanje. Bio sam prilično nesrećan i nezadovoljan, baš kao i mnoge moje kolege u Evropskom parlamentu,  dešavanjima uoči Evroprajda, uključujući slučajeve napada uperenih prema nevladinim organizacijama i novinarima. Super je što je na kraju održan Evroprajd, ali po koju cenu? Ovo su osnovna pitanja kojima se političari moraju baviti. Sada će se međupartijski dijalog fokusirati samo na delić toga zato što moramo jasno da se usredsredimo na dnevni red za narednih 12 do 18 meseci. To je ono o čemu trenutno razgovaramo. Suvišno je pomenuti da postoji i mnogo drugih instrumenata koje Srbija može i treba da koristi kako bi unapredila stanje svoje demokratije.

Foto: EWB

EWB: Od zvaničnika EU često možemo čuti da EU nema prave instrumente da podstakne demokratske reforme u Srbiji. Sada možemo videti, na primer, kada je reč o sankcijama protiv Rusije, da su zvaničnici EU veoma glasni po tom pitanju. Vidimo jasne poruke da Srbija treba da se uskladi sa vrednostima EU kada je reč o spoljnoj politici. Zašto ne vidimo istu vrstu poruka da Srbija treba da se uskladi sa vrednostima EU u pogledu demokratije i istu vrstu političkog pritiska prema ovom pitanju?

VB: Mislim da su svi aktuelni problemi pomenuti u izveštaju. Neki od ovih problema su bili istaknuti i od strane Evropskog parlamenta takođe – bili smo sasvim jasni po pitanju problema kada je reč o stanju demokratije. Tražimo od Srbije da donese odluku u ključnom i odlučujućem trenutku u istoriji Evrope, u vreme kada Rusija napada drugu suverenu državu, Ukrajinu, koja je takođe kandidat za pristupanje EU. To je napad na proširenje. Indirektno, Rusija napada sve ostale države kandidate. To se događa, i nadalje, ja ovo vidim kao napad na Srbiju, koja je takođe zemlja kandidat za pristupanje EU. Ovo je nešto što treba dobro istaknuti i razumeti u celom regionu.

Želim da uverim sve da ne bežimo od diskusije ili rešenja svih drugih problema. Kada ili ako se Srbija uskladi sa sankcijama EU, to nije kraj priče, već početak. Želimo da Srbija bude deo istog razgovora koji sa EU trenutno vode sve druge zemlje kandidati iz regiona. Stav Srbije o sankcijama je izolovan u odnosu na ostatak regiona.  Želim da Srbija bude deo zajedničke, makar i početne pozicije. Bitna diskusija o vladavini prava, o kvalitetu medija, o tome kako se boriti protiv korupcije i kako poboljšati životnu sredinu i ekonomiju će se nastaviti baš zato što su sve ove teme deo procesa pristupanja EU.

EWB: Kada je reč o sankcijama, da li bi bilo dovoljno da Srbija uvede sankcije Rusiji ako se to desi u okolnostima u kojima Vlada Srbije nastavlja sa svojom antievropskom retorikom i u suštini objašnjava da će sankcije uvesti samo pod dovoljnim pritiskom Unije i u slučaju kada je ekonomski opstanak Srbije ugrožen? Da li su i ovi narativi o ratu deo paketa ili je samo uvođenje sankcija pod pritiskom dovoljno?

VB: Niko ne pritiska Srbiju.

EWB: Pritisak u smislu jasne poruke da će biti posledica u pogledu pristupanja EU ako se to ne uradi, a Vlada Srbije to tumači kao pritisak.

VB: Čuo sam za ovakvo tumačenje, ali se ne slažem da je ovo pritisak. Srbija je napravila svoj strateški izbor pre više godina i to je odluka da aplicira za članstvo u EU. Srbija stavlja sama sebe pod pritisak, Srbiju niko ne pritiska. Srbija se stavlja pod pritisak jer je Srbija napravila izbor i sada se očekuje da se uskladi s tim izborom kako bi napredovala u procesu pristupanja EU. Očekivao bih da svaka vlada, koja kaže da želi u EU, ima proevropsku retoriku.

EWB: Dakle, u suštini, vi verujete da same sankcije treba da budu praćene drugačijim narativom, jasnom posvećenošću vrednostima koje stoje iza sankcija?

VB: Mislim da sada razgovaramo o osnovama za koje smo svi mi u EU mislili da su odavno jasne, a Srbija, pretpostavljam, mora zaista da obnovi svoju posvećenost osnovnom strateškom izboru koji je napravila pre mnogo godina. To je ono što očekujemo.

EWB: Videli smo da je podrška građana Srbije pristupanju EU značajno opala u poslednjih nekoliko meseci od ruske invazije na Ukrajinu, a sada je protivljenje članstvu negde oko 50% ili iznad 50%. Da li bi ovo trebalo da bude zabrinjavajući signal za Evropsku uniju i njene institucije? Šta ovo govori o političkoj volji Vlade Srbije za članstvo u EU?

VB: Mislim da bi to trebalo da bude pre svega znak upozorenja za vlast u Srbiji. Ako neka vlada u Srbiji kaže da želi u EU, a podrška članstvu u javnom mnjenju je toliko niska, onda bih očekivao da vlada aktivno radi i angažuje se da javnosti objasni zašto je ulazak u EU dobra stvar.

EWB: Ali vidimo da vladini zvaničnici u suštini promovišu narative koji zapravo objašnjavaju ono što se trenutno dešava kao nezasluženi pritisak na Srbiju, prikazujući EU u veoma negativnom svetlu, tako da velikim delom doprinose ovom padu.

 VB: Očekivao bih da svaka vlada koja je ozbiljna po pitanju članstva u EU zaista radi na javnoj komunikaciji, koja jasno objašnjava prednosti pristupanja EU.

Povezani članci

Kome (ne) treba REKOM?

EWB

Džihić: BiH mora da bude podignuta u vrh agende EU

EWB

Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji, prihvaćen i amandman o Savamali

EWB