Bjornstad: Usklađivanje politike sa EU dovodi investitore

Arne Sanes Bjornstad; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BEOGRAD – Sve više norveških kompanija je zaintresovano da ulaže Srbiju, ali da bi to interesovanje bilo veće Srbija bi trebalo da ispuni kriterijume u vezi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, poručuje norveški ambasador u Beogradu Arne Sanes Bjornstad.

Bjornstad je dodao da je sve veći broj norveških kompanija zainteresovan da ulaže u Srbiju, ali da se mnoge još nisu odlučile na taj korak jer Srbija još nije članica Unije.

Kao primer naveo je kompanije koje se bave inženjeringom koje, kako je rekao, ne mogu da obavljaju određene aktivnosti u zemljama koje nisu članice EU ili NATO zbog različito regulisanih patentnih prava i pitanja sajber bezbednosti.

„Da bi privukla što više kompanija, Srbija će morati da primeni određene kriterijume koji su povezani sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, poručio je Bjornstad.

On je ranije za Tanjug istakao da Srbija treba da donosi svoje odluke i sedi na „svojoj stolici“, da je moguće imati dobre odnose i sa Zapadom i sa Rusijom, ali i da Srbija, ako želi da se pridruži EU, mora da prihvati njena pravila.

„Srbija mora da donosi svoje odluke i smatram da je sasvim moguće biti član EU, ili NATO, i imati dobre odnose sa Rusijom“, rekao je norveški ambasador.

On je napomenuo da Norveska, koja je članica NATO, ima prilično značajnu saradnju sa Rusijom, kao susednom zemljom.

S druge strane, dodao je, ako Srbija želi da se pridruži EU, mora da prihvati njena pravila.

Ambasador je primetio i da je naša zemlja, ukoliko se pogleda ko su njeni trgovinski partneri i donatori, već prilično integrisana u Zapad.

„Norveška je, na primer, mnogo veći donator i investitor u Srbiji od Rusije, koja je mnogo veća zemlja“, primetio je on.

Bjornstad, koji je kao ambasador zadužen i za Crnu Goru i Makedoniju, ukazao je na povećanje investicija Norveške u Crnu Goru, nakon što je ta zemlja postala članica NATO.

„To nije direktno povezano sa NATO, to je povezano sa činjenicom da se investitori osećaju sigurnije. Kada je reč o Srbiji, ne morate da se pridružite NATO, ali je sve povezano sa sajber bezbednošću. To je pitanje poverenja, koliko je bezbedna investicija i koliko brzo Srbija može da se pridruži Uniji. Tako da je to pitanje spoljne politike, ali i ekonomije“, istakao je Bjornstad.

Iako njegova zemlja nije članica EU što, kako kaže, sebi može da priušti, ambasador je kao najbolji argument za članstvo u EU ili NATO naveo da je to zapravo „jeftinije rešenje“ i da se time može ostvariti ekonomski profit.

Govoreći o nordijskom modelu kao modelu za saradnju u regionu, Bjornstad je istakao da je nordijska saradnja počela primenom praktičnih mera kako bi se unapredila mobilnost, kao i da je za uspeh te saradnje zaslužno usklađivanje zakonodavstva nordijskih zemlja.

„Prvi uspešan deo nordijske saradnje bio je da se usklade zakoni, naročito vezani za trgovinu, jer ako imate iste zakone u različitim zemljama, kao što su zemlje Zapadnog Balkana imale zbog Jugoslavije, to olakšava trgovinu“, rekao je Bjornstad.

On je dodao da je za zemlje Zapadnog Balkana to naročito važno zbog intergacije u EU i poručio da Norveška podržava regionalnu saradnju na Balkanu.