fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Blaži jezik Evropske komisije posledica želje da se “otkoči” proces proširenja?

Aleksandar Vučić i Oliver Varhelji; Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

U novom godišnjem izveštaju, Evropska komisija zabeležila je da je u poslednjih godinu dana Srbija u većini oblasti postigla ograničeni napredak. Ekonomske mere tokom pandemije ali i upravljanje migranstkim tokovima posebno su pohvaljeni. I u ovom izveštaju, kao i u prethodnom, najozbiljnije primedbe date su na ključne oblasti za dalji nastavak procesa evropskih integracija –  borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala, slobodu izražavanja i medija, procesuiranje ratnih zločina.

Međutim, na dan objavljivanja izveštaja, građani Srbije mogli su da čuju od premijerke Ane Brnabić da je sve u redu, te da je ovo daleko najbolji izveštaj u poslednjih nekoliko godina,

„Postoje još neke stvari oko kojih moramo da razmišljamo drugačije i ne vidimo isto i oko kojih smo imali neke mnogo konkretnije rezultate nego što su prikazani u samom izveštaj. U nekim aspektima sam očekivala povoljniji izveštaj, ali kako god bilo, izuzetno smo zadovoljni što je ovim izveštajem konstatovan napredak u svim oblastima“, izjavila je predsednica Vlade Srbije.

Međutim, kao što je naš portal već pisao, ako se pogledaju ocene pripremljenosti Srbija za članstvo u 33 pregovaračka poglavlja, koji su od prošle godine grupisani u šest klastera, ni u jednom poglavlju nivo pripremljenosti Srbije nije dobio višu ocenu nego prethodne godine.

Tako Srbija i 2021. godine ima „izvestan nivo pripremljenosti“ u pet poglavlja, „umerenu pripremljenost“ u najvećem broju poglavlja – njih 22; dok „dobar nivo pripremljenosti ima šestu poglavlja.

Pročitaj još: Izveštaj Evropske komisije: Ni u jednom poglavlju Srbija nije spremnija, manji napredak nego ranijih godina

Da je izveštaj ipak umereno optimističan smatra šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre. On je gostujući na televiji N1 izjavio da Evropska komisija konstatuje ograničeni napredak u mnogim oblastima, dodajući da Srbija ima još dosta posla na svom reformskom putu ka EU.

„Izveštaj naglašava šta sve treba da se uradi, posebno u oblasti vladavine prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija. Ima još dosta posla, ali izveštaj konstatuje obnovljenu posvećenost reformama u Srbiji u raznim poglavljima, jedna od tih stvari jeste jačanje nezavisnosti sudstva kroz ustavne reforme. Imali smo rasprave, zatim je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje 15. oktobra. Srbija radi i na izbornim reformama, i takođe čitam niz mera koje su definisane u međustranačkom dijalogu. Vidimo da se radi i na temu korupcije sa GREKO-om, a usklađuje se i zakonodavstvo sa zakonodavstvo Evropske unije“, izjavio je Žiofre u intervjuu na N1.

Pročitaj još: Šta su ključni nalazi izveštaja Evropske komisije o Srbiji?

Igor Bandović, izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) za EWB kaže da je izveštaj Evropske komisije o Srbiji jedino blag u jeziku kojim saopštava stanje stvari u procesu evropskih integracija.

„Ne bih mogao ovaj izveštaj okarakterišem kao povoljan, jer on u detalje opisuje i objašnjava šta su sve ograničeni ili vrlo slabi dometi rada Vlade Srbije na ovom putu. Možda je izbor jezika pre svega u sažetku napisan kao blag, da bi saopštio neprijatne istine u njegovoj razradi i u detaljima, kako kaže izreka – đavo je u detaljima“, ocenio je Bandović.

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), za European Western Balkans ocenjuje da se izveštaj EK može oceniti kao sumoran, ali bez mnogobrojnih oštrica koje su karakterisale prošlogodišnji izveštaj, dodajući da se ovim izveštajem ipak otvara mogućnost da proces proširenja izađe iz stanja letargije u kom je bio do sada.

„Ekonomija i regionalna saradnja su, uobičajeno, dobile solidnu ocenu. Srbija je pripremila pregovaračke pozicije za tri još neotvorena od ukupno osam poglavlja u Klasteru 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast, i za sva četiri poglavlja u Klasteru 4 – Zelena agenda i održiva povezanost. To svakako nije bilo mali posao. Na stolu je dodatnih sedam poglavlja, koja, ukoliko se otvore, u jednom mahu dižu nivo pristupnih aktivnosti sa 18 na 25 poglavlja. To bi zaista bio veliki skok za Srbiju, a Evropska komisija nije mogla da se založi za otvaranje ovoliko poglavlja i istovremeno oštro oceni sporost, brojna zaostajanja i nazadovanja u oblastima kao što su vladavina prava, funkcionisanje institucije, sloboda medija, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Zato je ukupna slika sumorna“, objašnjava Minić.

Klima za proširenje “za nijansu” pozitivnija u EU

Za srpske zvaničnike, ali i većinu medija, po objavljivanju izveštaja EK jedna od glavnih vesti bila je preporuka Komisije da se sa Srbijom otvore dva nova klastera. Odluku o tome doneće države članice EU, a prva prilika za to biće u decembru ove godine.

Na pitanje, da li će ovakav izveštaj Evropske komisije biti dovoljan za pozitivan odgovor država članica, direktor BCBP-a smatra da izveštaj neće biti jedino merilo prema kome će se 27 država članica EU odrediti.

„Mislim da izveštaj nije sam po sebi dovoljan za pozitivnu odluku, ali on nije jedino merilo koje procenjuju države članice kada odlučuju o otvaranju novih klastera. Trenutno stanje politike proširenja koje se ne tiče samo Srbije nego i celog Zapadnog Balkana se uzima u obzir kao i to da li će odluka imati pozitivno dejstvo na reforme. Čini mi se da je posle samita na Brdu kod Kranja, a i posete visokih funkcionera Evropske unije regionu, trenutna klima za proširenje za nijansu pozitivnija nego što je bila u prethodnom periodu. To može da se odrazi i na pozitivnu odluku na otvaranje klastera za Srbiju“, ukazuje Bandović.

Jelica Minić podseća da je na Bledskom strateškom forumu početkom septembra, a potom i na Samitu EU – Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja 6. oktobra, bilo jasno da je, kako kaže, razmena argumenata između pristalica i protivnika proširenja već bila obavljena, te da je teškom mukom proširenje ponovo postalo tema.

“Poseta visokog predstavnika za evropske spoljne poslove gospodina Borelja Vašingrtonu i velike kadrovske promene među američkim diplomatskim predstavnicima na Zapadnom Balkanu govore sami za sebe. U najavi “velikog spremanja” mora biti i ponuđenih ubedljivih prednosti, a to bi ponovno aktiviranje proširenja svakako bilo”, kaže Minić.

Ona ocenjuje da bi otvaranje dva važna klastera sigurno bio veliki dobitak u vreme kada se predizborna kampanja naveliko odvija.

Igor Bandović smatra da potencijalna odluka država članica o otvaranju novih klastera neće imati suštinski značaj za najvažnije reformske procese u procesu evropskih integracije, a to su vladavina prava i dalja demokratizacija zemlje.

“Na žalost, način na koji su predstavnici vlasti dočekali izveštaj Evropske komisije govori da ga neće ozbiljno razmotriti, shvatiti i unaprediti obe oblasti u kojima je on najkritičniji. Shvatiće ga više kao poruku: samo nastavite tako, nego kao poruku: morate još mnogo više da se trudite, što mislim da jeste poenta ovogodišnjeg izveštaja”, zaključio je Bandović.

Povezani članci

[VIDEO] Majstorović i Todorović Štiplija o Rezoluciji Evropskog parlamenta

EWB

Šta za Srbiju znači prihvatanje nove metodologije?

Srđan Majstorović

Vejvoda: Srbija živi od Evropske unije

EWB