Bledski forum: Pristupni proces treba da bude predvidljiviji

Bledski strateški forum; Foto: Tanjug / Dimitrije Goll

BLED – Pristupni proces treba da bude predvidiviji i jasniji, zatražili su danas na Bledu ministri spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana.

Na panelu o proširenju EU na Zapadni Balkan, šefovi diplomatija ukazali su da proces često predugo traje, te navode da ako nije predvidiv može da se izgubi podstrek za reforme, a kao negativan primer lošeg pristupa EU navedena je Makedonija.

Ministar spoljnih poslova Albanije Ditmir Bušati rekao je da EU ima transformativni uticaj na region i zemlje.

“Danas vidimo da je mnogo mirnija atmosfera nego je bila pre 10, 15 godina i to je zahvaljujući evropskoj perspektivi, ali i saradnji SAD i EU, i uloge ta dva strateška partnera u regionu”, objasnio je on.

Bušati je kazao da je Albanija sprovela masivnu pravosudnu reformu, i sve je vođeno pod kišobranom pristupnog procesa, te da ne bi bilo moguće albanskim vlastima da to učine sami, i da nema evropske perspektive.

Kazao je da je zabrinut zbog nepredvidivosti procesa, te kazao da on mora biti predvidiviji.

“Kao i studenti, ako imate datum dobro se pripremate za njega. Potpisali smo SSP 2006. I tada, kada su me pitali kada Albanija može postati članica, rekao sam za 10 godina, a sada 11 godina posle toga, ponovo bih dao isti odgovor”, kazao je Bušati.

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Igor Crnadak potvrdio je da je EU za njegovu zemlju imala transformativni efekat, i ukazao da su ogromna očekivanja od evropske perspektive i budućnosti.

Rekao je da su regionu potrebne precizne i konkretne poruke od evropskih partnera, veća predvidljivost procesa.

“Kada govorimo o tome to ne znači da želimo da nam je cilj da izbegavamo ispunjavanje naših obaveza”, poručio je on.

Kada je reč o BiH Crnadak je ukazao da je problem što su institucije slabe, te prevladava nepoverenje, a usled toga mladi, iako imaju dobar posao, napuštaju zemlju.

“Trebalo bi EU da posveti veću pažnju da nam pomogne u izgradnji snažnih, nezavisnih institucija. To bi brže vratilo poverenje u institucije I donelo neku vrstu pozitivne perspektive. Bilo bi dobro ako bi dobili neku vrstu jasnog stava od EU, vezano za obaveze svake zemlje po sistemu ”ako bude toga, u to vreme ćete dobiti to””, naglasio je on.

Šef crnogorske diplomatije Srđan Darmanović istakao je da Crna Gora veruje u EU, kao i u to da treba da postane članica, pa zato vredno radi na tome.

“Verujemo da EU trebamo mi koliko ona nama treba, jer je ovaj region treba dodatne izvore stabilnosti, kako za ekonomski, tako i demokratski razvoj, a to je EU”, naglasio je on.

Istovremeno je istakao da zemlje regiona ne žele da Berlinski proces bude neka zamena za proces proširenja EU.

“Ne želimo da se preko Berlinskog procesa radi na stvaranju nekakve inicijative za saradnju na Balkanu, koja bi trebalo da postane neka čekaonica, da nam se kaže da imamo svoju uniju, da treba da je razvijamo, pa da ćemo kada dođe vreme biti primljeni u evropsku porodicu. Želimo ”regata princip”, da svaka zemlja bude evaluirana na osnovu svojih uspeha. Verujemo da će uspeh svake zemlje biti uspeh celog regiona”, objasnio je Darmanović.

Zbog toga, kako smatra, EU mora da pokaže regionu da je proširenje ozbiljan proces, a ne samo neka reč.

“Mi moramo da uradimo naš posao, ali i EU mora da pokaže da je potpuno privržena širenju, da je to najbolji odgovor u debati o budućnosti Unije. EU neće biti potpuna bez apsorpcije Balkana”, poručio je Darmanović.

Zamenik ministra kosovskog ministra inostranih poslova Valon Murtezaj rekao je da Kosovo deli vrednosti EU i evropske porodice, te da je evropski proces veći podstrek od prepreka koje su na tom putu.

Proces, kako je dodao, međutim, dugo traje, posebno imajući u vizu globalne izazove sa kojima smo suočeni.

Ministar inostranih poslova Makedonije Nikola Dimitrov podvukao je da je njegova zemlja primer kako ne treba da se sprovodi proces širenja.

“Na Makedoniji moguće je naučiti lekciju šta ne treba raditi prema zapadnom Balkan. Potpisali smo SSP 2001., postali kandidat pre 12 godina, i svi uspesi su od tada ignorisani zbog političkog problema sa jednom članicom EU. Zatim je došlo do obustavljanja reformi i eskalaciji, tokom koje su ljudi upali u skupštinu. To je šta može da se desi jednoj zemlji kada nema perspektive”, objasnio je on.

Dimitrov je kazao da je Makedonija i primer šta se dešava kada se “smekša” izveštaj o napretku, kada nema dovoljno iskrenosti u evaluaciji stanja, kao i kada jedna zemlja obustavi reforme.

“Makedonija je bila uvek na pravoj strani istorije, a u poslednje tri godine uspeli smo da napravimo haos. Zato apelujem da zemlje kandidati reforme shvate ozbiljno, a zemlje članice da shvate proširenje ozbiljno”, kazao je on.

Ministarka inostranih poslova Hrvatske Marija Pejčinović-Burić, kao predstavnica zemlje članice EU na ministarskom panelu, rekla je da ako pristupni proces nema transformativni efekat onda se nešto pogrešno dešava.

“To može biti na obe strane – ako kandidati ne čine dovoljno u obavljanju svojih zadataka, ili ako EU nije postavila dobar sistem nadzora”, uverena je ona.

Šefica hrvatske diplomatije rekla je da u prošlosti za neke kandidate nije bio transformativnim efektom, jer se radilo o zemljama koje su bile potpuno politički, ekonomski i demokratski na nivou EU, kao i tržišne privrede. Ali za zemlje u tranziciji taj efekat je potreban.

“Transformaciju možete videti samo u drugoj fazi proces. Male korake vidite u prvoj fazi. EU mora imati jasne ciljeve. Izveštaje koje daje uobičajeno su politički izbalansirani. Na puno načina se kaže nešto slično, ali retko i ono što je potrebno učiniti”, kritikovala je ona.

Direktor za Evropu i centralnu Aziju evropske diplomatske službe Tomas Majer-Harting rekao je da je budućnost regiona u EU, i da je to obećanje dato davno, ali ponovljeno nedavno i to u teškim okolnostima po Uniju.

Ocenio je da se nogo toga pozitivnog dogodilo u regionu u prošloj godini, i da je to sve zahvaljujući angažovanjem EU i snazi Unije.

“Ništa se ne bi dogodilo bez snage transformativne EU”, uveren je Majer-Harting.

On je rekao da je neophodno dalje napredovati, dok traje mandat ove Evropske komisije, kako bi se proces učinio ireverzibilnim.

“Svi koji pratili razvoj EU videli su koliko je izazov Bregzita osnažio koheziju. Očigledno nećemo ostati na 27 članica, već ćemo rasti zahvaljujući ovom regionu”, zaključio je on.