fbpx
European Western Balkans
Politika

Bolja pripremljenost reagovanja na krize jedan od prioriteta Unije u narednom periodu

Panel „Nova era – novi izazovi“; Foto: FoNet

BEOGRAD – U cilju oporavka Evropske unije i postizanja veće otpornosti, neophodna je bolja pripremljenost njenog reagovanja na stare i nove izazove i krize sa kojima će se susretati u novoj eri, zaključak je panel diskusije pod nazivom „Nova era – novi izazovi“, održanoj u sredu.

Panel diskusija, organizovana od strane Foruma za strateške studije i Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu u okviru projekta „Strateški tokovi 2021“, imala je za cilj da odgovori na pitanje koji su glavni izazovi sa kojima će se države Zapadnog Balkana, ali i Evropska unija suočiti u narednom periodu nakon unutrašnjih političkih promena u državama članicama Unije.

Damjan Bergant, ambasador Slovenije u Republici Srbiji predstavio je glavne tačke kojih će se Slovenija u narednih šest meseci tokom njenog predsedavanja Savetom EU držati.

„Slogan našeg predsedavanja može se predstaviti u tri reči koje se mogu čitati odvojeno, ali i u jednoj rečenici – Zajedno, otporna, Evropa. Mi želimo da uredimo Evropu, ne samo Evropsku uniju“, istakao je on i dodao da iako su izazovi brojni, Slovenija će učiniti sve kako bi se EU u narednom periodu kretala dobrim putem.

Ambasador je objasnio da kako bi se to postiglo, Slovenija će tokom svog predsedavanja pažnju usmeriti na Konferenciju o budućnosti Evrope, osnovne vrednosti na kojima Unija počiva, na postizanje kredibilnosti Unije obezbeđivanjem stabilnosti u njenom susedstvu, ali i na osposobljavanje reagovanja na krize.

„Naš prioritet je otpornost, oporavak i strateška autonomija Evropske unije i tu spada priprema za krize koje bi u budućem periodu mogle da nas zadese“, objasnio je on.

Istakao je da fokus tokom njihovog predsedavanja predstavlja pripremljenost za slučaj ponovne Covid-19 krize, ekološke krize, ali i sajber krize, s obzirom da će u narednom periodu sajber kriminal predstavljati sve veću pretnju.

Dušan Reljić, direktor Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost u Briselu, objasnio je da po njegovom mišljenju izazovi za Evropsku uniju i region Zapadnog Balkana i u novoj eri ostaju isti i da je glavni među njima – nejednakost.

On ističe da nejednaka količina sredstava koje EU obezbeđuje državama kandidatima sa jedne strane i svojim članicama sa druge, dovodi do velikog jaza između njih, a sve to ima i političke implikacije.

„Postoje istraživanja koja pokazuju da je pojedinačan odnos ljudi prema demokratiji, prema pravnoj državi i svemu onome što treba da odlikuje zemlje koje nameravaju da pristupe Evropskoj uniji u velikoj meri zavisi od blagostanja društva i ličnog prihoda“, rekao je on.

Reljić je objasnio da je to važan problem za Evropu, naročito s obzirom na još veće podizanje Berlinskog zida prema državama Zapadnog Balkana u tom smislu, imajući u vidu da će u narednom periodu građani EU dobiti 11% više sredstava, nego građani ZB.

„To produbljuje postojeći raskorak ekonomskog razvoja, ali dovodi i do političkog nesklada. U regionu Zapadnog Balkana će jačati autoritarna i populistička vladavina i on će se sve više okretati drugim investitorima poput Kine“, izjavio je Reljić.

Stiven Blokmans, direktor istraživanja i šef spoljnopolitičke jedinice EU u Centru za studije evropskih politika u Briselu, takođe je ukazao na problem zaostajanja Zapadnog Balkana za državama članicama Evropske unije.

On je istakao da su glavni problemi sa kojima se države Zapadnog Balkana susreću u dostizanju Evropske unije slabe institucije, vladavina prava i zdravstvo. Ističe da je neophodno da se preduzmu određeni koraci kako bi se smanjila razlika.

„EU bi trebalo da ulaži mnogo veća sredstava nego putem Investicionog plana i mera za suzbijanje posledica Covid krize“, istakao je on.

Blokmans je dodao da za Evropsku uniju pretnju predstavlja sajber kriminal, i da je razočaravajuće što države članice unutar Unije nisu preduzele konkretne korake u ovoj oblasti, iako je povećanje ovih napada na bitne sektore u porastu.

Emanuel Dupi, predsednik Instituta za evropske perspektive i bezbednosti u Parizu, objasnio je da kada je reč o strateškoj autonomiji Evropske unije, veliki problem predstavlja to što ne postoji Bela knjiga na nivou EU, niti na nivou svih država članica, te da se zbog toga o njoj ne može govoriti.

On je takođe istakao da u kontekstu sajber kriminala, Evropska unija bi trebalo da izradi ofanzivnu strategiju.

„Trebalo bi izraditi odbrambenu strategiju. Mi moramo, Evropljani moraju da imaju to. To je bio predlog 2017. godine, da se napravi ovakva strategija“, istakao je on i zaključio da bi NATO pored delovanja u tradicionalnim oblastima, trebalo da razvije i svoje delovanje u sajber oblasti

Povezani članci

Mogerini: Balkan je u Evropi, “ponovno ujedinjenje” umesto “proširenja”

EWB

Otvaranjem poglavlja šaljemo poruku da smo stabilna zemlja

EWB

Lajčakov intervju za EWB izazvao skandal zbog mape Zapadnog Balkana

EWB