Bolje izveštavanje nužno za razvoj Berlinskog procesa

Izvrsna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai, istrazivacica Instituta za medjunarodne poslove u Rimu Eleonora Poli, direktor Stetiveb platforme za javne politike Instituta za saradnju i razvoj Ardian Hackaj iz Albanije, predsednica Foruma za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minic i novinarka Ljubica Gojgic na konfererenciji o dosadasnjim rezultatima Berlinskog procesa- uoci Samita ZB6 u Trstu. Koferenciju su organizovali Forum za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert. Foto: Tanjug / Dragan Kujunžić

BEOGRAD – Bolje izveštavanje o razvoju Berlinskog procesa jedan je od najvažnijih preduslova za bolji razvoj ove inicijative, zaključeno je na „Konferenciji o dosadašnjim rezultatima Berlinskog procesa – uoči samita Zapadni Balkan 6 u Trstu“ koja je održana juče u hotelu Zira. Konferencija se sastojala iz diskusije o agendi povezanosti na Zapadnom Balkanu, trgovini i biznisu, kao i komuniciranju o Berlinskom procesu, a organizovali su je Forum za međunarodne odnose Evorpskog pokreta u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.

Konferenciju je otvorio Mihajlo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji koji je postavio pitanje efikasnosti regionalne carinske unije i rekao da je ona možda “prevelik zalogaj” za naš region. On je naveo da je Evropskoj uniji bilo potrebno dvanaest godina za ovakav poduhvat, a da se on iskreno nada da ćemo mi u narednih dvanaest godina već biti član Evropske unije.

Đuzepe Manco, ambasador Italije u Srbiji nadovezao se na govor Crnobrnje i istakao da se zbog trenutnih promena u Evropskoj uniji, ni ne zna kako će EU izgledati u budućnosti. Uprkos tome, najvažnije je da radimo zajedno, zbog čega se Italija trudi da što više utiče na podršku i posvećenost koju EU gaji prema ovom delu Evrope.

Ursula Koh Laugvic, direktorka Regionalne kancelarije za Srbiju i za Crnu Goru fondacije Fridrih Ebert, nazvala je sebe optimistom, jer veruje u Evropsku uniju, te je istakla da značajne krize mogu biti dobro mesto za stvaranje novog poretka.

Diskusiju o doprinosu Berlinskog procesa započela je predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, koja je naglasila da je najveći problem komuniciranje o Berlinskom procesu.

“Mislimo da ima mnogo nedostataka u tome kako se komunicira EU integracija i kako se javnosti prestavlja regionalna saradnja. Obraćajući pažnju na tu dimenziju Berlinskog procesa mi apelujemo da se Evropska budućnost regiona mnogo intenzivnije javnosti predstavlja, objašnajva, promoviše, jer to je prostor ka kome se mi krećemo i koji je bitan za našu budućnost“, istakla je Jelica Minić.

Ardian Hačkaj, direktor za saradnju i razvoj instituta ŠtetVeb, takođe je izrazio pozitivan stav prema Berlinskom procesu i rekao rekao da veruje da se ovaj process razvio tako da je postao nastavak transevropskih integracija. Za razliku od njega, istraživač Insituta međunarodnih odnosa u Rimu Elenora Poli rekla je da ima prilično negativnu percepciju prema EU kada vidi u šta se ona pretvorila, iako je proevropski nastrojena. Ipak, ona smatra da trenutna situacija može dovesti do izgradnje pozitivnih promena.

“Ovo vreme krize može biti vreme razmišljanja i ponovog stvaranja EU, da razmislimo kakvu Uniju želimo, pa ovaj trenutak može pomoći vladama da razmisle i konsultuju građane. Zato verujem da je Berlinski proces dobar jer jer dodatno pojasnio taj proces proširanja i bacio novo svetlo na njega, barem iz italijanske perspective”, objasnila je Poli.

Hedvig Morvai iz Evropskog fonda za Balkan takođe je istakla da je trenutno najveća tema  komuniciranje Berlinskog procesa, koji iz godine u godinu širi oblasti na koje obraća pažnju.
Ona se osvrnula i na činjenicu da veliku prepreku razvoju Berlinskog procesa predstavlja nedovoljan stepen demokratičnosti u državama regiona. Ipak ona podržava ideju Elenore Poli da je Berlinski proces šansa za region da aktivno učestvuje u osmišljavanju novog evropskog projekta.

“Ako zaista ozbiljno mislimo da radimo na tome da se priključimo EU moramo da budemo proaktivniji u promišljanju zajedničkog evropskog projekta. Berlinski proces zamenjuje taj dijalog na vrhu, jer je jedina minifestacija gde naši politički lideri razgovaraju na najvišem nivou o tome”, rekla je Morvai.

Po završetku diskusije održane su tri tematske radionice čiji je cilj bio dublji uvid u problematiku Berlinskog procesa. Prvu radionicu o agendi povezansosti na Zapadnom Balkanu održao je Aleksandar Kovaćević, sa Oksford instituta za energetske studije koji je ukazao na neophodnos promena u regionalnoj privredi i poljoprivredi kako bi se sprečilo ,,duboko i uporno siromaštvo” na koje je region navikao. Potom je profesor Ekonomskog fakulteta Univeziteta u Beogradu Predrag Bjelić analizirao odnos uvoza i izvoza pod uticajem Berlinskog procesa. On je objasnio da proces stvaranja regionalne carinske unije nije kompatibilan sa procesom integrisanja u sistem Evropske unije jer bi olakšavanje trgovine među regionalnim državama otežalo usklađivanje sa EU. Zato je ova odluka uslovljena informacijom o trenutku kada ćemo postati deo Evropske unije, jer ukoliko to neće biti uskoro, onda imamlo interes da produbljujemo saradnju sa regionalnim zemljama.

Poslednju radionicu održali su Ana Marjanović Rudan i Marko Drajić iz grupe za zagovaranje „Zapadni Balkan 6“ koji su analizirali izveštavanje o Berlinskom procesu i istakli da komunikacija može da unapredi njegov razvoj. Preduslov za to je da se široj javnosti omogući da razume o čemu se tačno radi u ovom tehničkom procesu, prevodeći ga na laički jezik. Oni su zaključili da dosadašnja komunikacija na temu Berlinskog procesa u regionalnim medijima nije bila dovoljna, a ni afirmativna. Ipak, problem nije samo u novinarima, već i u samim komunikatorima koji novinare moraju da zainteresuju za ovu kompleksnu temu.