fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Borba protiv korupcije: Ko će biti kažnjen?

Direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić; Foto: AZBPK

„Po izvršenom postupku provere, zaključeno je da kupovina naoružanja Krušika od strane privrednog društva GIM ne predstavlja sukob interesa ministra Nebojše Stefanovića, odnosno ne može da utiče na nepristrasno i nezavisno vršenje javne funkcije ministra.”

Saopštenje Agencije za borbu protiv korupcije o mogućem sukobu interesa ministra policije Nebojše Stefanovića došlo je više od godinu dana nakon što su se u javnosti pojavile priče koje ukazuju na to da je otac ministra, Branko Stefanović, preko firme GIM kupovao oružje po povlašćenim cenama od državne firme Krušik, a nekoliko meseci nakon što je afera Krušik postala aktuelna u srpskoj javnosti.

Saopštenje ove institucije došlo je i nakon što su novinari BIRN-a objavili dokumente koji pokazuju da je Branko Stefanović putovao u Saudijsku Arabiju kao pravni savetnik ove firme.

Kako je Agencija zaključila da Branko Stefanović nije bio angažovan i da ministar Nebojša Stefanović nije bio u sukobu interesa – javnosti nije u potpunosti poznato. Osim saopštenja, Agencija se nije oglašavala niti objavljivala dokumente ili više detalja kako je to utvrđeno. Da li je postupak pokrenut po službenoj dužnosti, ili na osnovu prijave, da li su konsultovali medije koji su objavili dokumente u kojima se vide druge informacije, šta su to tačno dobili od institucija koje su navedene u saopštenju – nije navedeno.

Ovo nije prvi put da je Agencija netransparentna, a postupci koje pokreće zatvoreni za javnost i medije.

Borba protiv korupcije važan je deo poglavlja 23 u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji (EU). Međutim, zbog netransparentnosti Agencije rezultate je ponekad teško pratiti.

Ko se bori protiv korupcije?

Kako bi uspešno zatvorila Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava), Srbija mora uspešno da se „izbori” sa četiri tematske celine. U pitanju su reforma pravosuđa, antikorupcijska politika, osnovna prava i prava državljana EU.

Pored usklađivanja pravnih normi, neophodno je da se pokaže spremnost da se ostvare rezultati. Kada je u pitanju borba protiv korupcije, akcenat je stavljen na prevenciju, ali i sankcionisanje korupcije kada do nje dođe.

Antikorupcija kao tematska celina izdvojena je kao jedna od onih koja će biti u fokusu Evropske unije do samog zatvaranja pregovora. Međutim, izveštaji u ovoj oblasti do sada nisu bili povoljni.

U pregovaračkoj grupi za ovo poglavlje, između ostalog, nalazi se više ministarstva, kao i Agencija za borbu protiv korupcije. Uloga predstavnika ovih institucija je i da se bore protiv korupcije, kao i da razviju mehanizme koji će je sprečiti.

Ipak, analiza novinara Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da je protiv premijerke Ane Brnabić i osam ministara Vlade Agencija pokretala postupke zbog sumnje u kršenje Zakona o Agenciji – u slučaju njih sedam je to potvrđeno.

„Rad Agencije za borbu protiv korupcije je jedan od ključnih kada govorimo o antikoruptivnim strategijama naše države”, smatra novinarka CINS-a Anđela Milivojević.

Da li je Srbija napredovala kada je u pitanju borba protiv korupcije, koja je uloga same Agencije u tome i kakav je odnos ove institucije sa medijima – iz Agencije za borbu protiv korupcije nisu odgovorili na ova pitanja.

Analiza postupaka pokazala je još jednu stvar važnu u kontekstu borbe protiv korupcije: za visoke funkcionere najčešće su rezervisane blage mere kada se utvrdi kršenje zakona.

Ne kažnjavaju se „veliki igrači”

Informacije koje je CINS prikupio i analizirao objavljene su u okviru baze od gotovo 2.800 postupaka. Baza je pokazala da Agencija najčešće izriče najblaže mere – mere upozorenja – i to nekima i više puta. Jedan od primera je aktuelni ministar finansija Siniša Mali.

Mali je tri puta prekršio Zakon, a sva tri puta je dobio samo meru upozorenja.

„Agencija je prosto odlučila da njemu da samo tri opomene. S druge strane, imali smo primere lokalnih funkcionera koji su zbog toga da su zaboravili da prijave smanjenje imovine dobili krivične prijave. Onda vidimo čitav niz kontradikcija i nekonzistentnosti u odlukama Agencije kroz godine”, objašnjava Anđela Milivojević.

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije kršili su i narodni poslanici, državni sekretari, ambasadori, gradonačelnici, lokalni odbornici, direktori javnih preduzeća, škola, doktori, dekani, sudije… upravo ljudi koji rade u okviru oblasti za koje je naglašena borba protiv korupcije u okviru Poglavlja 23 – neophodno je da se reformišu i sudstvo, školstvo, zdravstvo, javna uprava.

Dobar početak za to svakako su sankcije ljudi koji su kršili Zakon, bez obzira da li su kasnili sa izveštajem, bili u sukobu interesa ili navodili pogrešne podatke u izveštaju.

Tada će država Srbija pokazati snagu i odlučnost da se bori protiv korupcije. Zato je monitoring Agencije za borbu protiv korupcije izrazito važan i u ovoj oblasti, kada je u pitanju uočavanje kršenja zakona, ali i činjenica da novinari prate rad Agencije.

Najveći broj krivičnih prijava koja Agencija podnosila tužilaštvima zapravo bio odbačen, ili su ta tužilaštva prihvatala da sa funkcionerima potpišu takozvani sporazum o priznanju krivice ili oportunitet.

Tako, baza postupaka koje je Agencija vodila protiv funkcionera ne beleži nijedan slučaj odlaska u zatvor zbog kršenja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

„Analiza rada Agencije od njenog osnivanja do danas dala nam je priliku da zapravo možemo da kažemo da Agencija postupke vodi sporo, da Agencija nema uvek uspešne postupke, naročito kada govorimo o onim najozbiljnijim koruptivnim delima, a to je krivične prijave protiv funkcionera koji ne prijavljuju na vreme svoj imovinu ili skrivaju podatke o imovini”, dodaje ona.

Finansiranje političkih partija – ko je treći čovek?

„Sedimo nas dvoje i bude tu i neki treći čovek. I ja kažem, ”evo ja hoću da dam 800 evra, ali ne mogu da dam 800 evra, dozvoljeno je manje. Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku.”

Ovim, kako je naveo, hipotetičkim primerom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pokušao da objasni finansiranje svoje stranke kada je u gostovanju u Insajderu govorio o spornim donacijama SNS-u. Naime, kako je pisao BIRN, nekoliko donatora SNS-a tvrdilo je da su tokom izbora 2017. godine pomogli stranci da sakriju poreklo novca.

Kako je to izgledalo? Novac su, kako su objasnili BIRN-u, dobijali od stranke, a zatim ga uplaćivali na račun stranke.

Zbog sličnih nalaza iz kampanje za izbore u 2014. godini, Agencija je, između ostalog, prijavila ovu stranku. Višem javnom tužilaštvu. Epiloga još uvek nema.

Slučaj „trećeg” čoveka samo je jedan od primera netransparetnog finansiranja političkih partija. Od poklona strankama koje prelaze dozvoljenu vrednost, preko spornih donacija čije poreklo nije utvrđeno, pa do prikrivanja troškova iz izbornih kampanja.

Kako Srbija nema „poteškoće” u oblasti borbe protiv korupcije samo u poslednjih sedam godina, tako i problemi netransparetnog finansiranja političkih partija datiraju i od vremena prethodne vlasti. Zakoni su menjani – zapravo, set zakona u ovoj oblasti usvojen je sredinom ovog meseca – funkcioneri su se menjali, međutim političke volje da finansiranje bude transparentno i u skladu sa zakonom još uvek nema.

Jedan od ilustrativnih primera verovatno je i to da je trenutni direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić bio donator Srpske napredne stranke.

Pored toga, Sikimić je bio i kandidat za odbornika iste stranke na izborima u Zemunu 2016. godine.

Kada je došao na čelo Agencije, postupak protiv SNS-a zbog sumnje u pranje novca je već bio u toku.

Mediji: saveznici u borbi protiv korupcije?

Kako je Agencija pokretala i vodila postupke protiv funkcionera u celoj Srbiji javnost je mogla da sazna nakon analize novinara. Naime, deo podataka bio je javno dostupan na sajtu Agencije. Danas to nije slučaj.

„Nakon objave CINS-ove baze podaci su sklonjeni sa sajta, tako da danas ako neko želi uopšte dobije informacije o postupcima protiv funkcionera može samo to da uradi na sajtu CINS-a”, navodi Anđela Milivojević.

Pored toga, Agencija često sporo odgovara na zahteve koje se tiču poznatih ili visokopozicioniranih funkcionera, a nekada uopšte i ne odgovori, dodaje ona.

Zatvaranje Poglavlja 23

Nezavisne i transparentne institucije važne su kako bi građani stekli poverenje u njih, ali i kao mehanizam kontrole funkcionera.

Novinarske priče o visokopozicioniranim političarima glasnije odjeknu i oni jesu poznatiji javnosti, ali kada govorimo o borbi protiv korupcije, važno je da za kršenje zakona budu sankcionisani i narodni poslanik iz Beograda, kao i direktor lokalnog doma zdravlja.

Zato je važno da institucije budu nezavisne, da funkcioneri ne budu zaštićeni, a da rad ljudi i institucija koje odlučuju o životima svih građana bude transparentan.

Poglavlje 23 otvoreno je 18. jula 2016. godine. Kada će biti zatvoreno i kada će proces pregovora biti završen zavisi od više faktora. Jedan od njih je i uspeh u borbi protiv korupcije.


Članak je objavljen u okviru projekta „Podrška nezavisnom izveštavanju o evropskim integracijama Srbije sa naglaskom na poglavljima 23 i 24“, koji se sprovodi u saradnji sa EUROPEUM Institutom za evropsku politiku i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne predstavljaju stavove EUROPEUM Instituta, niti stavove Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.

Povezani članci

Šta predstavlja „pomirenje“ za Evropsku komisiju?

EWB

Postoji veliki prostor za saradnju u oblasti životne sredine na Zapadnom Balkanu

EWB

Politiko: Medijska borba Zapada i Rusije u Srbiji

EWB