Trgovina ljudima se u procesu pristupanja Evropskoj uniji prvenstveno nalazi u Poglavlju 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, u delu koji se odnosi na organizovani kriminal. Međutim, ne smemo zanemariti deo koji se odnosi na prava žrtava trgovine ljudima i koji se nalazi u sklopu Poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava.

U oblasti suzbijanja trgovine ljudima, polazna aktivnost Akcionog plana za Poglavlje 24 je usvajanje i implementacija Strategije prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, naročito ženama i decom i zaštitu žrtava (u daljem tekstu Strategija), što je delimično i ispunjeno tokom 2017. godine, kada je Strategija, nakon šest godina odlaganja, konačno i usvojena.

U narednom periodu sledi rad na izradi Akcionog plana za naredni period 2019-2020. godinu koji prati Strategiju i čije bi sprovođenje trebalo da ima direktan uticaj na žrtve koje su preživele neki oblik eksploatacije, ali i na građane/ke koji mogu biti u riziku od trgovine ljudima.

Naglašavamo da bi trebalo pri izradi novog Akcionog plana za suzbijanje trgovine ljudima, realistično proceniti i isplanirati koje aktivnosti mogu da se sprovedu uz postojeće kapacitete i resurse.

Bitno je informisati sve relevantne aktere o njihovim ulogama i obavezama i osim toga, u prethodnom ciklusu planiranja, za mnogo aktivnosti je bilo predviđeno da će se sprovoditi kao deo redovnog rada zaposlenih u nadležnim institucijama, a često se dešava da su zaposleni preopterećeni. Takve nedoslednosti bi u budućnosti trebalo izbeći.

Ciljevi Akcionog plana koji prati Strategiju pokazuju oblasti koje je potrebno da se dodatno razviju u narednom periodu, a na koje organizacija ASTRA već godinama ukazuje u sklopu monitoring aktivnosti koalicije prEUgovor.

Naime, što se tiče poslova suzbijanja trgovine ljudima u policiji, trebalo bi da se završi proces reorganizacije policije, u kome nadležnost za krivično delo trgovine ljudima bi trebalo da pređe iz odeljenja granične policije u odeljenje kriminalističke policije, čime se na dugoročnom planu predviđa i proaktivnije prepoznavanje žrtava na terenu.

Kada govorimo o sistemu socijalne zaštite, trebalo bi unaprediti sistem identifikacije, zaštite i podrške žrtvama trgovine ljudima, posebno kada je reč o deci i ranjivim grupama migranata i uspostaviti specijalizovane programe za oporavak i reintegraciju žrtava.

Takođe, potrebno je hitno rešiti problem nepostojanja državnog smeštaja za žrtve eksploatacije, čije je osnivanje najavljeno još 2012. godine u sklopu Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Kao goruće pitanje u narednom periodu ostaje i nezadovoljavajući stepen poštovanja prava žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku, te se i dalje suočavamo sa blagom kaznenom politikom, nemogućnošću žrtava trgovine ljudima da pravo na kompenzaciju ostvare u krivičnom postupku, malim brojem žrtava koje ulaze u sistem zaštite i sekundarnom viktimizacijom prilikom saslušavanja žrtava trgovine ljudima.

Koliko je prisutna trgovina ljudima u Srbiji?

Trgovina ljudima u Srbiji je krivično delo od 2003. godine. Danas je ovo delo regulisano članom 388 Krivičnog zakonika Srbije, uz zaprećenu kaznu od tri do 12 godina zatvora za osnovni oblik dela, tj. minimum 5 godina zatvora ako je delo počinjeno prema maloletnom licu. U poslednjih deset godina Srbija je primarno bila zemlja porekla žrtava trgovine ljudima koje su eksploatisane i na njenoj teritoriji i u inostranstvu, bilo da se radi o državama EU ili, posebno u slučajevima radne eksploatacije, u drugim evropskim zemljama (zemlje bivše SFRJ, Ruska Federacija, Belorusija, Azerbejdžan). Iako su prisutna godišnja odstupanja, većina žrtava identifikovanih u Srbiji su ženskog pola, domaće državljanke i državljani, a veliki procenat čine deca.

Radi ilustracije ovog problema, navodimo podatke Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima za prethodnu godinu, kada je identifikovano 43 žrtve trgovine ljudima, što je za oko 20% manje nego 2016. godine. Većina žrtava – 64,77% – bile su osobe ženskog pola (punoletne 19, maloletne 20). Seksualna eksploatacija čini 70% slučajeva, i sve žrtve su bile devojčice i žene. Neke od njih su bile izložene samo seksualnoj eksploataciji (21), dok su druge (10) bile izložene seksualnoj eksploataciji u kombinaciji sa drugim oblicima eksploatacije (prinudni brak, prinudna prošnja i prinuda na vršenje krivičnih dela). Zanimljivo je da je prethodnih godina prinudna prostitucija uglavnom bila prevashodni – a često i jedini – oblik seksualne eksploatacije žena i devojčica. Međutim, u 2017 godini, 43% slučajeva seksualne eksploatacije odnosilo se na eksploataciju u pornografiji. U manjem procentu, državljani i državljanke Srbije su bili izloženi radnoj eksploataciji (2), prinudnom prosjačenju (2), prinudnom braku (3) i prinudi na vršenje krivičnih dela.

Prema za sada dostupnim podacima, za prvih šest meseci 2018. godine identifikovano je 28 žrtava trgovine ljudima.

U narednih nekoliko godina se ne očekuje značajnija promena trendova u trgovini ljudima ni kad se radi o žrtvama, ni kad se radi o vrstama eksploatacije kojoj su izložene. Suzbijanje trgovine ljudima je često pitanje političke volje i u tom smislu, aktivnosti predviđene u Akcionom planu za Poglavlje 24 mogu da donesu pozitivnu promenu.

Međutim, uvek treba imati u vidu da je do sada prepreka za uspešnije suzbijanje trgovine ljudima u mnogo manjoj meri bilo nepostojanje zakonskog, institucionalnog i policy okvira, već njihovo neprimenjivanje u praksi.


Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.