Borelj: Postoji samo jedan dijalog između Beograda i Prištine

Đuzep Borelj; Foto: Twitter / JosepBorellIIF

BRISEL – Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), da postoji samo jedan dijalog između Beograda i Prištine i da bi svi trebalo da idu u istom pravcu. On je dodao da EU računa na Sjedinjene Američke Države (SAD) kao na pouzdanog i dobrodošlog partnera u regionu.

Upitan da li se vode dva paralelna dijaloga s obzirom na to da se čini da se SAD brže kreću po tom pitanju, Borelj odgovara da postoji samo jedan dijalog i da ga je EU olakšala od kada je započeo 2011.

“Da bismo postigli napredak, svi treba da idemo u istom pravcu i želim da imamo zajednički pristup, a ne da dupliramo postojeće mehanizme. SAD imaju iste ciljeve kao i mi i na SAD računamo kao na pouzdanog i dobrodošlog partnera u regionu. Iduće godine biće deseta godina otkako je Generalna skupština Ujedinjenih nacija pozdravila ulogu Evropske unije u olakšanju dijaloga između Prištine i Beograda. Institucionalno gledano, prema odluci Ujedinjenih nacija, postoji samo jedan dijalog i Evropska unija je posrednik u tom dijalogu”, navodi Borelj za RSE i podseća da je EU imenovala specijalnog predstavnika za Balkan, a posebno za dijalog Prištine i Beograda Miroslava Lajčaka.

Borelj je naglasio da je Lajčak iskusan diplomata i da će nastaviti svoj kurs diplomatske aktivnosti pod njegovim ličnim angažmanom.

Međutim, RSE ističe da su SAD same postigle dogovore između Srbije i Kosova, referišući se na potpisane sporazume o železnici i autoputu.

“Nas ne interesuje šta drugi mogu učiniti jer pretpostavljam da svi guraju u istom pravcu. Ovo nije takmičenje u lepoti između Evropske unije i Sjedinjenih Država. Trudimo se da olakšamo dijalog, pokušavamo da pomognemo u rešavanju problema na Zapadnom Balkanu i svaka pomoć će biti dobrodošla”, navodi Borelj.

Dezinformacije o COVID-19 izvor zabrinutosti

Visoki predstavnik EU istakao je da nakon rastućih dezinformacija o vrednostima EU poslednjih godina, EU radi na uspostavljanju snažnijeg i više strateškog pristupa komunikaciji i borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti, piše RSE.

Upitan o kritikama koje su poslednjih nekoliko dana upućene Evropskoj službi za spoljne poslove da su bili pod pritiskom Kine da promene svoje dokumente i prezentaciju kineskih dezinformacija u vezi sa COVID-19, Borelj odgovara da nijedan dokument nije menjan.

“Mnogo radimo na tome da naša komunikacija bude efikasnija. Da, u to vreme bilo je nekih vesti u štampi koje su stvorile neku, recimo, konfuziju. I zato sam tražio da odem u Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta da razjasnimo šta se dogodilo. Uveravam vas da nijedan dokument Službe za spoljne akcije Evropske unije nije izmenjen zbog pritiska bilo koga”, ističe Borelj.

On je ipak naglasio da, kako piše u dokumentima, postoje akteri u masovnom širenju dezinformacija u Evropi o COVID-19 koji su manje ili više povezani sa državnim institucijama uglavnom iz Rusije i u manjem stepenu iz Kine.

“Ali moramo biti veoma oprezni kada govorimo o dezinformacijama, jer dezinformacijom možemo nazvati i ono što je, zapravo, samo učešće u bici narativa o kojima govorim, od kojih neki pokušavaju da se predstave kao efikasan partner u borbi protiv korona virusa, pokazujući koliko pomažu drugima. Znate, svaka pomoć je dobrodošla. Problem nije u pružanju pomoći i pohvalama za pomoć koja se nudi. Dezinformacije i lažne vesti povezane su sa stvarima koje nisu istinite i mi moramo napraviti jasne razlike između onoga što su samohvališuće aktivnosti – što je deo javne diplomatije i ne može se osporiti, jer više ili manje svi pokušavaju da predstave dobru sliku o sebi – i onoga što su stvari koje se ne mogu prihvatiti jer su lažne i jer pokušavaju da okrive druge”, ističe Borelj i navodi da je to ono što EU pokušava da učini, da predstavi realnost i da ospori ono što nije istina.

Lažna vest je laž i ona je različita od mišljenja, a a izvor zabrinutosti jesu dezinformacije koje predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi, zaključuje Borelj.