Bregu: Balkanski barometar pokazuje da većina građana veruje u regionalnu saradnju

Maljinda Bregu; Foto: Friends of Europe

POZNANJ – Veće za regionalnu sarađu (RCC) predstavilo je danas u Poznanju, u Poljskoj, istraživanje Balkanski barometar za 2019. godinu (Balkan barometar 2019) koje je pokazalo da čak 74 odsto, odnosno 67 odsto građana zemalja Zapadnog Balkana, veruje u regionalnu sarađu.

U saopštenju RCC-a se navodi da ne postoji bolji način od ovih rezultata da se istakne potreba za jačanjem regionalne saradnje.

Najnoviji uspeh smanjenja cena rominga, od 1. jula na celom Zapadnom Balkanu primer je kako regionalna saradnja postaje model koji daje konkretne rezultate za naše građane, koji treba da nastavimo da koristimo“, rekla je generalna sekretarkla RCC-a Majlinda Bregu tokom predstavljanja petog izdanja istraživanja mišljenja javnosti i privrednika Balkanski barometar za 2019, koje provodi ova organizacija.

Breguje govorila na panelu čiji je domaćin bila pod nazivom „Povećavanje napora u pravcu transformacije region radi napretka na putu evropske integracije“ na samitu Zapadnog Balkana danas u Poznanju, Poljska.

„Sličan model je primenjiv i na evropsku integraciju regiona, s obzirom da 64 posto privrednih subjekata i 56 posto građana smatraju da je to dobra stvar, što je prvi put u zadnjih pet godina koliko se Balkanski barometar provodi da je polovina anketiranih građana podržala evropsku integraciju regiona, a isto mišljenje deli i 61 posto mladih“, rekla je.

Nije sve, međutim, tako dobro, ukazala je i istakla da je glavna briga 60 posto naših građana je nezaposlenost, a sve su više zabrinuti i zbog korupcije i odliva visokokvalifikovane radne snage.

Tokom pet godina procenat građana zabrinutih zbog korupcije povećao se sa 16 na 26 posto, odnosno sa 0 na 13 posto onih koji su zabrinuti zbog odliva visokokvalifikovane radne snage.

„Verovatno je to i razlog zbog kojeg njih 39 posto razmišlja o odlasku u inostranstvo u potrazi za boljim poslom“, rekla je Bregu.

Prema tom istraživanju, 69 posto građana ocenjuje svoje socio-ekonomsko stanje kao prosečno, a njih 26 posto kaže da je to stanje ispod proseka, dok 16 posto građana ne može sebi da priušti osnovne namernice.

Ono što zabrinjava je, navodi se, pad brojki zaposlenosti od osam posto, odnosno samo je 34 posto građana reklo da su zaposleni, dok je taj procenat za 2018. godinu iznosio 42 posto. 62 posto privrednih subjekata sa Zapadnog Balkana reklo je da su njihovi zaposlenici muškarci.

Ohrabruje činjenica da je 40 posto privrednih subjekata izjavilo da u narednoj godini planira zapošljavanje novih radnika.

„Sve u svemu, zadovoljstvo situacijom u regionu postepeno se poboljšava i sa 35 bodova koliko je imalo 2015. godini sad ima 44 od 100 bodova, što je i dalje manje od polovine. Privredni subjekti su optimističniji, sa 61 bodom, što je ogroman pomak u odnosu na 47 bodova prije četiri godine“, navela je Bregu.

Ona je za kraj rekla da 53 posto građana Zapadnog Balkana veruje da trgovinske veze unutar regiona treba poboljšati.

Region, kaže, može dati rezultate i zato treba uraditi mnogo više na jačanju regionalne saradnje u cilju evropske integracije, da se postignu konkretni rezultati, kao što je najnoviji uspjeh sa regionalnim sporazumom o snižavanju cena rominga za koji je trebalo manje od tri mjeseca od potpisivanja da dođe do njegove primene.

„S druge strane, jednako su velika očekivanja i od Evropske unije da nagradi rad i rezultate i da više podsticaja pojedinačnim ekonomijama, ali i regionu u celini“, kazala je Bregu.