Bregzit bez dogovora će više koštati Veliku Britaniju nego EU

Zastava Velike Britanije; Foto: Evropski pokret u Srbiji

BEOGRAD – Posle 43 godine zajedničkog života, premijerka Velike Britanije, Tereza Mej, 29. marta ove godine, predala je obaveštenje Evropskom savetu da njena zemlja napušta EU, čime je pokrenut veoma zahtevan, skup i složen proces izlaska iz članstva u EU. Procedura izlaska traje 2 godine.

Ovaj period predviđen je za rešavanje pitanja nastalih raskidanjem saveza i za regulisanje budućih odnosa nakon izlaska Velike Britanije, a pre svega trgovine robama i uslugama. Pregovori se vode u dve faze: u prvoj fazi strane bi dogovorile uslove razlaza, da bi, kad se približe dogovoru, prešli na drugu fazu, u kojoj bi dogovorili sporazum o odnosima nakon britanskog izlaska iz EU. Strane se trenutno nalaze pri kraju prve faze pregovora.

Ukoliko se dogovor ne postigne, Velika Britanija izlazi bez dogovora i prelazi na režim trgovine sa EU kakav imaju sve članice Svetske trgovinske organizacije, a koje nemaju sporazum o trgovini sa EU, poput Meksika ili Južne Afrike, na irskom ostrvu bi bila uspostavljena spoljna granica EU, a status državljana dve strane bi ostao nedefinisan.

Nepostizanje sporazuma Veliku Britaniju bi mnogo teže pogodilo, nego EU.

Zbog toga se može očekivati da će Britanija pristati na zahteve EU iznete u prvoj fazi pregovora, kako bi što pre ušli u drugu fazu, koja je mnogo bitnija za britansku stranu. Vremena ima dovoljno da se pregovori završe do marta 2019. godine, ali EU je ta koja diktira tempo i uslove postizanja dogovora.

Razmere štete zbog nepostizanja dogovora sa EU najbolje ilustruju statistike međusobne trgovine Velike Britanije i EU iz 2015. godine. Velika Britanija je izvezla robe u iznosu od 133 milijarde funti i uvezla u iznosu od 218 milijardi funti. Izvoz iz Britanije u EU je 2015. godine iznosio oko 44% njenog ukupnog izvoza, što je pad sa 54% u odnosu na 2000. godinu.

Situacija u sektoru usluga je potpuno drugačija i upravo u ovom segmentu se može očekivati najviše štete po britanske ekonomske interese. Iskustvo kaže da je mnogo lakše dogovoriti liberalizaciju trgovine robama nego uslugama, budući da je pristup tržištu usluga složeniji i teže ostvariv nego razmena roba.

Velika Britanija ovde beleži značajan suficit od 24 milijarde funti, pri čemu finansijske i poslovne usluge čine više od polovine izvoza (45 milijardi funti), zatim slede usluge putovanja sa 12 milijardi i transporta sa 11 milijardi funti. EU će mnogo lakše prihvatiti dogovor o trgovini robama, gde i ima suficit, nego postići aranžmane o trgovini uslugama, gde ima značajan deficit. Može se očekivati da će države članice EU rado dočekati podelu tržišta usluga koje su do sada pružale kompanije iz Velike Britanije.


Projekat Evropa za mene sprovodi Evropski pokret u Srbiji, a finasira Evropska unija. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Evropske komisije.