Analize Izdvojeno

Brisanje adresa Albanaca u Srbiji: Postupak po zakonu ili diskriminacija albanske manjine?

Preševo; Foto: Wikimedia Commons

Grupa evropskih poslanika (Viola fon Kramon, Marek Belka, Tonino Picula, Demetris Papadakis i Klemen Grošelj) podnela je amandman na izveštaj o Srbiji izvestioca Evropskog parlamenta u kom se ističe da su poslanici zabrinuti zbog navoda da srpske vlasti neosnovano „pasivizuju“ adrese prebivališta građana albanske nacionalnosti.

Građani Srbije albanske nacionalne pripadnosti koji žive u jugoistočnim opštinama, pretežno Medveđi i Bujanovcu, već godinama se žale kako Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije zloupotrebljava Zakon o prebivalištu i boravištu građana iz 2011. godine. Evropski poslanici navode da se ovaj zakon koristi u sistematskom i diskriminatornom maniru.

Prema Zakon o prebivalištu i boravištu građana, MUP ima pravo da pasivizuje prebivalište građanina ukoliko utvrdi da on ili ona ne stanuje na datoj adresi. Međutim, Albanci sa juga tvrde da je policijska uprava ove provere sprovodila na sopstvenu inicijativu i da su njihove adrese pasivizovane iako se nisu preselili.

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Ragmi Mustafa ističe za EWB da je više hiljada građana, kojima su adrese prebivališta pasivizirane, imalo pravne posledice u vezi sa ličnim statusom, porodicom, imovinom i naslednim odnosima.

„S obzirom na to da je do sada veliki broj pripadnika albanske zajednice u Medveđi i Bujanovcu ostao ne samo bez adrese već nisu u mogućnost da ažuriraju lična identifikaciona dokumenta, nemaju pravo glasa i mogućnost nasledstva i mnogih drugih prava koja su direktna posledica pasivizacije, smatramo i uvereni smo da se Zakon o prebivalištu i boravištu građana koristi kao sredstvo za kršenje niza osnovnih prava građana, a i isti zakon selektivno se primenjuje“, naveo je Mustafa.

On dodaje da se takva politika vlade čini kao nastavak vrlo neprijateljskog pristupa prema pripadnicima albanske zajednice u Preševskoj dolini.

„Jezik koji koristi ministar unutrašnjih poslova, gospodin Aleksandar Vulin, vređajući Albance pogrdnim terminom ’Šiptari’ jeste kriminalizacija kroz rasistički i fašistički govor mržnje kao jedan od indikatora rastuće ksenofobije u Srbiji. Daje nam do znanja da Vlada u Srbiji još uvek ima antialbanski pristup, a Albance doživljava kao strance i građane drugog reda“, istakao je Mustafa.

Naučna saradnica Instituta Maks Plank za proučavanje verske i etničke različitosti dr Flora Ferati-Zaksenmajer izjavila je za EWB da je između 2015. i 2019. godine, više od 3000 Albanaca “pasivizovano”, a zatim je sklonjeno sa izborne liste i to samo u opštini Medveđa, u kojoj Albanci čine relativno većinsko stanovništvo.

“Pored toga, procenjuje se da je 2000 Albanaca iz Bujanovca i stotine Albanaca iz Preševa pasivizovano, a njihov broj se povećava svakog dana. Velika većina ovih građana nije bila svesna da su ’pasivizovani’ niti su ih o tome obavestili nadležni organi”, istakla je Ferati-Zaksenmajer.

Ona je dodala da trenutna politika pasivizacije u Srbiji široko rasprostranjena i sistematična, posebno u onim regionima Srbije u kojima Albanci još uvek čine većinu lokalnog stanovništva.

“Pasivizacija dovodi do ukidanja osnovnih građanskih i političkih prava pripadnicima albanske zajednice u Srbiji, uključujući pravo glasa, pristup zdravstvenoj zaštiti i socijalnim službama i dostupnost državnih ličnih karata. Kao rezultat ‘pasivizacije’, hiljade iz Srbije sada su ljudi bez državljanstva, bez važećih ličnih karata i pasoša, bez mogućnosti da glasaju, rade ili žive u Srbiji”, istakla je Ferati-Zaksenmajer.

Evropski poslanici: Pozivamo na nezavisnu i temeljnu istragu

Poslanici Evropskog parlamenta su u amandmanu pozvali na nezavisnu i temeljnu istragu ovih navoda. Takođe su pozvali srpske vlasti da zaustave sve diskriminatorne prakse i targetiranja.

MUP se ranije oglasio ovim povodom uz navode da “ne sprovodi nikakvu diskriminatornu praksu kada je u pitanju primena Zakona o prebivalištu i boravištu građana”. Do kakvih razultata bi moglo da se dođe istragom koju predlažu evropski poslanici?

Ferati-Zaksenmajer ističe da ako se pogledaju sudske odluke o pasivizaciji u Srbiji, evidentno je da one pokazuju ono što navodi MUP.

“Srpske državne institucije međusobno koordinirano rade. Ne može biti pravde za pasivizirane Albance u Srbiji, pa je stoga neophodno stvoriti nezavisnu međunarodnu komisiju koja bi istraživala zloupotrebu Zakona o prebivalištu od strane vlasti i targetiranje albanske manjine na jugu Srbije”, objasnila je ona i dodala da moramo imati na umu da Srbija ima manjinu i na Kosovu.

Vlada Kosova, kaže ona, moraće da odgovori na sistematsku depopulaciju Albanaca pasivizacijom stalnih adresa.

“Sada na Kosovu imaju hiljade osoba bez državljanstva, a vlada je pod pritiskom da deluje po ovom pitanju. Oni mogu ili ne moraju usvojiti mere reciprociteta. U oba slučaja, ovo bi značilo više političkih tenzija, više sukoba u regionu i moramo izbeći takav scenario”, izjavila je naučna saradnica Instituta Maks Plank i dodala da u kontekstu albansko-srpskih odnosa, pasivizacija će se pojaviti kao glavno pitanje i u budućnosti će stati na put svakom procesu normalizacije odnosa.

Mustafa navodi da ono što Nacionalni savez Albanaca stalno traži jeste prestanak ovog diskriminatorskog postupka i oporavak adrese svih onih koji su je izgubili u suprotnosti sa važećim zakonom.

„Republika Srbija koja ima za strateški cilj evropske integracije nije još policijska država. Ustavom bi trebalo da bude građanska da ispoštuje prava i zabranjuje diskriminaciju. Poštovanje različitosti je princip pluralističke i demokratski utemeljene države. Pasivizaciju adresa prebivališta vidimo kao politički motivisan i perfidan administrativni način veštačke promene broja pripadanika albanske zajednice i kriminalizacije istih koji žive u ovom regionu“, istakao je Mustafa.

On je dodao da su veoma zadovoljni što je Evropski parlament preduzeo takvu inicijativu i što će konačno biti pokrenuta nezavisna istraga, za koju su uvereni da će pokazati ono što govore godinama.

Kakve su političke posledice pasivizacije?

Izveštaj Evropskog parlamenta usvojen je sa svim amandmanima 25. marta, uključujući i amandman o navodima o pasivizaciji adresa prebivališta.

Ferati-Zaksenmajer navodi da su posledice politike „pasivizacije“ bile štetne za albansku manjinu, ali veoma korisne za trenutnu vladu Srbije.

“Do septembra 2019. godine, sa preko 4.000 Albanaca za koje je proglašeno da više ne žive u Medveđi i nakon čega su sklonjeni sa izbornih lista, vladajuća Srpska napredna stranka osvojila je 65% glasova na poslednjim izborima. Nebojša Arsić, član SNS-a, izabran je za predsednika opštine Medveđa sa 2.764 glasa, u vreme kada je 4.000 Albanaca iz Medveđe pretvoreno u faktički strane državljane”, objasnila je Ferati-Zaksenmajer.

Ona je dodala da se ovaj obrazac se sada ponavlja u opštini Bujanovac, a u manjoj meri u opštini Preševo.

“Uticaj je ogroman jer razbija albansku zajednicu i pokreće procese prisilne migracije. Rezultat je da Albanci za jednu deceniju neće biti većinsko stanovništvo na jugu, a ovo je bio glavni cilj ove selektivne zloupotrebe Zakona o prebivalištu od strane srpskih vlasti. Zvanični brojevi Albanaca koji žive u Srbiji takođe neće odražavati realnost na terenu. Kako će Srbija brojati ove hiljade pasivizovanih Albanaca tokom predstojećeg popisa stanovništva koji će se održati na jesen?”, upitala je Ferati-Zaksenmajer.

Ona navodi da predloženi amandman poslanika u Evropskom parlamentu označava prepoznavanje ovog problema od strane EU.

“Odgovorna je i šalje pravu poruku Beogradu i bilo kojoj vladi koja bi mogla da se pozabavi idejom da tiho etnički očisti manjinu administrativnim merama”, zaključila je Ferati-Zaksenmajer.

Povezani članci

[EWB Intervju] Jović: Dugo čekanje na članstvo u EU sprečava uspešne reforme

Aleksandar Ivković

Propast ideje o špicenkandidatima: Koliko u EU vredi glas građana?

Aleksandar Ivković

Odlazak Majkla Davenporta iz Srbije, sa osmehom

Marina Zec