fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

[BSC] Bez obzira na prepreke, pristupanje regiona EU važnije nego ikad

Foto: Beogradska bezbednosna konferencija

BEOGRAD – Ruska invazija na Ukrajinu još jednom je pokazala značaj Zapadnog Balkana za sopstvenu bezbednost EU i njenu sposobnost da deluje kao geopolitički igrač, zaključeno je na panelu „Proširenje EU u novim geopolitičkim  okolnostima: kako iskoristiti novi impuls“ u organizaciji Centra savremene politike (CSP), tokom Beogradske bezbednosne konferencije (BCS)

Panelisti su ocenili da ostavljanje regiona u limbu proširenja, time i  otvorenog za različite spoljne i unutrašnje nedemokratske uticaje, narušava sopstvenu „geopolitičku” sliku EU i ugrožava stabilnost kontinenta u celini.

Klemen Grošelj, poslanik u Evropskom parlamentu, rekao je da je optimističniji po pitanju budućeg proširenja EU. Prema njegovim rečima, glavno pitanje je kako da se Zapadni Balkan prebaci sa pitanja “nacionalnog identiteta” na stvarne probleme građana, “sa politike mržnje na politiku budućnosti”.

On je rekao da je ključni faktor u procesu proširenja politička volja zemalja kandidata za članstvo.

“U pristupnim pregovorima će uvek biti problema, a Slovenija je imala niz sličnih problema kao i zemlje regiona. Međutim, centralna stvar je da se na kraju nađe rešenje. Ključni problem u zemljama Zapadnog Balkana je to što se usvojeni zakoni ne sprovode na način da se zemlje približe standardima Evropske unije, već da se učvrsti status quo“, rekao je Grošelj.

Luka Šterić, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) istakao je da se “reflektor” Evropske unije vratio u region posle deset godina. On je ipak naveo da je pristup EU da “zatvara oči” pred urušavanjem demokratskih standarda zarad stabilnosti regiona, doveo do toga da je uticaj Unije u regionu značajno oslabljen, a paradoksalno je i to što je to dovelo do smanjenja stabilnosti.

On je ocenio da podsticaji državama da se usklade sa spoljnom politikom EU moraju biti vezani za vladavinu prava. Šterić smatra da će to dovesti do demokratskog nazadovanja u regionu Zapadnog Balkana.

„Bez obzira na geopolitičke rizike, EU nije zainteresovana da se nedemokratskim državama pridruži“, rekao je Šterić.

On je ocenio da je u proteklom periodu u regionu Zapadnog Balkana pao kredibilitet EU. Prema njegovim rečima, politici proširenja je potreban novi pristup, koji će reforme, demokratiju i vladavinu prava staviti u centar procesa pristupanja.

Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) ocenio je da je rat u Ukrajini signal šta Evropa može da postane. On je rekao da agresija na Ukrajinu predstavlja pretnju zajedničkoj budućnosti.

„Rat protiv Ukrajine je rat protiv prava na samoopredeljenje”, istakao je Majstorović i dodao da je važno da se i nova Vlada Srbije uskladi sa spoljnom politikom Evropske unije. 

On je ocenio da stabilokratija predstavlja opasnost, dodajući da bi funkcionisanje demokratskih društava moglo biti ugroženo tokom krize. Taj rizik ublažavate tako što ćete se posvetiti demokratiji“, dodao je Majstorović.

Govoreći o procesu proširenja, Majstorović je napomenuo da raste jaz između zemalja članica i kandidata, dodajući da su za sadašnje stanje politike proširenja delom odgovore i države članice EU:

„Nisu samo zemlje kandidati krivi, zamor od proširenja unutar EU je realan“, kaže Majstorović i dodaje da je zamor od proširenja savršen alibi za donosioce odluka u zemljama Zapadnog Balkana da kažu „zašto da se menjam?“ . Prema njegovim rečima, za proširenje je neophodna jedna zajednička agenda kako da integrišemo Evropu do 2030. godine.

Ivet Sepeši, koordinatorka za evropsko susedstvo i politiku proširenja u holandskom Ministarstvu spoljnih poslova, ocenila je da je rat u Ukrajini dao novi zamah i za region Zapadnog Balkana i njegov put ka EU. Prema njenim rečima, EU je pokazala solidarnost u svetlu rata u Ukrajini, ali da bi tu solidarnost i jedinstvo trebalo prevesti i u interese država regiona na njihovom putu ka EU.

„Jedinstvo EU treba prevesti i u interese EU u regionu Zapadnog Balkana. Postoji novi zamah, osećamo ga u zemljama članicama EU. Suočavamo se sa strašnom krizom, ali je zamah da se angažujemo, da ova porodica bliža“, rekao je Sepeši.

Ona je ocenila da je lopta se ponovo na terenu zemalja kandidata, dodajući da su demokratija, vladavina prava, reševanje kosovskog pitanja i sloboda medija važni uslovi za pristupanje Srbije EU.

Povezani članci

Tači: Uskoro zaključivanje dijaloga istorijskim sporazumom

EWB

Miščević: Ne sedimo na dve stolice

EWB

[BSF] Forum zatvoren pozivom za nov pristup i EU i Zapadnog Balkana

EWB