[BSF] Bregu: Najbitniji izazovi Zapadnog Balkana su stabilnost i razvoj

Majlinda Bregu; Foto: Tanjug

BEOGRAD – Najbitniji izazovi regionalne saradnje su stabilnost, ekonomski razvoj i zamena koncepta etničkog nacionalizma zdravom konkurencijom, izjavila je za European Western Balkans buduća generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju i bivša albanska ministarka za evropske integracije Majlinda Bregu.

*Intervju u celini na engleskom jeziku možete pročitati ovde.

„Uprkos uvećanom rastu poslednjih godina – da citiram Svetsku baku – rast je veći, ali je i dalje krhak. Zemlje Zapadnog Balkana još uvek nisu održive ekonomije konkurentnog tržišta“, izjavila je Bregu za EWB.

Ona smatra da su energetski projekti, unapređenje infrastrukture, jačanje digitalnih sposobnosti i pretvaranje regiona u investiciono područje ključni za održiv razvoj.

„Po pitanju drugih izazova, veoma bih volela da vidim bolju povezanost i saradnju među opštinama. Uloga lokalnih samoprava u jugoistočnoj Evropi je napredovala, ali postoji još prostora za “vin-vin“ strategiju po pitanju konkretnih programa“, rekla je ona.

Smatra da je jedan od većih izazova i dovođenje žena na tržište rada.

„Uprkos napretku u promovisanju jednakosti polova na tržištu rada, žene se i dalje suočavaju sa preprekama ka adekvatnom zaposlenju. Neverovano je da žene čine 60 odsto neaktivne populacije u radnom starosnom dobu. To znači da postoji veliki problem sa dinamikom tržišta rada u regionu. To je sraman gubitak ljudskog kapitala“, rekla je Bregu.

Prema njenim rečima, Berlinski proces doneo je novu dimenziju za region, politički dijalog među liderima Zapadnog Balkana se poboljšao i po prvi put su zajedno seli i razgovarali o regionalnim projektima.

„Berlinski proces je zaista osvežio proces regionalne saradnje ne samo u smislu ekonomskog razvoja, već i kroz grupne projekte, razvoj infrastrukture i pomirenje, što je visoko na listi prioriteta“, smatra Bregu.

Ipak, kako kaže, da bi države Zapadnog Balkana iskoristile sve prednosti, Brisel i članice Evropske unije moraju da povećaju finansijske izdatke za države pre članstva, dok region mora da sprovede ozbiljne strukturalne reforme.

„Na to ne treba gledati kao puko davanje novca nekim zemljama u regionu, jer on nije boga. Čitav BDP po glavi stanovnika u regionu je trećinu proseka EU… Jači, bezbedniji i razvijeniji region pre članstva je sigurniji, evropizovani region. Kao što je komesar Han rekao, neće biti “popusta“ za kriterijme za članstvo. Dakle, bolje je da se naš svaki radni dan računa“, kaže Bregu za EWB.

Neuspeh Makedonije i Albanije da pokrenu pregovore za članstvo u EU vidi kao „veoma težak“ i smatra da bi to trebalo ispuniti kao „generacijski zadatak“.

„Zapadni Balkan ne može zauvek biti u redu za članstvo… Status kvo stvara nestabilnost i otvara region nekonstruktivnom uticaju drugih geopolitičkih aktera“, dodala je Bregu.

Pored vladavine prava, zemlje Zapadnog Balkana bi morale da se fokusiraju na borbu protiv organizovanog kriminala, navodi Bregu, dodajući da se organizovani kriminal kreće brže od reformi.